IN MEMORIAM - OTVARAO NOVE HORIZONTE: Odlazak Zorana Jakšića (1960-2025) pisca naučne fantastike i prevodioca
ZORAN Jakšić (1960-2025) koračao je, tiho i istrajno, kroz mnoštvo paralelnih Univerzuma.
Foto privatna arhiva
Bio je naučnik što je značilo staložen, usredsređen na svaki korak a duboko posvećen širim vizijama. Istovremeno, bio je pisac i to pisac naučne fantastike; u sebi je dakle prepleo dva sveta, tačnije dva lica istog sveta: ono koje istražuje, otkriva i saznaje i ono drugo koje, na temeljima prvog lica, sanjari o čudesnim svetovima kojima idemo u susret. Jer, kako reče jedan drugi naučnik i pisac naučne fantastike, Artur Klark:
"Bilo koja tehnologija koja je izuzetno napredna ne razlikuje se od magije".
Jakša je poznavao i to tehnološko i ono magijsko lice stvarnosti, poznavao je "lik stvari koje će doći".
Ipak, mada se bavio tvrdom, egzaktnom naukom, nikada mu nije nedostajalo mašte, osećaja za izvanredno i začudno, osećaja za ljudskost u svoj njenoj slabosti i nesavršenosti.
To je Jakšinoj prozi darovalo i preciznost nauke i tananost bajke. Na svojim najboljim stranicama on je, blistavim i višesmislenim slikama, iskakao iz žanrovskih okvira te, kao u romanu "Kradljivci univerzuma"(1987, prošireno 1997), u furioznom slalomu, stilsku vežbu u žanru nadogradio sasvim neočekivanim poentama.
Jedinstven po originalnom variranju istorije i budućnosti koja se iz nje grana je i roman "Severnjak" (1996, prošireno 2008).
Foto promo
Foto promo
Foto promo
Jakšićeve priče sabrane u zbirke "Nikadorski hodočasnik" (1992), "Ministarstvo senki" (2008), "Kraljevi" (2009), svojevrsna su literarna čuda, vatrometi ideja i praznici pisane reči: odbijajuće da se jasno i jednoznačno svrstaju u naučnu ili epsku odnosno mračnu fantastiku, one preskaču sva ograničenja i stvaraju svetove apsurdnih ustrojstava, dopunjene ironijom i cinizmom kao konstantama pripovedanja i mišljenja.
Ove su zbirke vesele ali i neugodno ozbiljne knjige koje znatiželjnicima prikazaju, kao u vašarskim kućama sa iskrivljenim ogledalima, neobične obrazine strašnog - a našeg - lika. Za one kojima je do razbibrige ove krive slike biće povod za grohot; za ostale će biti dovoljno materijala i za mnoge sumorne zaključke. Jer suštinski zaplet svake od priča je - sudar čovečnosti sa nepojmljivim opasnostima i izazovima postapokaliptičkih društava, stalnih ratova zarad kojih se i mrtvi podižu iz grobova, planeta koje nose zaraze za telo i duh...
Svaka od situacija, svojom otvorenom i nedvosmislenom surovošću, pred junake postavlja "jednostavne" opcije: propast ili opstanak po svaku cenu, što podrazumeva i odricanje od elemenata sopstvenog identiteta (porodičnog, grupnog).
Odgovor na izazov je individualan, u skladu sa vrednosnim piramidama po kojima se svako rukovodi u svom življenju. Činovi samožrtvovanja ili izdaje jesu ultimativne potvrde sopstvene (i sveopšte) krhke Čovečnosti. Jakša je umeo da uverljivo a prefinjeno apostrofira krucijalne etičke dileme svojih antiheroja.
Dodajmo da je Jakšić bio vredan prevodilac koji je posebno veselio mnoge čitaoce svojim prevodom Adamsovog serijala "Autostoperski vodič kroz galaksiju"; voleo je i poznavao stripove koje je pomalo i sam crtao.
Jakšine prozne knjige bile su važni događaji u maloj zajednici fantastičara jer su otvarale nove horizonte i nudile drugačije vizije. Svojim delom svrstao se među najzapaženije domaće pisce žanrovske fantastike. Pripadao je prvoj generaciji autora koji su, pre četrdesetak godina, izašli u javnost i predstavili se kao žanrovski pisci što je, tada, bilo ravno sopstvenoj diskvalifikaciji u očima akademističke publike i kritike. Rame uz rame sa nekolicinom kolega on je, veran dečačkoj fascinaciji naučnom fantatikom, strasno kretao u spisateljsku avanturu kakvoj jedva da je bilo prethodnika.
Na tom je teškom putu stasao u serioznog Umetnika a njih je oduvek i svuda bilo malo pa su zato bili, jesu i biće dragoceni. Nama koji smo ga lično poznavali ostaće u sećanju kao dragi, vispreni sagovornik i saborac koji je neraskidivi deo našeg življenja. Ostalima, sem dobrog glasa o njemu, ostaju njegove knjige čiju će valjanost i zavodljivost vreme, sasvim izvesno, iznova i iznova potvrđivati jer, kako je to napisao veliki Šiler, "Samo fantastika ima večnu mladost. Ono što se nije dogodilo nigde i nikada ne može da ostari". Zato je Jakša bio i ostaje sa nama.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
TENISKI HAOS! Afera "Janik Siner - doping", najnovije vesti: "Nije bilo kršenja pravila teniskog antidoping programa!"
