Dodatak Kultura

KNJIŽEVNA KRITIKA - Heroji ljubavi

Пише Слађана Илић

05. 08. 2025. u 05:00

NOVI roman Bojana Savića Ostojića "Lusi" ("Laguna", Beograd 2025) draga je i dinamična, fragmentarna knjiga koja se zasniva na sećanjima junaka pripovedača Zorana.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Хероји љубави

Foto: Privatna arhiva

U njihovom centru je Lusi, nekonvencionalna, zanimljiva devojka koja je, kako se ispostavlja, osoba koja obeležava njegov život. Razlog za to svakako je specifičnost odnosa to dvoje, s početka priče mladih ljudi - srednjoškolaca, pa studenata - koji se kreće u izazovnom, ali nesigurnom prostoru, između prijateljstva i ljubavi. Njihov izbor - da gaje tu vrstu odnosa - proističe iz činjenice da žele da budu drugačiji, da se opiru očekivanjima sredine, ali i iz njihovog životnog neiskustva koje, svakako, ide uz mladost jer, kako jedna popularna pesma kaže: "Sve je lako kad si mlad...".

Prateći niz njihovih bezbrižnih, lakomislenih i šarmantnih doživljaja, uvek u atmosferi srednjoškolskih i studentskih domova, iznajmljenih stanova, sedeljki, žurki, beogradskih lokacija, koje "crtaju mapu jednog grada, kompiliraju muzičku matricu jedne mladosti" (po Vladislavi Petković Gordić), razumemo da su Zoran i Lusi istinski "Heroji ulice", koji su postali antiheroji svoje "veze" jer, kako se do kraja ispostavilo, da je bio drugačiji koncept njihovih odnosa, on je mogao biti Romeo, a ona Julija, čija bi priča mogla imati srećan kraj. To je činjenica na koju nema uticaja ni društvena atmosfera, niti bilo šta drugo. A njihova priča odvijala se krajem devedesetih godina dvadesetog i u prvoj deceniji dvadeset i prvog veka.

Foto promo

Zašto se njihov željeni odnos, ako je uistinu bio željen, pokazao kao neodrživ?

Zato što je priroda muško-ženskih odnosa uistinu drugačija, o čemu svedoče i život i literatura, i zato što je u svakoj vrsti veze, ispostavlja se, neophodan istovremeni "rast" aktera.

Odmičući sa čitanjem "Lusi", razumevamo sav rizik igre koja se ogleda u "dvosmislenoj atmosferi koja vlada pet centimetara od njenog tela". Ukoliko se ta atmosfera stalno ponavljala, a jeste, ishod je posve izvestan - i prirodan.

Nezrelost junaka s početka priče, a Zoranova do njenog kraja, i konstantna potreba za neobuzdanom slobodom, pojačana je činjenicom da je reč o mladima koji uče školu i studiraju u drugom gradu, bez "prismotre" roditelja.

U čemu uviđamo očiglednost nesrazmere raznorodnog rasta dvoje junaka?

U činjenici da je Zoran ostao zagledan u njegove i Lusine "dopisne sveske", da čuva sitnice iz tog perioda koje mu znače (karte za koncerte, medvediće i pesme koje mu je Lusi poklonila za rođendan...), da je nakon toliko godina ostao zapitan o razlozima njenog konačnog odlaska, da ga sve to opseda i kao četrdesetogodišnjaka koji je razveden i koji ima dete koje treba da pođe u školu. Sa Lusi nije takav slučaj, ona se otisnula u život, bez osvrtanja, razumevajući da se on menja i dodeljuje nam nove, važne uloge.

Sve navedeno porazno je za ličnost jednog muškarca - koji više nije mlad. I baš to, možda, otvara polje rizika - da čitaocu umanji zadovoljstvo zbog spoznavanja trenutka u kojem Lusi postaje biće "među javom i med snom", kada se, zbog konkretnog odustajanja i nedostajanja, što nas podseća na prozu Jelene Lengold, pojačava spiritualnost onoga koga smo voleli, o čemu stičemo naknadna, uglavnom nepotrebna znanja.

Svakako, "Lusi" obnavlja stara znanja o "ljubavi i svetu" i "van sveta", o čemu nam je pripovedao Pavle Ugrinov. "Lusi" potvrđuje kao doista nije potrebno "neko drugo vreme" za "Heroje ulice" koji su trebali da budu heroji ljubavi ili ništa. 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Intesa banner
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
JEZIVA SMRT: Migranti zverski pretukli fudbalera, Arseniju nije bilo spasa

JEZIVA SMRT: Migranti zverski pretukli fudbalera, Arseniju nije bilo spasa