POZORIŠNA KRITIKA - ODJECI 54/55. BITEFA: Život, jači od fantazije

Piše Dragana Bošković

07. 10. 2021. u 21:00

U OVOJ, poslednjoj prikazanoj predstavi u Glavnom programu 54/55. Bitefa, važno je bilo sesti što dalje od dva zvučnika na sceni, sa silikonskim čepićima u ušima, koji se dele na ulazu u salu (po prvi put u teatru, gde je slušanje važno, koliko i gledanje scene). Elektronski bitovi ubijaju, nikakvo uživanje u zvuku nije dolazilo u obzir, bila je to avantura preživljavanja, na sceni i u gledalištu.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ОДЈЕЦИ 54/55. БИТЕФА: Живот, јачи од фантазије

Novosti

U sat vremena instalacije Franka Vigrua (produkcija Kompani d otr kord, Mand, Francuska), život se, uobličen telima dve performerke, srećom, pojavio iz halucinogenih prizora, nastalih u prelazu života u smrt, pa opet u život, posle automobilske nesreće. Najradikalnija predstava ovogodišnjeg festivala, "Fleš" je delo ovog zaista značajnog umetnika transdisciplinarnih instalacija, u obe sfere svojih interesovanja - muzika i režija. Na sceni, preplavljenoj dimom (koji je, uz elektronsu buku ubijao prve redove gledališta), događala se automobilska nesreća, a potom duboka voda, koja okružuje automobile, ako to već nije nebo, po kome lete, kao na Šagalovim slikama. Pojavljuje se oblik prepletenih tela, koja, vrlo lagano, do kraja zadobijaju ljudski oblik, ogrnuti životinjskim kožama (?). U instalaciji bez priče, samo utisak, koji sinestezija ponuđenih akcenata proizvede, tačan je, ako ne i jedinstveno istinit. Automobilski motori su zastrašujući nad ljudskim glavama, deluje kao borba Titana između mašina i živog sveta. Po motivima britanskog pisca Dž. G. Balarda, i po ličnom iskustvu automobilske nesreće, Frank Vigru komponuje "Fleš", koristeći jake nadražaje na gledaočevo uho, oko i um. Kao iz japanskih horor filmova, igračice, lica prekrivenih kosom i u krznu, približavaju nam se, dok se vizuelno zanosna instalacija oko njih stalno menja...

Ono što se razume, u ovoj krajnje hermetičnom eksperimentu (uslovno pozorišnom), koji ima samo univerzalne poruke (da osetimo svim čulima da smo živi ljudi), je da "Fleš" brani na 54/55. Bitefu apsolutno prvo mesto po originalnosti scenske sinestezije, kao i po autentičnosti rituala, koji je, očigledno je u osnovi apoteoze ljudskog u tehnološkom surovom, ubitačnom, bezdušnom svetu.

Čudno je, ipak (ovo pišemo posle proglašenja pobednika), da međunarodni žiri nije reagovao na originalnost, neponovljivost i profetsku "Odiseju" Franka Vigrua, drugačiju od ostalih, uglavnom apologetskih igara i nemoćnog eksperimentisanja u svim kompatibilnim umetnostima, ponekad vrlo dalekim od teatra novih tehnoloških revolucija i smrti, koja je naša svakodnevica u poslednje dve godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (2)

UVEK JE BIO SA OBE NOGE NA ZEMLJI: Toni Nadal o Rafinom povlačenju