Kultura

PRIMADONA BLISTAVE KARIJERE: Breda Kalef o izložbi u Pozorišnom muzeju i priznanju svoje fondacije

M. Mirković

28. 03. 2022. u 11:23

JEDNOJ od najvećih, po svemu jedinstvenoj zvezdi takozvanog zlatnog doba Beogradske opere, neponovljivoj umetnici Bredi Kalef posvećena je postavka izložena u pozorišnom muzeju kuće uz koju je vezala svoju blistavu karijeru.

ПРИМАДОНА БЛИСТАВЕ КАРИЈЕРЕ: Бреда Калеф о изложби у Позоришном музеју и признању своје фондације

Samo nekoliko dana po otvaranju izložbe "Breda Kalef - neuobičajena primadona", kojom je, sa više od godinu dana zakašnjenja (zbog okolnosti u režiji pandemije), obeležen i njen 90. rođendan, gospođa Breda rukovodila je izborom i proglašenjem još jedne svoje dostojne naslednice. Naime, Fondacija "Breda Kalef", koja od 2016. dodeljuje jedinu nagradu za mecosopran u našoj zemlji, ovo priznanje za najbolje interpretiranu mecosopransku ulogu u prethodnoj sezoni na sceni Narodnog pozorišta dodelila je prvakinji opere Aleksandri Angelov.

Angelovljeva je prestižnim priznanjem ovenčana u sredu, pred početak izvođenja predstave "Orfej i Euridika" - jer upravo joj ga je rola Orfeja u operi Kristofa Vilibalda Gluka i donela, o čemu je jednoglasnu odluku doneo žiri u kojem su, osim gospođe Kalef, bili Dragan Stevović, Vesna Stefanović i Mirko Levi.

- Aleksandrin glas perfektno odgovara ulozi Orfeja - kaže nam Breda o mlađoj koleginici koja je ponela nagradu sa njenim imenom.

- Ne može svaki glas da otpeva Orfeja, nikako, to mora biti ili mecosopran ili pravi alt. Sama je predstava savršena, urađena do perfekcije, nema niti jednu jedinu "rupu", a Aleksandra Angelov ju je svojim izvanredno otpevanim Orfejem još dodatno usavršila.

Pratim njenu karijeru odranije i primećujem da je uglavnom pevala lirske uloge, a ovo je samo još jedan dokaz da sam bila u pravu govoreći joj da bi sada, u zrelijem dobu, trebalo da se okrene onim dramskijim, da zapeva Amneris u "Aidi" ili Acučenu u "Trubaduru"...

Gospođa Kalef ne krije da je očarana njoj u čast kreiranom postavkom direktora Muzeja Narodnog pozorišta Dragana Stevovića, koja već svojim naslovom i odrednicom "neuobičajena primadona" govori mnogo o zaista po mnogo čemu izuzetnoj i posebnoj Bredi.

- I sama je ta izložba, koju možete videti i tokom aprila u pozorišnom muzeju, jedinstvena, jer ona nije zaista postavka o mojoj karijeri, već o mom životu - navodi njena "junakinja", žena filmske sudbine i raskošne porodične istorije.

- Mene i jesu uvek nazivali "antiprimadonom", jer me nikad nije odlikovalo ono obesno ponašanje primadona, onakvih kakvima ih mnogi zamišljaju. Mnogo sam doprinela razvoju amaterizma, učestvujući u brojnim amaterskim horovima. Pritom, uvek sam se bavila sportom, bila sam jedina prvakinja Srbije u stonom tenisu koja nije bila iz Vojvodine, već iz Beograda, dobila sam plaketu kako za doprinos amaterizmu tako i za razvoj bridža, misaone igre koju obožavam i uvek rado praktikujem.

Na izložbi su prikazane fotografije, plakati, lični predmeti, sve što na neki način može osvetliti jednu blistavu karijeru na sceni Narodnog pozorišta i na gostovanjima u inostranstvu, tokom koje je Breda, koja je duže od 30 godina bila solista Beogradske opere, zablistala u pedesetak različitih rola. Vrhunske fotografije kombinovane su sa tekstom u kome junakinja ove izložbe u prvom licu priča svoju životnu povest, kao Rahel Kalef. A ta njena ispovest je zaista vredna čitanja, gledanja, a pre svega slušanja - baš kao i Bredina neponovljiva pojava i nezaboravni glas.

Pretežak život

ŽIVOT Brede Kalef bio je pretežak. U Drugom svetskom ratu izgubila je 26 članova porodice - preživele su samo ona, majka i sestra, zahvaljujući isključivo činjenici da joj je majka bila Slovenka udata za Jevrejina i što je promenila ime. To je trebalo prvo preživeti, a onda živeti i boriti se. Ona je posle debija u Beogradskoj operi odmah izletala u prvi red operskih prvaka, koji su pevali svuda po svetu i napravili internacionalnu karijeru. Sve to smo obuhvatili ovom izložbom koja je u pogledu koncepta dizajna, za koji je zaslužan Jovan Tarbuk, drugačija od dosadašnjih postavki u Muzeju NP - ispričao je autor postavke Stevović.

Preporučujemo

BALKANAC SAM - 60 ODSTO! Austrijski umetnik svetskog glasa Ervin Vurm boravio ovih dana u Beogradu uoči velike izložbe na Ušću

Kultura

0 0

BALKANAC SAM - 60 ODSTO! Austrijski umetnik svetskog glasa Ervin Vurm boravio ovih dana u Beogradu uoči velike izložbe na Ušću

26. 03. 2022. u 16:07

SLIKE PREDRAGA DAMJANOVIĆA: Izložba u Galeriji

Kultura

0 1

SLIKE PREDRAGA DAMJANOVIĆA: Izložba u Galeriji

25. 03. 2022. u 15:53

NOVA IZLOŽBA U SALONU MSUB, U PARISKOJ ULICI: Studija slučaja Biljane Đurđević

Kultura

0 0

NOVA IZLOŽBA U SALONU MSUB, U PARISKOJ ULICI: "Studija slučaja" Biljane Đurđević

24. 03. 2022. u 16:49

SEĆANJE NA NATO AGRESIJU: U Paraćinu večeras izložba i tribina

Srbija

0 0

SEĆANjE NA NATO AGRESIJU: U Paraćinu večeras izložba i tribina

24. 03. 2022. u 13:09

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 57

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15