Dodatak Kultura

POGLED ISKOSA: Trijumf Bosiljeve

Пише Дејан Ђорић

08. 05. 2025. u 05:00

U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u toku je izložba jednog slikara koja pobuđuje veliku pažnju publike.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Тријумф Босиљеве

Ilija Bosilj - Apokaliptična ptica i životinja - Foto Privatna zbirka

Pod nazivom "Ilija Bosilj: trijumf umetnosti" predstavljen je deo opusa Ilije Bašičevića Bosilja (Šid, 1895-1972). Reč je o predstavniku tzv. naivne ili narodne umetnosti, samoukom slikaru, čija bi izložba donedavno bila nezamisliva u takvom hramu umetnosti kakav je Galerija SANU. U vreme posle Drugog svetskog rata ključna figura na srpskoj likovnoj sceni uz Petra Lubardu bio je slikar, profesor i akademik Milo Milunović. On je imao najgore mišljenje o naivnoj umetnosti, a u tom smislu treba imati u vidu i misao darovitog, školovanog i pismenog slikara Mikana Aničića: 

"Naivni umetnici, amateri i avangardisti su upropastili srpsku umetnost." Nije nam poznato da su se najbolji naši likovni kritičari kao Lazar Trifunović, Miodrag B. Protić, Đorđe Kadijević i Sreto Bošnjak bavili folklorom a Dragoš Kalajić, najvažniji među njima je prezirao takav izraz. Školovani slikari su ga odbacivali ogorčeni što je Titova vlast mnogo više ulagala u prikazivanje naive u svetu nego akademske umetnosti, nekima od naivaca objavljene su obimne monografije kakve su kasnije vredni slikari morali da štampaju o svom trošku. 

Bilo je i zamerki da naivci uošte nisu naivni već grade svoj stil iz koristoljublja i sl. Takva umetnost ipak je našla svoj put. Emilija V. Cerović je objavila studiju u uglednom "Zborniku Narodnog muzeja", Ivan Tabaković je pisao o njoj, Grga Gamulin i teorijski, a slikar i akademik Mića Popović u SANU održao predavanje "Nova narodna muzika i takozvano naivno slikarstvo". 

U Srbiji je tako najpre počeo da slika Janko Brašić 1933. godine, zatim Hegedušić pokreće Hlebinsku školu, a u banatskom selu Kovačici slični stvaraoci se pojavljuju 1938. da bi šezdesetih godina u selu Uzdinu, nedaleko od Kovačice, proslikale i seljanke rumunske narodnosti. Otvorene su i specijalizovane galerije i muzeji posvećeni naivnom stvaralaštvu - u Zagrebu 1952, u Kovačici 1955. i u Svetozarevu 1960. godine.

Naivno umeće postalo je činjenica koja se ne može zaobići. Kada su čuvenog francuskog istoričara umetnosti Žana Kasua upitali čime objašnjava toliki uspeh naivnog slikarstva, odgovorio je da su ljudi zasićeni delima apstraktnog slikarstva koja ne razumeju i da su slike naivaca, svojim naivnim realizmom, došle kao osveženje zamorenom gledaocu. Mića Popović je u tom smislu u pomenutom predavanju primetio:

"Naivno slikarstvo postalo je velika potreba obrazovanih ljudi, onih koji su vrlo daleko od toga da budu intelektualno naivni". Tako su u katalogu aktuelne izložbe u Galeriji SANU i tekstovi dvojice istaknutih profesora i akademika - Vojislava J. Đurića i Dejana Medakovića. Zato je sa pravom u nazivu izložbe pomenut trijumf - Ilija Bosilj je ne samo najvredniji srpski likovni samouki stvaralac već i svetski krajnje značajna pojava.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal