KAO DA SE VRTIMO U KRUGU OD KADA ZNAM ZA SEBE: Radovan Vujović o "Vremenu zla" i "Korenima", Dobrici Ćosiću i lekcijama koje ponavljamo

VEĆ deceniju i po, od prve glavne uloge u dugometražnom filmu "Šejtanov ratnik", Radovan Vujović hrabro izlazi na megdan sebi, ali i publici, iznenađujući je raskošnim talentom.

Foto V. Danilov

Televizijski auditorijum ga je bolje upoznao 2012. Popularnost mu je donela serija "Vojna akademija", u kojoj je tumačio kadeta, a kasnije poručnika Radisava Risovića Risa. Iako slovi za glumca koji nije prihvatao sve uloge koje su mu se nudile, oživeo je brojne stvarne i fiktivne likove iz prohujalih vremena. Od košarkaša Crvene zvezde Srđana Kalembera, vojnika Živote iz Prvog svetskog rata, preko Vukašina Katića s kraja 19. veka do kneza Pavla Karađorđevića, političara Miše Dimitrijevića i Vladimira Bebe Popovića. U drami "Vreme zla", snimljenoj po motivima istoimenog romana Dobrice Ćosića, Vujovića smo gledali u ulozi Vukašinovog sina, Ivana Katića.

- Tumačenje ovih likova bilo je prilika da o našoj istoriji naučim malo više od onoga što smo učili u školi. Iskreno, iz škole se istorije površno sećam, a kada čovek nauči nešto zato što ga zanima, bolje shvati situaciju i istorijski kontekst. Zato mislim da su korisne serije kao što su "Vreme zla", "Koreni" ili "Kralj Petar Prvi". Sve serije koje se bave našim nacionalnim temama i događajima iz naše istorije zaista mogu i treba da budu lekcija za budućnost ako ljudi umeju da ih odgledaju i pročitaju na pravi način - kaže za "TV novosti" Radovan Vujović.

Nije vam prvi put da se susrećete sa Dobricom Ćosićem, jer ste igrali i u "Korenima" i u "Vremenu zla".

- Bilo mi je zaista veliko zadovoljstvo, jer je Ćosić dobar pisac. Po mom mišljenju to je dobra, kvalitetna, sadržajna literatura, koja čitaocu pruža mnogo zadovoljstva, tema za razmišljanje i nove uvide i saznanja. Za glumca je uvek dobro kada se bavi kvalitetnom literaturom, kada je tekst dubok, slojevit, kompleksan, životan, kada ima "mesa", kada ima likova koje čovek može da analizira i promišlja o njima.

Foto A. Letić

O čemu ste razmišljali kada ste se uhvatili u koštac sa Ivanom Katićem?

- Najveći izazov je bio da pronađem taj lik, koji je u romanu karakterističan, koji je ekstreman u stavovima, razmišljanjima i energiji. Kakav bi bio čovek koji je kao dobrovoljac poluslep otišao u Prvi svetski rat, bio zarobljen, proveo dve godine u logoru, mučen na najsuroviji način, ponižavan, do krajnjih granica života doveden? Vratio se u svoju državu posle kraja Prvog svetskog rata, pokušao nekako da stane na noge, priključio se komunistima u nadi da će oni stvoriti novi svet, da će nestati svet u kome je on nastradao i video sve strahote rata, i da će se formirati neki novi, bolji i ravnopravniji za sve ljude. Brzo je uvideo da i komunistička ideologija ima mnoge slabe tačke i mane, i da se izvitoperila i korumpirala zahvaljujući ljudima. Onda su ga i komunisti odbacili. I oni su ga hapsili, tukli, mučili. U jednom trenutku Ivan kaže "Meni je bilo jasno zašto su me tukli Austrougari, koji su nam bili protivnici u ratu, ali zašto me tuku Srbi? Zašto me toliko mrze?". U toj patnji, u sagledavanju surovosti sveta u kom živi, on se izgubio, zatvorio u sebe, otuđio od svih, odustao od sveta i života, ostao zarobljen u svojoj sobi punoj knjiga. Bilo mi je zanimljivo da pronađem energiju takvog čoveka, a da ne budem hodajuća katastrofa, jer on i dalje ustaje svakog jutra iz kreveta, jede, priča i živi.

Foto A. Letić

Jeste li uspeli da pronađete taj njegov razlog za život?

- Njegov razlog za život je, čini mi se, nemogućnost da završi sa životom. On kaže "Ja nemam ni srce, ni mozak, ni kosti za ovaj svet", ali je i dalje u tom svetu. Doživeo je neuspeh kao sin, suprug, otac, u profesiji, u idealima, kao komunista. Nije uspeo ništa što je pokušao, i ostao je da se muči sa tim saznanjem. Ivan na kraju "Vremena zla" ne uspeva da okonča muku, da se pred Nemcima ubije, nego se njegova patnja nastavlja.

Ima li ičeg pozitivnog u tako mizernom životu?

- Mislim da ima. Pozitivan je način na koji on sagledava svet, ljude i vreme, koje je zaista bilo vreme zla i u kome čovek nije dobro prošao sa koje god strane se zadesio, jer nije bilo srećnih okolnosti u tom periodu. Pozitivna su načela po kojima je živeo, hrabrost da se u tom vremenu ne prikloni ni jednoj strani nego da bude svoj u shvatanjima i da zbog toga snosi posledice i podnese žrtve. To je ono što je u njemu kvalitetno, pozitivno, jako i hrabro. Ali čovek ne može da se odvoji od svih ljudi, da raskine sa celim svetom i da tako živi. Jednostavno mora da pristane na neku laž, a Ivan to nije uradio i zbog toga je ostao skrajnut.

