KAKO JE STRAŠNO KADA JE ŽIVOT PROMAŠEN: Mašan Lekić o četvrtoj sezoni autorske emisije "Iza rešetaka"

JELENA BANjANIN

19. 03. 2023. u 14:30

PRIČE o policijskim akcijama i opasnim momcima uvek imaju publiku. Zato ne čudi što emisije Mašana Lekića godinama postižu visoke rejtinge. Autor popularnih serijala "Dosije", "Na mestu zločina" i "Iza rešetaka" na specifičan, filmski i dokumentarni način već nam deceniju i po priča o srpskom kriminalu i aktuelnim dešavanjima iz sveta "crne hronike".

КАКО ЈЕ СТРАШНО КАДА ЈЕ ЖИВОТ ПРОМАШЕН: Машан Лекић о четвртој сезони ауторске емисије Иза решетака

Foto: Aleksandar Krstović

 Od 23. marta, četvrtkom, u 21.00, na Prvoj TV, pratićemo novu sezonu emisije "Iza rešetaka". Četvrti ciklus obeležiće ispovesti ljudi koji su odslužili višedecenijske robije. Biće prikazan njihov život, od ranog detinjstva preko sunovrata u kriminal, godine provedene po ozloglašenim zatvorima, samice, preživljavanje, ali i bekstva i pucnjave, kao i ponovni susreti sa teškim situacijama van zidina.

- Kao i u prethodne tri, i za ovu sezonu smo našli interesantne sagovornike. U ovom ciklusu će biti šest epizoda, a na jesen vas očekuje još šest novih epizoda emisije "Dosije", dok "Na mestu zločina" već ide svakog četvrtka. Upravo snimamo poslednje kadrove za epizodu "Iza rešetaka", koja će biti emitovana krajem aprila. Pripreme za "Dosije" teku još od prošle jeseni. Sve napreduje dobro, uzeli smo izjave, pišu se scenarija, čak su snimljene i neke rekonstrukcije - kaže za "TV novosti" Mašan Lekić, poznat po ekskluzivnim emisijama, temama i rekonstrukcijama događaja koji su potresali region, a neki ga "tresu" i dalje.

Otkrijte nam bar delić onoga što ćemo moći da vidimo u novoj sezoni emisije "Iza rešetaka".

- Jedan od sagovornika je Atila, koji je 90-ih godina, kada je počeo da se bavi kriminalom, pohađao čuvenu Petu beogradsku gimnaziju, u koju su mogli da idu samo najbolji učenici. Bio je sjajan đak, išao je u školu glume i bio u šahovskom klubu preko dana, a uveče je izlazio na ulicu i počinjao pljačkaški pohod. Kasnije je doživeo i druga iskustva o kojima nam je pričao, a bio je i na dugogodišnjoj robiji. Čovek je sada zaista intelektualac koji će na najbolji mogući način pokazati ljudima kako se kriminal nikako ne isplati i kako uništava život. Danas je otac četvoro dece, kriminal je ostavio iza sebe i bavi se legalnim poslovima.

Koja priča iz nove sezone vam je bila posebno izazovna?

- Zaista je filmska i veoma poučna priča čoveka po imenu Bijelivuk, koji ima 75 godina, od čega je 30 proveo u zatvoru, što treba da pokaže kako život može biti promašen. Sjajan je sagovornik, svestan svega lošeg što je uradio u životu i samo će njegova priča biti u nastavcima. On je 60-ih godina pripadao FLN-u, terorističkoj organizaciji koja se borila za oslobađanje Alžira od Francuske. Za njih je pljačkao banke i zlatare da bi ih finansirao. Bio je mlad kada je dao reč da će biti njihov vojnik, i nije bio svestan da kada uđe u to, izlaska maltene više nema. Proveo je decenije radeći za njih, živeo je veoma opasan život, imao je više pucnjava i sa drugim kriminalcima i sa policijom, a često je i bežao iz zatvora. Bio je svedok pobune u Zabeli 70-ih godina, kada su u jednom paviljonu albanski pobunjenici izmasakrirali nekoliko stražara i drugih zatvorenika. Morali smo, dakle, da radimo rekonstrukcije epoha od 60-ih do 90-ih godina. To je za produkciju veliki izazov i malo je skuplje, ali volimo kada "ulazimo" u prošlost i snimamo.

Koji je slučaj iz prošlih sezona emisije "Iza rešetaka" vama bio najzanimljiviji?

- Većina sagovornika je bila zaista odlična, sa interesantnim i poučnim pričama. Recimo, Rajko Čaušević je izuzetno elokventan. Mislim da je promašio profesiju i da je trebalo da bude glumac. Kada govori, prosto vam je žao da pokrivate rekonstrukcijama njegovu priču, jer sam pravi dijaloge i sve do detalja opiše. Nikad nisam imao takvog sagovornika. Na mene je snažan utisak ostavila i članica "Pink pantera", Olivera Ćirković, jer ima jaku energiju. Pogotovo me fascinira njena borba da kaže ljudima da se kriminal nikako ne isplati.

