Kultura

DAMARI GOROSTASA IZ ŠIDA: Prvi put u jednoj knjizi autobiografski zapisi Save Šumanovića

Miljana Kralj

07. 07. 2026. u 15:24

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

DANAS radim stil koji zovem sam pred sobom imenom: "kako znam i umem" stil, koji nije ni akademičan a ni levičarski neg onakav kako mi ga motiv, moje znanje i moje raspoloženje diktira.

ДАМАРИ ГОРОСТАСА ИЗ ШИДА: Први пут у једној књизи аутобиографски записи Саве Шумановића

Foto Galerija slika Sava Šumanovi. Šid

Ova najpoznatija i najcitiranija autopoetička rečenica Save Šumanovića objavljena je u katalogu njegove najveće izložbe, septembra 1939. kada je na beogradskom Novom Univerzitetu, posle duže pauze, svetu prikazao čak 410 radova. I upravo tekstom iz tog kataloga, nazvanim "Umesto pogovora", za čitaoce se otvara upravo objavljena knjiga "Sava Šumanović - Autobiografija", u izdanju kuće "Kvazar - Budućnost čitanja", u kojoj su sakupljeni upravo tekstovi u kojima je slikarski gorostas iz Šida izneo vlastite refleksije i shvatanja onoga što je radio i kako je živeo.

- Sava Šumanović nije ostavio samo neke od najznačajnijih slika srpske umetnosti, već i potresno svedočanstvo o svom životu - ističe u recenziji ovoga izdanja književnik Miljenko Jergović. - Ova knjiga prvi put kao celovito izdanje donosi njegove autobiografske zapise, eseje, intimnu prepisku, ali i svedočenje majke Perside o njegovj smrti, otkrivajući umetnika daleko složenijeg od predstave koju je o njemu stvorila istorija umetnosti.

Promenite slovensko ime

SEĆAM se još i danas kada sam iz Zagreba došao u Pariz, pa sam se obratio Floranu Felzu, mom znancu iz 1921. godine, a on mi je rekao: "Promeni ime, sa slavenskim imenom zarade u Parizu nećete naći, dosta nam je Tereškovića da pamtimo njegovo ime, pa nemojte od nas taj drugi napor tražiti" - svedočio je Šumanović u tekstu "Umesto pogovora". 

Prema Jergovićevom mišljenju, u autobiografskom tekstu, uz izložbu iz 1939, Šumanović piše o strahovima, nervnim krizama, osećaju ugroženosti i sopstvenom "ludilu", pokušaju da razume sebe i svet koji ga okružuje.

- Sve je išlo dobro dok moja umorna glava i oslabeli nervi od tih svih šikana nisu podlegli jednoj groznici, koja je kod mene provocirala ludilo - svedočio je Šumanović u tekstu koji je pratio postavku na Novom Univerzitetu o epizodi koja ga je zadesila tokom boravka u Parizu. - Došao je Salon nezavisnih, ja sam imao sliku "Pijani brod" i jednu krajinu. Slika je bila diskutovana, a ja sam poludeo...

Foto MSUB

Pijani brod, Save Šumanovića

Otvoreno i bez zadrške, pisao je Šumanović u ovom autobiografskom tekstu i o drugim stvarima koje su obeležile njegovo stvaralaštvo, od detinjstva u Šidu, školovanja u Zemunu i Zagrebu, gde je već 1920. priredio izložbu u Muzeju za umetnost i umetni obrt ("Kritika me je metnula u red prvih slikara sveta i ja sam bio okružen dosta velikom ljubaznošću i pažnjom. Nažalost, Zagreb nikada više nije bio za mene mesto od nekog interesa posle te izložbe"), preko oba boravka u prestonici Francuske, do odnosa sa roditeljima. Izražava zahvalnost za podršku koji su mu dali, posebno kada mu se otac razboleo ("On je bio, kraj moje matere, moja najizdašnija mecena...").