Teniski svet je potresla informacija da je Janik Siner bio pozitivan na doping testu. I to dvaput. U aprilu 2024. je on saznao da je "uhvaćen na delu", a potom se branio daleko od očiju javnosti, jer je čitava stvar nekim čudom bila zataškana i niko osim najužih Sinerovih saradnika i onih koji su vršili istragu o tome nisu ništa znali. Kada je za to saznao čitav svet - već je bio oslobođen optužbi. Potom je Svetska anti-dopint agencija (VADA) podnela žalbu, a onda se desio šok-obrt: maltene je poručeno "sve je u redu". Sada ulje na tu tenisku vatru doliva organizacija od koje je sve počelo, a iz koje tvrde "da nikakvog doping prekršaja nije bilo"
12. 03. 2025. u 17:15
OTVORILA DUŠU Karleuša otkrila s kim sada spava: "Čini me srećnom!"
"ČINI me srećnom!"
13. 03. 2025. u 12:32
"GORE LEP, A DOLE GRUDI RASPUKLE" Kako je Mila Đinđić saznala za smrt sina? Njihov poslednji razgovor: "Zorane, nemoj me obući u crninu"
"STAJALA sam pored njega, grlila ga, kukala..."
13. 03. 2025. u 13:42
ISTINA O PRAVOJ ZONI ZAMFIROVOJ: Zvala se Jevrosima Kijametović, a Sremac je promenio detalje priče zbog Branislava Nušića
ZONA Zamfirova je jedna od omiljenih priča, što na filmu, a što i iz školske lektire. Adatacija romana Stevana Sremca je osvojila preko milion gledalaca pre 20 godina, a malo ko je znao da je ta priča bila istinita, i da je Zone zaista postojala.
13. 03. 2025. u 08:55
HUSI PREMINULA MAJKA Potresna objava pevača: "Budi spokojna, volim te neizmerno" (FOTO)
PEVAČU Huseinu Alijeviću preminula je majka, Nada Alijević, 10. marta ove godine.
13. 03. 2025. u 11:08
Mislio je da je SVE GOTOVO, a onda ga je Saša pozvao U POLA DVA UJUTRU: "Bilo je stesno"
DOK je već mislio da je sve završeno, njegov telefon je zazvonio...
12. 03. 2025. u 18:07
PUTIN PRIHVATIO PREKID VATRE NA 30 DANA UZ JEDAN USLOV: "Primirje bi odgovaralo Ukrajini, ruske snage u ofanzivi na svim delovima fronta"
RUSKI predsednik Vladimir Putin rekao je danas na konferenciji za medije sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom da Rusija pristaje na prekid vatre sa Ukrajinom na 30 dana, ali samo ako ono dovede do dugoročnog mira.
13. 03. 2025. u 16:53 >> 17:05
IZ KREMLjA OTKRILI: Pojavljivanje Putina u vojnoj uniformi znači samo jedno
POJAVLjIVANjE ruskog predsednika Vladimira Putina u Kurskoj oblasti u uniformi je signal koji govori o odlučnosti da se u najskorije vreme završi operacija oslobađanja Kurske oblasti, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinaru Pavlu Zarubinu za TV „Rusija 1“.
13. 03. 2025. u 15:32
TRAMPOVA UNUKA JE PRAVA SENZACIJA: Najskromnija i najlepša u porodici, bavi se neobičnim sportom (FOTO)
IAKO obično najviše pažnje privlače deda, baka i tetka Ivanka, kada se našla na bini pored Donalda trampa tokom pobedničkog govora nakon izbora svi su primetili lepu Kai, u sjajnoj, šljokičastoj haljini.
13. 03. 2025. u 15:53
Najnovije iz rubrike
"NAŠ SIN" U MILANU: Predstava Patrika Lazića izvedena na osmom FOG festivalu
PREDSTAVA "Naš sin" (U režiji Patrika Lazića) i produkciji Hartefakt kuće - dva dana za redom, nastupala je pred milanskom publikom na osmom izdanju FOG festivala u okviru manifestacije Trienale Milano u čak četiri termina.
13. 03. 2025. u 17:22
BOJA KAO SLOBODA: Slike Vesne Martinović Marović u Rančićevoj kući u Grockoj
SLIKE i crteže, na izložbi nazvanoj "Otvorena polja svetlosti", u znamenitoj Rančićevoj kući, Centra za kulturu opštine Grocka, u petak, 14. marta od 18 časova, predstaviće slikarka Vesna Martinović Marović.
13. 03. 2025. u 16:33
SKULPTURA I NOVE TEHNOLOGIJE: Radovi Vladimira Alandera u novobeogradskoj Blok galeriji
IZLOŽBA skulptura Vladimira Alandera biće otvorena u novobeogradskoj Blok galeriji (Jurija Gagarina 221), u petak, 14. marta u 19 časova.
13. 03. 2025. u 16:26
ANDRIĆEVO PERO NA DAR NOBELOVOM MUZEJU: Muzej grada Beograda, pola veka od smrti pisca, danas i sutra obeležava u Stokholmu
OSTATI ravnodušan prema knjizi znači lakomisleno osiromašiti svoj život. Ova misao Ive Andrića (10. oktobar 1892 - 13. mart 1975) zapisana je u unutrašnjosti kutije sa njegovim naliperom marke "Parker", koje će sutra, povodom pola veka od smrti, predstavnici Muzeja grada Beograda, u čijem sastavu je muzej posvećen velikom piscu, predati Muzeju Nobelove nagrade u Stokholmu.
13. 03. 2025. u 13:22
STARST, ZANOS, OČAJ I SUZE: U Muzeju Narodnog pozorišta od sutra izložba o Pučinijevim heroinama
IZLOŽBOM "Pučinijeve heroine na sceni Narodnog pozorišta" autora Dragana Stevovića, sutra u 18 časova, u Muzeju nacionalnog teatra obeležiće se vek od smrti slavnog italijanskog kompozitora Đakoma Pučinija (1858-1924).
12. 03. 2025. u 14:27
Komentari (0)