Pošto se ovim poslom bavite već dosta dugo, koliko vam dolazak do sagovornika sada predstavlja izazov?

- Interesantno je da se za emisiju "Iza rešetaka" sagovornici često javljaju sami. Razni su motivi, neko se kaje, neko želi da mlađim generacijama pokaže kako to nije pravi put, drugi izdaju knjigu i jave se zbog promocije, a ima i ljudi koji su igrom slučaja završili u zatvorima, ni krivi ni dužni, pa i oni hoće da prenesu svoje iskustvo. Naravno, uvek proverimo priče onih koji se jave, ali ima i onih za koje znamo, pa ih sami jurimo. Nekada jednostavno odbijaju da pričaju, a nekada im treba malo više dana da pristanu da stanu ispred kamere. Za emisiju "Dosije" je već drugačije, jer sami smišljamo teme, pa je malo kompleksnije i teže. Ne otvaramo baš uvek policijske dosijee, nekada do sagovornika i dokumentacije dolazimo novinarskim istraživačkim radom, ali češće uz pomoć policije.

Do koga ste hteli da dođete, a niste uspeli?

- Uglavnom procenim ko hoće da priča, jer "na keca" vidite ima li šanse da ga nagovorite ili nema. Ne bih da imenujem koga nisam uspeo da pridobijem, jer sam skoro svakog ko mi je bio interesantan uspeo da dovedem pred kameru. Možda je bilo dvoje koji su se predomislili, ali to ne znači da ih neću snimiti kad-tad.

Foto: Aleksandar Krstović

Mislite li da je mač s dve oštrice dati tim ljudima publicitet?

- Nije. Mi na neki način sve to krojimo. Nikada emisija "Iza rešetaka" neće biti takva da populariše kriminal. Svi ljudi koji pričaju, moraju direktno u kameru da daju jasnu poruku gledaocima, pogotovo mladima, da se kriminal nikako ne isplati i da su njihovi životi uništeni.

Koliko vam je teško da se izborite sa takvim životnim pričama?

- Nekada sagovornici imaju crnu energiju, nešto mračno u sebi, i posle tri, četiri sata snimanja budem potpuno iscrpljen. Ima i ljudi koje moram da snimam dva ili tri dana, jer imaju dugačke priče, ali se uopšte ne umorim. Postoje, dakle, energetski vampiri koji potpuno izvuku energiju, ali sve je to do čoveka.

Šta je kontrateža poslu?

- Isključim se i nastavim dalje. Dođem kući kod svoje dve predivne kćerke, koje se zovu Mia i Zoi, i kod Kristine sa kojom čekam još jednu bebu, devojčicu, tako da posao moram da ostavim sa strane.

Skoro celu novinarsku karijeru posvetili ste kriminalu. Šta vas motiviše da skrećete pažnju na ovakve priče?

- Događalo se da mi problematični klinci napišu da su gledajući moje emisije odustali od kriminala. Mnogi mladi policajci, inspektori, forenzičari govorili su mi da su odlučili da upišu Policijsku akademiju upravo odrastajući uz "Dosije", koji postoji već 15 godina. To je za mene zaista velika čast. Pre sedam, osam godina preko društvenih mreža sam saznao da je na času građanskog vaspitanja u jednom gradu, čini mi se u Vojvodini, nastavnica učenicima pustila da pogledaju jednu moju emisiju kao primer. Emisija je bila o mladiću od 16 godina, koji je otet zbog zloupotrebe društvenih mreža. Dopisivao se preko "fejsbuka" sa nekom devojkom koju nije nikada ni vidio ni čuo. Ona mu je zakazala sastanak, otišao je i oteli su ga. Proveo je nekoliko dana zavezan u podrumu, ali uspeo je da se oslobodi, policija je uhapsila počinioce i sve se srećno završilo. Ovi primeri uticaja na mlade su mi najveća nagrada, čak i veća nego razna priznanja dobijena na takmičenjima i festivalima ili prvo mesto na listi gledanosti u odnosu na sve televizije u danu emitovanja.

Da li vas je rad u policiji ikada zanimao?

- Ne bih nikad mogao da budem u policiji jer ne podnosim autoritet (smeh). Imam prijatelje policajce i često treniram s pripadnicima Specijalne antiterorističke jedinice. Ali, ne bih mogao da radim ni u policiji ni u vojsci jer ne podnosim da mi neko naređuje.


 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

DOTLE DOŠLO! Evo od koga je Novak Đoković zatražio teniski savet (FOTO)