Dodatak Kultura

POGLED ISKOSA: Kodovi i osnove kulture

Дејан Ђорић

27. 03. 2025. u 05:00

KULTURA i njena uža oblast umetnost nikada nisu jednoznačne, to je carstvo obilja i slobode, što ne znači da u njima nema nikakvih pravila.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Кодови и основе културе

Foto privatna arhiva

Za svako umetničko delo potreban je izvestan ključ ili šifra (fr. code), sistem za sporazumevanje. Kod je i signal koji tvorevina kao svoju osnovu, matricu, upućuje u prostor i vreme, po kojem se prepoznaje i definiše u njima. Najopštije određenje tog ključnog pojma je da kod u saobraćanju predstavlja niz pravila za pretvaranje jednog oblika informacije (npr. slovo, binarni zapis, reč ili broj) u drugi oblik, ne nužno istog vida.

Pomišljamo sa tim u vezi na možda srodan pojam uzus (lat. usus) - upotreba, običaj, navika. Kodovi kulture su pomični i povratni, mogu se prevrtati, okrenuti u suprotan smer ili odvijati u oba smera (reverzibilni su). Pisanje i uopšte stvaranje mogu se ispoljiti i zrakasto, odjednom u više pravaca, a ne samo linearno i hronološki.

Sa tim stižemo do važnog pitanja u vezi sa ovim tekstom - otkud u rubrici posvećenoj likovnoj umetnosti prikaz knjige Bojana Jovanovića (Niš, 1950) "Književnost u antropološkom svetlu" (prošle godine su je objavili u Novom Sadu "Prometej" i Arhiv Vojvodine, dva izuzetno ugledna izdavača rukovođena mudrom izdavačkom politikom u nacionalnom smeru). Pisac knjige je naš vodeći antropolog i kulturosof, priređivač brojnih kvalitetnih zbornika i autor mnogih studioznih knjiga čija problematika zadire u etnologiju, religiju, istoriju, filosofiju, psihologiju i umetnost. Jovanović je polihistor kome nije strana politička dimenzija kulture, bavio se i zločinima nad srpskim življem, ali i kritikom najgorih vidova avangardne umetnosti u knjizi "Manconijevo zaveštanje". Njegova promišljanja nikada ne izlaze iz carstva tradicije, bilo da je reč o njenim obijenim i napuštenim ili novootkrivenim trezorima. On ima sveukupan pogled na književnost, umetnost i kulturu, te oblasti ne mogu se razdvajati, jer se u osnovi prožimaju. Zato nije običan etnolog, koji se usko bavi jednom društvenom naukom na ograničenom broju artefakata i istorijskih pojava, već mislilac kome antropologija služi kao polazište za najdublje analize večnih problema života i smrti, Boga i čoveka, istorije i tradicije. On je skoro usamljeno kod nas skrenuo pažnju na antropologiju kao nepotrošeni, novi metod, uporište za razumevanje umetnosti i književnosti.

Foto privatna arhiva

Kada se bavimo kodovima i osnovama kulture imamo u vidu i sjajnu misao Dragana Bulatovića, profesora na katedri za muzeologiju, odličnog znalca pre svega francuske i moderne likovne teorije. On je primetio da sve što je napisano u književnoj može da se čita i prevede u likovnu teoriju. Zato su najbolje strane nove knjige Bojana Jovanovića posvećene pojavnosti sna i oniričkog kao osnove književnog žanra što se lako prenosi i odnosi na likovnu umetnost, u kojoj je san jedan od ključnih fenomena, čemu je posvećeno nekoliko specijalističkih stranih izdanja. 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
KRAJ, GOTOVO! Janik Siner na Vimbldonu uradio ono što niko živ nije očekivao

KRAJ, GOTOVO! Janik Siner na Vimbldonu uradio ono što niko živ nije očekivao