KNJIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNJIGU GODINE (7): Duboko melanholični doživljaji sveta

SA današnjim brojem objavili smo izbore 28 kritičara, a izjašnjavanje će trajati do 24. februara

Foto V.N.

RADIVOJE MIKIĆ (Beograd)

1. MODRE ŽILICE, Đorđo Sladoje (Centar za srpske studije, Banjaluka)

I u svoj roman u stihovima, jednu na prvi pogled neobičnu formu, Đ. Sladoje je uneo ono što karakteriše i njegovu poeziju - duboko melanholični doživljaj sveta i života. Pričajući o svetu koji je odavno potonuo u vremenu i koji je i sam čvrsto vezan za jedno vreme, on koristi sve prednosti lirske evokacije i iz nje potekle baladične intonacije kazivanja. I V. Kapor opredelila se za baladičnu priču u čijem je središtu smrt, kako bi E. A. Po rekao, mlade i lepe devojke.

Foto Privatna arhiva

Pretvarajući kazivanje u jednu razgranatu tugovanku, krećući se, sve vreme, po tankoj crti između drame i melodrame, ispisuje jedno dramatično svedočanstvo o ljudskom bolu. Dugogodišnje bavljenje delom Miloša Crnjanskog G. Raičević rezimira u knjizi koja se kreće između dva reprezentativna obrasca književnih studija, pokazujući u kakvom su odnosu život i delo velikog pisca i kako su se, tokom godina i decenija, ukrštala dva osnovna impulsa, dve "suprotne sile", jedna potekla iz života i druga čisto književnog porekla. S. Tontić je pesnik koji voli da jedan duboko melanholični doživljaj sveta poveže sa stvarnosno-istorijskom podlogom, a da tu podlogu, u novije vreme, obogaćuje i religijskom simbolikom i književnim sadržajima. S. Jović je autentičan lirski glas u srpskoj književnosti, pesnik koji uvek nastoji da preko epifanijskog prodora u suštinu životnih prizora dođe do dubljeg značenja onoga što se odvija pred našim očima.

* * * * * * * * * *

GORDANA VLAHOVIĆ (Kruševac)
1. STALNA POSTAVKA, Miodrag Kajtez ("Agora")
2. ONO O ČEMU SE NE MOŽE GOVORITI, Elvedin Nezirović ("Laguna")
3. ČASNI STIHOVI Obren Ristić, ("Pravoslavna reč")
4. DUŠA DOMA Radomir Stojanović, ("Panorama - Jedinstvo")
5. ŽIVOT IZ ZASJEDE Anđelko Anušić, ("Književni glasnik")

DELO M. Kajteza ne može se svrstati ni u realno, niti nadrealno, ni ljubitelja jasne forme i sl. A sve je pomalo. O čemu god da piše, on detaljiziranjem i ukrštanjem fantazma i realnosti, podsmeva se i zasmejava, cinično se poigrava, uz skladnu misao i inverzivne tokove, čak i burlesknim kazivanjem.E. Nezirović nastavlja priču započetu u prvom romanu ("Boja zemlje") o porodičnim nevoljama i mladošću pod senkom ratnog užasa. Autor jednostavno, iskreno, potresno i uverljivo kazuje i "ono o čemu se ne može govoriti." Novom knjigom O. Ristić stihovima prepliće i proširuje lirski dijalog, uočen u ranijim pesmama, uz korišćenje jedinstvene slojevitosti putem metaforičko asocijativnog iskaza.

Foto Privatna arhiva

Lokalni toponimi ne odustaju od biblijskog i mitskog, nego su u zvučnoj i motivskoj korelaciji. Ovaj put pesnik R. Stojanović javlja se sa dvadesetak kratkih priča. U njima se sve komeša i smenjuje: tuge i radosti, proleća i zamiranja, ushit i lelek, smrt i obnova života... U osnovi lirik hvata varljive odsjaje davne duše doma. Napisan u prvom licu, roman nastavlja tragične nesporazume i nevolje naciona iz pretodnih romana A. Anušića. Tematikom se približava današnjem zlehudom vremenu u kome seobe, raseljavanje, logori, pogubljene kuće i kućišta, pokidane rođačke veze i dalje potiru snove o mirnom, skladnom životu.

* * * * * * * * * *

MILIVOJE PAVLOVIĆ (Beograd)

VODEĆI srpski elegičar K. Ilić iskazao je neobičan vid intertekstualnog prepleta donoseći kratke, izbrušene portrete vodećih srpskih pesnika, izvedenih na tragu ključnih ideja njihove retorike i poetike.

Foto Privatna arhiva

Đ. Sladoje, stavio je u podnaslov ove knjige "Roman u stihovima". Pre je reč o poemi ili lirskoj simfoniji, mada se može čitati i kao roman jednog tegobnog života, takođe elegija u koju su, osim ličnog, ugrađena i iskustva tolikih drugih izbeglica, prognanika i povratnika. Snažno! Temeljita studija D. Andrejević o delu dvadesetak savremenih srpskih pisaca nude široku perspektivu čitanja i recepcije. Posebno je dragocena njena studija o zabludama ideologije koja je uspešno razvejavao Dobrica Ćosić. S. Ilić je oslanjajući se na metodologiju i alate obeju disciplina, detaljno, veoma oštro i argumentovano, raščišćava maglovite zaključke i pokopava manipulativne metode pojedinih tumača domaće kulture. Posebno je argumentovan i ubedljiv njen spis o ciničnim uvidima, svesno pogrešnom čitanju i anahronim projekcijama M. Martensa o Andriću. J. Pejčić književnokritičke i hermeneutičke poglede ilustruje minucioznom analizom, vodećih srpskih pesnika HH i početka HHI veka. Njegovi kriterijumi su jasni i čvrsti.

* * * * * * * * * *

MILAN R. SIMIĆ (Velika Plana)
1."BANjA", Jovica Aćin, ("Agora")
2."PRIČE O PISCIMA", Mihajlo Pantić ("Arhipelag")
3. "HRIŠĆANSTVO I UMETNOST", Vladimir Kolarić ("Biblos")
4. "ROMAN O ISAKOVIČU", Boško Tomašević, ("Arka")
5. "STALNA POSTAVKA", Miodrag Kajtez, ("Agora")

KNjIGE najostvarenijih pisaca same se izdvajaju, mi samo registrujemo njihovo izdvajanje. A kako koren književnosti jesu priče, prednost dajem pripovedačima. Aćinove priče su neobične, većina njih nose u sebi dosta zagonetnog, život junaka smešten je u lavirinte, nema granice između običnog i neobičnog, upadljiv je junak sa čudnim snovima, tu je i neobjašnjivo ubistvo, rečju - magija pripovedanja. Pantić poklanja pažnju piscima, izdvajam slovo o Radovanu Belom Markoviću, Milenku Pajiću, posebno, priču o Čitaocu koji je odbio da postane pisac. Mudro od njega.

Foto Privatna arhiva

Na pitanja odnosa hrišćanstva, umetnosti i kulture jasne, sažete i konkretne odgovore dobićemo, po običaju, od V. Kolarića što potvrđuje i njegova nova knjiga. Istorija književnosti ne može se falsifikovati, B. Tomašević imaće zavidno mesto u njoj ma koliko ga sada književni klanovi "sklanjali" sa glavne književne scene. Prošle godine oglasio se sa dva romana, sa zadovoljstvom preporučujem jedan. Izdvaja se još jedan romanopisac: knjiga M. Kajteza sve je izvesnija vizija sveta, nikako tek samo književna.

Preporučujemo

Kultura

0 0

KNjIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (6): Velike teme našeg vremena

14. 02. 2022. u 16:19

Kultura

0 2

KNjIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (5): Zavodljive stranice

13. 02. 2022. u 16:19

Kultura

0 1

KNjIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (4): Bravure jezika u stihu

12. 02. 2022. u 16:19

Kultura

0 1

KNjIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (3): Zavidan broj dobrih rukopisa

11. 02. 2022. u 10:20

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije