TV KRITIKA - UPUŠTENA ŠANSA: "Crna svadba", TV serija, režija Nemanja Ćipranić, Firefly, RTS, 2020.
MASAKR u selu Jabukovac, kod Negotina, u julu 2007. godine, u kome je izvesni "crni Kole" pobio devet, a ranio dvoje svojih meštana, poslužio je kao stvarni povod za prvi naš TV horor, povezan sa obredima tzv. vlaške magije u istočnoj Srbiji.
Ovo nije prvi (nažalost ni poslednji) masakr ove vrste, koji se događa u ovom kraju, čiji je motiv "posednutost" nekih osoba "nečistim" (demonskim) silama, kojima se običan čovek ne može odupreti i stoga nikada nema logičnog objašnjenja ove pojave, čiji su koreni duboki i sežu u drevno pagansko nasleđe.
Zanimljivo je, međutim, da su ovakvi događaji još mogući, bez obzira na stepen emancipacije seoskog življa u Krajinama i njihov život u modernom dobu (imućno selo Jabukovac je uglavnom nastanjeno gastarbajterima, koji uspešno žive i rade u Beču i drugim delovima Austrije i Nemačke). Crna magija je odomaćena i kod njih, uprkos ogromnim promenama čiji su deo i oni sami. Pisac ovih redova imao je prilike da se, uz svog oca, beogradskog etnologa, sretne sa ovakvim ljudima u selima oko Negotina: jedan od njih živi u Beču sa drugom ženom, ali jednom godišnje dolazi da daruje svoju venčanu suprugu, ćerku neke seoske vračare, koja je na njega "bacila čini". On je ovo ispričao u dahu, kao sasvim realnu stvar.
Među etnolozima, koji učestalo obilaze ovo područje, još kola stara anegdota o pojavi vampirizma. Na pitanje "Ima li ovde vampira?" jedan dobro stojeći meštanin, u "najk" trenerci, spremno odgovara: "Ma to su gluposti... ali pojavi se ponekad". Sve to za srpske etnologe nije nikakva tajna, pa ni "izdržljivost" ovakvih verovanja i obreda u našem vremenu.
Zato nije čudo što su Strahinja Madžarević (scenarist) i Nemanja Ćipranić (reditelj) pošli od stvarnog događaja u čijoj se pozadini naziralo dejstvo crne magije, kao i obredna praksa povezana sa "mrtvačkom svadbom" i drugim tajnovitim "pomamama" na seoskim grobljima (vidi: dr Slobodan Zečević, "Kult mrtvih kod Srba", "Službeni glasnik", 2007. - zanimljivo - ova studija je izašla iste godine kad se u Jabukovcu desio opisani masakr).
Rečju, drevno pagansko nasleđe pokazuje izuzetnu žilavost u trenju sa modernim dobom i daje zapanjujuće dokaze o svom postojanju. Šta ima loše u tome što se ova činjenica povezuje za žanrom filmskog horora? Nije li i sam horor potekao iz tajanstvenih i neobjašnjivih pojava u doba cvetanja evropske (Volstonkraft-Šeli, Stoker, Šeridan le Feni i dr) i američke (Edgar Alan Po, docnije Blati i dr), "gotske fantastike", još u 19. veku? Naprotiv, "gotika" i "horor" su još izuzetno aktuelni filmski žanrovi. Posle već klasične "Leptirice" Đorđa Kadijevića, u nas je bilo malo dobrih pokušaja da se "osvoji" ovaj popularni filmski rod.
Horor je, dakle, "legitimni" žanr, a Madžarević i Ćipranić povezali su tragove tajanstvenih i neobjašnjivih pojava na našem tlu sa jednim od najuspešnijih filmova ove vrste filmske fantastike, filmom "Isterivač đavola" ("Egzorcist"), Vilijema Fridkina iz 1973, preuzevši istu matricu: ništa drugo do trag biblijske borbe Antihrista sa Bogom za dušu čoveka, koju je opisao Dostojevski u "Karamazovima": "Bog i đavo se tu bore, a bojno polje je srce čoveka".
Ni tu nema nikakvog čuda, osim što postoji neobjašnjiva snaga filmskog prizora da deluje kao stvarnost upravo onda, kad sve izgleda natprirodno i zastrašujuće. Zato je horor privlačan bioskopski žanr i stoga vrlo često uspeva u svojoj invokaciji okulta i straha. U našem slučaju, ova matrica funcioniše sasvim dobro u prve četiri epizode. Sve je postavljeno kako treba, zagonetka se dobro otvara u kontrastu između paganske mistike i urbanog sveta Beograda, gde se u priču uključuju i BIA i policija i tužilaštvo, čak i jedna psihološkinja, koja ovde treba da veštači, a otkriva se da je veštičji potomak! Bez šale, takvu ulogu tumači Jelena Đokić, glumica izvanredne pojave i habitusa, čiji se pravi psihogrami otkrivaju u različitim slojevima priče.
Ali, od četvrte do desete epizode događa se prava "katabaza" ove serije: sve tone u šablone i stereotipe sasvim različite od sjajnog početka u Jabukovcu. Od uspeha, serija klizi prema propasti. Sve se tu neopozivo rasipa i gubi inicijalnu snagu, ponestaje i autentičnosti i talenta, misterija se sasvim razvodnjava, nestaje. Naravno, malo šta uspeva "na prvu loptu".
Ovo je pre svega stvar pisanja, organizacije prostora i vremena u predprodukciji. Za autentičan horor treba daleko više truda i promišljanja, složeniji odnos osnovnih matrica, koje su se mogle pronaći u neiscrpnim izvornicima istočne Srbije za još neistražena polja "demonskog ekrana". Rečju, više koncentracije na žanrovske uslovnosti filmske dramaturgije, koja se, ovde, međutim, ispostavila kao - upuštena šansa.
Preporučujemo
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
"TERALI SU ME DA RADIM JUTARNjI PROGRAM, NASILNO - PO KAZNI": Olivera Kovačević o karijeri na RTS-u
VODITELjKA Olivera Kovačević je o svojim počecima, izazovima u poslu, o tome zašto ponekad poželi da bude vikinška ratnica, kao i o svemu što joj daje snagu i inspiraciju.
17. 11. 2024. u 09:28
Komentari (2)