"ZEVS" ZA KATEDROM: U SKZ upriličen omaž akademiku, profesoru i književnom tumaču Vojislavu Đuriću (1912-2006)

D. BOGUTOVIĆ

11. 03. 2022. u 10:22

OMAŽ Vojislavu Đuriću (1912-2006), akademiku, velikom književnom tumaču, omiljenom univerzitetskom profesoru, priređen je u četvrtak u SKZ, čiji je predsednik bio od 1957. do 1962. godine, istovremeno, upriličeno je i sećanje na njegovog sina, pesnika Milorada Mišu Đurića (1937-2013), dugogodišnjeg glavnog i odgovornog urednika Zadruge, kao i na njegovu suprugu, pesnikinju Ljubicu Miletić (1948-2020).

ЗЕВС ЗА КАТЕДРОМ: У СКЗ уприличен омаж академику, професору и књижевном тумачу Војиславу Ђурићу (1912-2006)

Skup u Srpskoj književnoj zadruzi / foto M. Zavišić

U nadahnutoj besedi Dragan Lakićević, glavni i odgovorni urednik SKZ je podsetio da je Vojislav Đurić ušao u književnost kao pesnik, zbirkom "Sutonska drhtanja", a na glas je izašao kao autor Antologije narodnih junačkih pesma, koja je štampana 1947. i od tada je imala više od 20 izdanja. Usledila je knjiga "Lirika", antalogija lirske poezije iz Biblije, "Gilgameša", starih kineskih pesnika, evropskih poeta i srpskih liričara.

- Predavao je antičku književnost. Stariji od nas nazvali su ga Zevs. Za katedrom, u velikoj učionici u Takovskoj ulici, tako je i izgledao, krupan, s jakom srebrnom kosom, neukrotivom. Slušali smo kako grmi. Njegove reči o klasičnom književnom iskonu nisu se mogle zaboraviti... Svu tu antičku klasiku on je povezivao sa srpskom klasikom: Odisej i Stojan Janković, Sofokle i Nahod Simeun...

Pisao je podjednako o svetskim i srpskim piscima, a oglede o književnosti objedinio je u delo "Govor poezije", u tri knjige, koje predstavlja svojevrsnu istoriju književnosti. Kao učenik velikog etnologa, profesora Veselina Čajkanovića, koji je posle Drugog svetskog rata, otpušten iz službe a njegovi radovi anatemisani, na pravi način se odužio svom učitelju. Vratio ga je posthumno u književni i naučni život, na velika vrata, priređujući njegovu monumentalnu knjigu "Mit i religija u Srba", a potom i sabrana dela iz srpske religije i mitologije, u pet knjiga.

Ostala je upamćena, istakao je Lakićević, njegova prepiska sa Vladanom Desnicom, čiji je roman "Proljeća Ivana Galeba" trebalo da bude objavljen u ediciji "Srpska književnost u 100 knjiga", o čemu su pristanak od autora tražili Matica srpska i SKZ:

- Svom sinu Miloradu Đuriću, pričao je otac "Vojče", kako je, posle nekoliko razmenjenih pisama, Desnica došao iz Zagreba - da "ispoštuje" staru instituciju i njenog predsednika. Đurić je bio neposredan: "Kako vi, dragi Desnica, da ne budete u ediciji srpske književnosti, kad ste vi potomak Stojana Jankovića, od bolje srpske krvi nego ja sa sred Šumadije?"

Desnica mu je odgovorio, dirljivo i iskreno ("Ja jesam Srbin i srpski pisac, druže profesore..."), sa objašnjenjem koje je verovatno bilo i dirljivo i iskreno, ali je ostalo između njih dvojice, naveo je Lakićević:

- Suština je bila tome da društveno i političko okruženje Desničine porodice u Zagrebu njemu nije dozvoljavalo da pristane na uključenje u ediciju "Srpska književnost u 100 knjiga".

Pesme Milorada Đurića i Ljubice Miletić čitala je glumica Jana Salamadić.

VUK I ANDRIĆ

NAJVAŽNIJA ličnost srpske književnosti, za profesora Đurića, bio je Vuk Karadžić, o kome je pisao:

- Višestrukim i dugotrajnim uticajem Vuk je nadvisio i najkrupnije pregaoce u istoriji srpske kulture i zauzeo prvo mesto pored Sv. Save, prvog književnika i prosvetitelja srpskog, a odjekom i dejstvom svoga dela, u Evropi i posebno na Balkanu, vinuo se u visine na kojima je do danas ostao usamljen - a profesor Đurić je i među prvima pisao o Andrićevoj poeziji i priči "Igra", za koju je rekao da je u svojoj vrsti skoro bez premca u našoj književnosti i sa retkim takmacima u svetskoj.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

BILO JE TUŽNO, FALILI SU ĐOKOVIĆ I FEDERER: Ferer progovorio o Nadalovom oproštaju