Kultura

KNJIŽEVNA KRITIKA: Mistika pisanja

Слађана Илић

29. 06. 2021. u 12:45

U ZAVODLjIVO, zagonetno i asocijativno nazvanoj knjizi "Sentimentalno vaspitanje junaka romana", u kojoj su zapisi takođe zavodljivo nazvani pričama, Đorđe Pisarev, ostajući veran postmodernističkom prosedeu, beleži uvek duhovita, pronicljiva, povremeno filozofična razmišljanja koja sadrže i elemente autopoetike, dnevnika, mini-eseja, a u čijem je centru briga - najviše za sudbinu junaka romana, potom za stvaralački proces i život samog književnog dela, nezavisno od stvaraoca.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Мистика писања

Foto: Privatna arhiva

U četrdeset takvih zapisa uočavamo kako u pripovedačevom načinu razmišljanja realistično postaje nadstvarno, kako, o čemu god da je reč, ono poprima mistiku ističući značaj vremena, njegovog proticanja i sagledavanja iz različitih perspektiva (stvaraoca, junaka ili pak čitaoca).

Na isti način se preispituje efemernost, utvrđuje se šta je u stvaralaštvu bitnije - bivanje, tj. trajanje, ili pak momenat smrti kao apsolutna neopozivost.

Svako poglavlje u knjizi ima istu formu. Najpre sadrži citat - očigledno iz autorove omiljene, bogate i raznovrsne lektire. Tek neki od citiranih pisaca su: Tolkin, Stiven King, Mihail Šolohov, Haruki Murakami, Filip K. Dik, Čarls Dikens, Zebald i drugi. Na osnovu tek nekoliko navedenih imena zaključujemo da je reč o stvaraocima različitih epoha, poetika i tematskih osnova - od realizma do fantastike.

Potom sledi centralni deo zapisa koji čini srž autorovog razmišljanja, kao i brojna pitanja u vezi s junakom romana na koja ne postoji jedinstven odgovor, mada je svaki od njih privlačan jer je umetnički kreativan, inspirativan i otvara nove mogućnosti čitanja. Samo neka od razmišljanja koja su sadržana u tom delu zapisa su: mogućnost poklapanja želja stvaraoca i čitalaca, potencijalna saradnja književnog lika i čitalaca, apatičnost sveta književnog lika bez čitalaca, čitanje kao istraživački čin, odnos vremena i književnog junaka, odnos glumca prema liku koji tumači, prednost čitalaca knjiga u odnosu na glumca u Diznilendu, kako bi izgledala pobuna književnog junaka, čuđenje junaka koji se nalazi u situacijama koje je pisac izmislio, nekontrolisanost stvaralačkog procesa, povezanost priče i sna itd.

Kako zapaža Ilija Bakić: "Nakon centralnog dela priča-eseja-zagonetki sledi oznaka 'PS' koji nema uvek ulogu dopune rečenog već može biti ili dodatno zapažanje ili iskaz koji je svojevrsni zaključak napred rečenog.

Pisarev čitavim tokom knjige postavlja pitanja, otvara dileme, ali do poslednje stranice ne daje odgovore ostavljajući čitaocu da prema sopstvenim mogućnostima i interesovanjima donosi zaključke. Odbijajući da ispiše razrešenja zagonetki pisac dosledno poštuje veliku tajnu Književnosti za koju ne postoje univerzalni već, eventualno, samo pojedinačni odgovori u čijem donošenju svako ugrađuje elemente sopstvene ličnosti".

Čitajući ovu knjigu Đorđa Pisareva, zaključujemo da je reč o specifičnoj morfologiji romana čiji diskurs nije književnoteorijski. Autor nas, takođe na neteorijski način, upoznaje s mogućim svetovima i koji, baš zbog toga, omogućavaju čitaocu zadovoljstvo u tekstu.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Spoj ritma i dečje mašte - Humanitarni mjuzikl “Boki i KrokRockodilosi” za pomoć Fondaciji Jedro

Spoj ritma i dečje mašte - Humanitarni mjuzikl “Boki i KrokRockodilosi” za pomoć Fondaciji Jedro