Nastradao mučeničkom smrću

JA sam mati Save Šumanovića, akademskog slikara, koji je na Veliku Gospojinu 1942. godine, prilikom Tomićeve akcije, odveden iz naše kuće u Šidu i zatvoren prvo u sreskom načelstvu u Šidu, pa posle isti dan oteran u Mitrovicu zajedno sa ostalih oko 130 Šiđana i tamo verovatno nastradao mučeničkom smrću, jer se nikada više do danas nije javio, a ja sam povodom molbe i pitanja postavljenog Pavelićevoj kancelariji u Zagrebu obaveštena da je kao talac streljan u Mitrovici 30. avgusta 1942. godine - ovo je deo svedočenja slikareve majke pred anketnom komisijom za utrđivanjem ratnih zločina, koje se čuva u Arhivu Vojvodine, a objavljen je u ovoj knjizi.

Ovo izdanje sadrži i dva eseja, u izvornom obliku, koja je Šumanović objavio u zagrebačkom listu "Književnik", koji je uređivao njegov prijatelj, pesnik Antun Branko Šimić. To su tekstovi "Slikar o slikarstvu" i "Zašto volim Pusenovo slikarstvo". Poseban odeljak čine intrigantna pisma, koja je između 1928. i 1930. Šumanović, u vreme svoje zdravstvene krize, uputio prijatelju, književniku Rastku Petroviću.

Foto Kvazar

 

Ova korespodencija prvi put se u javnosti našla zahvaljujući Lazaru Trifunoviću, koji ih je priredio i objavio u časopisu "Umetnost", u decembru 1965. Pisma je decenijama čuvao arhitekta Aleksandar Deroko.

- Njemu ih je poverio Rastko Petrović na čuvanje pre odlaska na diplomatsku službu u SAD - piše u napomeni izdavača knjige. - Po Derokovoj tvrdnji, Rastko Petrović nije odgovarao na Šumanovićeva pisma, sa izuzetkom jednog odgovora na pismo Perside Šumanović.

Jaučem jauk iz sve duše

BIO sam običan čovek kome se nije pre ispunila njegova najveća nada, radi koje je bio gadan prema svojim roditeljima, a to je uspeti kao slikar i kao čovek - piše Šumanović u pismu Petroviću, od 22. februara 1930. - Hteo sam biti običan čovek, sa mnogo sreće, i mnogo osvedočenja u svoju vrednost. Mislio sam da sam radi toga nesretan, što nije tako. Međutim, danas, posle svega što se zbilo i što će još da se zbije, od čega strepim više nego od onog što je bilo, na momente jaučem jauk iz sve duše. 

Inače, originali Šumanovićevih pisama, čija dosadašnja objavljivanja su, zbog prirode samog sadržaja, ponekad izazivala polemiku u stručnoj i široj javnosti, danas se čuvaju u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju "Adligat". Za recenzenta ovog izdanja, Miljenka Jergovića, reč je o ispovesti ispunjenoj divljenjem, nežnošću, ali i ogromnim ogorčenjem i besom:

- U njima se otkriva odnos koji je istovremeno bio intelektualno savezništvo, duboka emocionalna vezanost i mučan sukob - tvrdi Jergović, za koga ova knjiga nije samo o slikarstvu. - Pred čitaocima se pojavljuje uznemiren, strastven i ranjiv čovek, jedna od najtragičnijih ličnosti srpske kulture, čiji su život i umetnost bili nerazdvojni. Šumanovićevi zapisi i pisma zato danas deluju neočekivano savremeno. Oni su iskreno svedočenje iz prve ruke o genijalnosti, krhkosti i potrebi za bliskošću. 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
KRAJ DRAME! ITALIJA IMA NOVOG SELEKTORA: Mančini ponovo na čelu Azura

KRAJ DRAME! ITALIJA IMA NOVOG SELEKTORA: Mančini ponovo na čelu "Azura"