Dodatak Kultura

RASKOŠNI DAR: U Institutu za književnost i umetnost o Brani Cvetkoviću (1875-1942)

Драган Богутовић

21. 11. 2024. u 09:00

U INSTITUTU za književnost i umetnost juče je počeo dvodnevni naučni skup "Brana Cvetković u srpskoj kulturi i književnosti" uz učešće 25 književnih znalaca sa namerom da se (najzad) na pravi način osvetli i vrednuje ovaj stvaralac raskošnog dara i interesovanja.

РАСКОШНИ ДАР: У Институту за књижевност и уметност о Брани Цветковићу (1875-1942)

Pozorište Brane Cvetkovića, Foto Pozorišni muzej

Pisao je komedije, drame, pesme za odrasle i decu, pripovetke, feljtone, aforizme, epigrame, zagonetke... Uz to bio je i reditelj, glumac i scenograf, a, kažu, da mu je za života po popularnosti kod čitalaca i pozorišne publike jedino bio ravan njegov kum Branislav Nušić. Ipak, brzo je pao u zaborav i nikada nije imao naklonost elitne književne kritike.

Tek nedavno objavljena su mu izabrana dela u osam knjiga, a prema rečima i uvidu priređivača dr Aleksandra Pejčića, ostalo je materijala za još - 30 tomova. Iz bogate lične i stvaralačke biografije Brane Cvetkovića (1875-1942), Pejčić je izdvojio dva momenta. Najpre njegov odnos prema dinastiji Obrenović, odnosno knezu Milanu, zahvaljujući kome je dobio stipendiju i diplomirao na Akademiji umetnosti u Minhenu.

- Osećaj zahvalnosti i dužnosti nije, međutim, jedini razlog njegovoj privrženosti dinastiji. Negovao je visoku svest o državotvornosti, o tome da su država i kruna iznad sitnopartijskih interesa, da Srbi moraju biti složni u zajedničkom radu na opštem napretku i posebno u odbrani od neprijatelja. Možda je ključni postupak koji u mnogome definiše njegov moralni portret držanje pre i posle Majskog prevrata, odnosno besprimernog zločina. Bio je jedan od veoma retkih književnika i intelektualaca koji se usprotivio zaverenicima posle 29. maja. Za njega su poštenje, odanost i posebno otadžbina bili ispred materijalne i svake druge koristi - rekao je Pejčić.

- U Kraljevini SHS oštro je kritikovao Stjepana Radića zbog njegovog ciničnog odnosa prema Srbima, ujedno i antidržavnog delovanja, te je ovaj bio jedan od glavnih junaka čuvenih "raporta", stihovanih satira. Kada je, međutim, Radić ranjen u Narodnoj skupštini, Cvetković je ustao protiv tog nasilja jer je dobro osećao da se protiv zla ne treba boriti zlom u sebi.

Aleksandar Pejčić i Goran M. Maksimović, Foto M. Ćuković

Iz Braninog izuzetno obimnog opusa dr Goran M. Maksimović izdvojio je sećanja i zapise iz Prvog svetskog rata:

- Feljtone iz ratnog Beograda 1915. karakterišu posebna vrsta ratne napetosti i psihoze koja se kretala od straha i neizvesnosti do neumerenog prepuštanja životnim zadovoljstvima i porocima. Njegove ratne anegdote ili kratke priče najviše vezane za događaje sa Solunskog fronta (1916-1918), date su kroz izrazitu crnohumornu perspektivu, ukrštanjem tragičnih i komičnih situacija, što iznova potvrđuje lekovita svojstva smeha.

U mini-pričama kondenzovana je neka snažna emocija, doživljaj, prikazana neka jedinstvena situacija, izdvojen neobičan ljudski karakter.

Ukazujući na značaj Braninog časopisa "Satir" koji je izlazio 1902/3 godine Predrag Todorović je istakao:

- Početkom prošlog veka, u okruženju mahom neprijateljskih država i naroda, Srbi su bili primorani na stalno žongliranje između sopstvenih i interesa velikih sila. Agilno i žučno, u svom stilu, Brana je karikirao te događaje. Kroz parodiju, burlesku, viceve, epigrame, pesme, nadasve satiru, potom crteže, karikature, kratke stripove i vinjete, Cvetković se obračunavao sa ljudskom glupošću, pokvarenošću i izdajništvom, udvorištvom, političarima, državom i njenom politikom. Na udaru su mu bili neprijateljski narodi a simpatije su otvoreno bile na strani Rusa, koje je smatrao jedinim pravim saveznicima u borbi za nacionalno oslobođenje.

I Bojan Đorđević je ukazao na značaj Braninog sagledavanja srpsko-hrvatskih sukoba u Kraljevini SHS, čiju je pozadinu osvetljavao često oštrije i jasnije od novinara i kolumnista, a njegovi epigrami na ovu temu ostaju značajna kulturno istorijska činjenica.

O raznim aspektima Braninog stvaralaštva govorili su i Miljana S. Pešić, Dejan Milutinović, Dragana Vukićević, Snežana Milosavljević Milić, Jelena Milić, Zorica Hadžić Radović, Nenad Nikolić, Marija Sloboda, Larisa Kostić.

Danas će se na skupu govoriti o Braninim komadima koje je pisao za nekoliko putujućih družina, o njegovim ulogama u komedijama i melodramama u kojima je sa velikim uspehom tumačio skorojeviće, mangupe i prevarante, kao i romantične ljubavnike i zavodnike pri čemu je bio uspešan i u tumačenju ženskih uloga.Osnovao je svoj teatar koji je dobio ime "Branino pozorište" i koje je često predstave davalo u humanitarne svrhe.

Avangardni duh

Stvaralaštvom za decu Brane Cvetkovića bavila se dr Zorana Opačić:

- Višestruki multimedijalni talenti Branislava Brane Cvetkovića prirodno su našli svoj izraz u stvaralaštvu za decu između dva rata. Kao urednik Dečje strane u "Politici" koja je 1930. prerasla u najbolji list za decu tog doba, podlistak "Politika za decu", pokazao je svu raskoš svoje darovitosti: bio je odličan ilustrator prefinjenog likovnog rukopisa koji je razumeo važnost jedinstvo vizuelnog i tekstualnog u dečjoj književnosti.

Na tragu Zmajevog "Nevena" stvarao je strip- pesme, rebuse, zagonetne ilustracije, rimovane priče, drame za decu. Iako je uglavnom sledio trag zmajevskog pevanja, mnoge njegove pesme, posebno pesničke zagonetke isijavaju čist avangardni duh.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
RUSIJA SLAVI! Rusi dobili sjajnu vest iz Beograda

RUSIJA SLAVI! Rusi dobili sjajnu vest iz Beograda