I u "Korenima" i u "Vremenu zla" isti glumački dvojac, Žarko Laušević i vi, igrate uloge oca i sina. Da li se time oslikava Ćosićeva ideja da se u porodici sukobi nasleđuju, pogotovo sukob oca i sina?

- Aćimov i Vukašinov odnos u nekoj meri se preslikao na Vukašinov i Ivanov odnos. Kao što je Aćim prema Vukašinu bio muški tvrd u vaspitanju i načelima, i škrt u pokazivanju emocija i ljubavi, takav je i Vukašin prema Ivanu. Prema ćerki Mileni je bio uvek topao i blagonaklon, a prema Ivanu uzdržan. Uvek je to bila mala borba za dominaciju, sukobljavanje ideja i načela, i gordo vaspitanje. Ivan se pita zašto ga Vukašin nije nikada zagrlio, zašto mu nikada nije na taj način pokazao ljubav, nikada nije bio njime zadovoljan. Uvek je to bilo strogo, muško vaspitanje, u kome se od sina zahteva da ispuni očekivanja.

Foto A. Letić

Da li su Katići mogli da prevaziđu to fatalno nasleđe?

- I u "Vremenu zla" i u "Korenima" najjači utisak mi je bila ta srpska tragedija, u kojoj ideologija i politika dele porodice, gde se gube odnosi oca i sina, brata i sestre zarad nekakvih ideja koje su usađene u glave od strane ko zna kakvih sila koje manipulišu našim narodom i ovom zemljom već vekovima. Mi to ne uspevamo da sagledamo na pravi način, pa i dalje dozvoljavamo da nam to rade, da nas dele i svađaju.

Mislite li da se umetnost vraća prošlosti da bi nam ukazala da nas i dalje muči ono što nas je mučilo?

- To bi definitivno trebalo da bude lekcija i pouka. Kada sa stogodišnjom perspektivom vidimo da su razmišljanja ista, da su postupci isti, da su obrasci ponašanja između ljudi isti, to je šokantno i poražavajuće. Sve što je statično nestaje, umire i gubi se. Da bi ljudi i njihovi odnosi opstali, verujem da moraju da se menjaju, da se adaptiraju novim uslovima sredine, pa tako moraju da se menjaju i država, narod i njegov mentalitet. Meni se čini da smo "digli ručnu" i da ne mrdamo u svojim shvatanjima, u tom uskom sagledavanju života, sveta, ljudi oko sebe, sunarodnika, prijatelja, porodice. I jako mi je žao, jer kao da se vrtimo u krugu od kad znam za sebe.

* * * * * * * * * *

ŽELIM DA SE IGRAM

KAKO na vas utiče to što se bavite poslom koji donosi radost i prepoznatljivost?

- Ako neko želi popularnost, može da je stekne baveći se bilo čime. Ako se neko čuva popularnosti, i to je u nekoj meri izvodljivo. Meni nije cilj da budem poznat, već da budem dobar glumac, koji će uvek imati prilike da radi svoj posao, da od njega može pristojno da živi, i da što duže u njemu istraje. Jedna od najlepših životnih slika mi je predstava sa Vlastom Velisavljevićem, koji ima 93 godine, a i dalje je veseo i radostan, jer dolazi da se igra. To želim, a ne da me neko prepoznaje na ulici, da na "fejsbuku" ili "instagramu" imam ne znam ni ja šta.

- SCENARIO za film i seriju je veoma dobar, fantastičan, tako da se ni jednog trenutka nisam dvoumio da prihvatim ulogu kneza Mihaila Obrenovića - kaže za "TV novosti" Dragan Mićanović. - U pitanju je vrhunski politički triler, koji prikazuje poslednjih nekoliko dana kneza Mihaila i uspešno sjedinjuje istorijske činjenice i priču koja prati izmišljene likove. Tu je i borba između pesnika i državnika, te oko ljubavnice i buduće verenice Katarine, koja je potresala tadašnju Srbiju. Vreme koje prikazuju serija i film može se posmatrati i iz današnje perspektive, a to najbolje govori rečenica koju u razgovoru sa konzulom jedne države izgovara knez Mihailo, da je "sve ovo jedan veliki uspeh za zemlju koja živi na ovakvoj vetrometini".

Foto A. Letić

ŽARKO JE LEGENDA NAŠEG GLUMIŠTA

KAKO je bilo glumiti sa Žarkom Lauševićem u "Korenima", a kako u "Vremenu zla"?

- Žarko je zaista živa legenda našeg glumišta. Kada sam prvi put imao priliku da radim s njim, na "Korenima", već na prvoj probi na mene je ostavio jak utisak. Video sam staru školu glume, koja se meni dopada. Kroz rad sa njim dosta sam naučio. Zadovoljstvo je ponovo imati takvog kolegu preko puta, takvu literaturu i scene. To je uživanje za svakog glumca. Za mene sigurno.

 

Preporučujemo

Kultura

0 0

RADOVAN VUJOVIĆ O SERIJI "PORODICA": Ljudi prepoznaju kada im se servira jedan kvalitetan sadržaj

02. 04. 2021. u 18:57

Zločin

0 3

SASLUŠAN BIVŠI MILENIN DEČKO: Radovan Vujović ispričao sve što zna u tužilaštvu

29. 01. 2021. u 20:40

Poznati

0 8

RADOVAN VUJOVIĆ PODRŽAO BIVŠU DEVOJKU MILENU: Ona je neustrašiva, znam na šta je sve sposobna - ovo je šokantno i potresno i bolno!

18. 01. 2021. u 21:32

Kultura

0 3

KATIĆA IMA I U DANAŠNjE VREME: Andrej Šepetkovski o seriji "Vreme zla" u Gornjem Račniku

08. 12. 2020. u 09:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije