ŽRTVE VAPILE DA SRBI PODIGNU SVOJ KRST: Arhitekta Novica Motika o Spomen-muzeju "Stari Brod" kod Višegrada

DA LI je ovo iz vaše mlade duše izašlo? - tu na obali Drine, pitao je Peter Handke, grleći čvrsto autora spomena "Stari Brod", arhitektu Novicu Motiku, rođenog 1991. godine.

Foto N. Janković

Pre jedne decenije, sa Emirom Kusturicom i jednim britanskim novinarom koji po zadatku o Starom Brodu, dosledno do kraja, nije želeo ništa da zna (nije objavio ni slovo), reporter "Novosti" bio je na ovom stratištu. Ničega tu, osim česme i jednog krsta, nije bilo. Danas, uz spomen-kompleks neuporediv sa bilo kojim drugim na zemaljskom šaru, baš kao što je ustaški civilizacijski sunovrat neuporediv sa bilo kojim zlom koje čovečanstvo pamti, dolazak na ovu obalu Drine duša oseća kao - Vaskrs.

- Otputovao sam rekom misli, dušom živeo, a telom bio prisutan tog svetog dana 1942. godine, gledajući sa vrhova živote koji se gase i sveće koje se pale. Njih 6.000. Tako sam uneo Svetu sliku u Svete zidine, stvarao sam nevinima dom, da tu pevaju večnu pesmu. Dom je sačinjen od očiju, tela, duše, svetosti i svetlosti, da nepomični kroz vreme pričaju priču nevinosti. Ova priča zove se još Istorija stradanja 6.000 Srba. Kada dođete pred njihov dom, koji nosi ime "muzej" i "spomenik", imam potrebu da pojasnim - deo koji vidite nad vodom, svaki korak načinjen unutra je korak hiljadu stradalih - kaže Novica Motika, i dodaje:

SUSRET Nobelovac Peter Handke i  arhitekta Novica Motika, Foto Privatna arhiva

- Čekao sam rađanje jutra i treptaj sna u kome je "konzola", taj unutrašnji deo, progovorila. Bilo je to Sveto opelo, nakon 76 godina...

Tako je veličanstveno delo postalo dom našeg prokletstva i našeg spasenja. Kako odavde gledati na ljude, na bezmalo ceo jedan narod, koji je tako dugo o svom krstu ćutao, libeći se da ga napokon podigne i kroči u život? I kako opisati taj korak u večnost danas, to olakšanje što Stari Brod, ovakav kakav je danas, postoji?

- Odbijala me je pomisao o našem površnom odnosu prema kulturi sećanja. Ta hladnoća mermerne ploče i krsta. Krenuo sam korak dalje, mi danas nosimo ovaj krst, niko drugi.

Hajde da se njime bavimo: u meni, reka Drina i reka Srba, taj zbeg koji je padao pod ustaškim kamama, spojile su se, kad su odsecane ruke i noge, lomljene lobanje... Tako je ono skrivano 70 godina za godinu dana dobilo obličje, to je Božja volja - dodaje autor zdanja na obali Drine.

- Doživeo sam duboko sebe kao žrtvu tih ratnih godina. Rođen 1991, oca sam izgubio u Sarajevu '92. godine, kad mi je bilo svega 13 meseci.

PAMĆENjE Skulpture srpskih žrtava u Drini, Foto Privatna arhiva

Tako je na ovom mestu i Matija Bećković rekao Novici: "Mora biti Božja volja, ko bi inače zločincima dao aparat u ruke, da tog trena fotografišu istoriju, svaki najmorbidniji detalj, da bi se kasnije mogli ponositi svojim 'delima'"... Obimna foto-arhiva ustaških zločina, do danas je sačuvana.

Jedno je izvesno: svetlost kojom Stari Brod danas obasjava život i ljudsku istoriju, delo jedinstveno, komad večnosti na zemlji naći će put do očiju i duša miliona širom sveta. Kao što je ovo mesto "našlo" Petera Handkea nakon što je ispisao "Moravsku noć", jedan od najvećih epova o Srbima, o našem Samarkandu i našoj Numansiji. On se, sa autorom "Podzemlja", uputio na krstarenje ka Starom Brodu. Tu se nobelovac, kao i toliko puta do sada okrenuo žrtvama - da ne ostanu, posle užasne smrti, utopljene u večnu tišinu Drine.

I to je gest, još jedan, najiskrenijeg prijatelja, još jedan siguran put do istine.

U znak sećanja na pokolj, tek 2008. godine podignuto je obeležje u Starom Brodu. Maja 2010. godine započeta je gradnja spomen kapele i zvonare, a 2019. ovde je osveštan dirljivi, jedinstveni spomen-muzej.

Foto N. Janković

Svedočanstvo je o onome što istorija neumoljivo pamti: na proleće 1942. godine Crna legija Jureta Francetića, potpomognuta muslimanima iz handžar divizije, započela je ofanzivu s namerom da istrebe srpsko stanovništvo i da granice NDH prošire do Drine. U zbegovima se našlo na desetine hiljada civila iz Sarajeva, Rogatice, Višegrada, Han Pijeska, Kladnja, Sokoca, Olova..." Spas su tražili u Srbiji, ali su Italijani blokirali prolaz prema Višegradu. Surov, zverski kraj, ljudi su dočekali u selima Stari Brod i Miloševići.

- Više od 300 žena, iako većina njih nije znala da pliva, na Mladence skočilo je u Drinu, svojom voljom odlazeći u smrt. Više od 6.000 nedužnih masakrirano je na obali, na najsvirepije načine. Čak je i nemačka jedinica smeštena na desnoj obali Drine, pokušavala da ustaše odvrati od zverstava, sa Nedićevim vojnicima su nekoliko hiljada ljudi izbavili. Ustaše su žene silovali, decu nabijale na bajonete, vadili oči" Leševi su plutali Drinom odavde do Višegrada. Ženske kose raspletene po vodi - delovi su svedočanstava preživelih, Milke Popović, Ljubice Planinčić, Rista Borovčanina, Draga Krstića...

Za pokolj u Starom Brodu i Miloševićima niko nije odgovarao.

Šta će namernik zateći u Starom Brodu danas? Iz Drine 27 skulptura, 39 likova žena, dece i nevinih ljudi - vapi za ljudskošću. Unutar memorijalne zgrade, "konzole", pod plavičastim prigušenim svetlom zid je, a na njemu su ispisana imena 6.000 žrtava. Iznad svega, visoko u obali je crkva. U njoj, među freskama i mučenicima sa Starog Broda, lik je devojčice Milice Rakić, ubijene 1999. godine.

Foto N. Janković

Pitanje je vremena kada će žrtve iz Starog Broda biti uvedene u svete, taj dan će, izvesno, doći.

Kao i onaj, kada ćemo posle toliko uzaludnog lutanja poneti svoj krst, jer je naš. Čini se, odavde iz Starog Broda, dok se tek stečeni mir naseljava u dušu, uz osećaj zahvalnosti autoru ovog današnjeg "Starog Broda" - sve će tada nabolje krenuti.

Delo mladog čoveka

Pred Starim Brodom, posetilac ostaje zatečen činjenicom da je spomeničko-muzejski kompleks delo veoma mladog čoveka. Kada je spomen završen, arhitekta Novica Motika imao je 27 godina. Radio je bez novčane nadoknade, "da svetlost potraje duže od ugašenog treptaja". Vlada Republike Srpske odlikovala ga je Medaljom zasluga za narod. Sa 13 meseci, u ratnom Sarajevu, ostao je bez oca. Tražeći životni oslonac, ikonopisanjem je počeo da se bavi sa osam godina, a slikarstvom sedam godina kasnije. Diplomirao je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na departmanu za arhitekturu i urbanizam. Prve ozbiljne projekte počeo je da radi već u 23. godini života...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije