TEŠKE TEME SU PROTERANE IZ KNJIŽEVNOSTI: Željko Pržulj o svom novom romanu "Lov na Miroslavljevo jevanđelje"

D. VUJIČIĆ

11. 04. 2022. u 15:00

KADA sam 2003. objavio roman "Posljednji plemići", priču o periodu od 1945. do 1948. i poterama za poslednjim ostacima Jugoslovenske vojske, rodila se ideja da napravim tu seriju romana o životu, borbi i stradanju Srba zapadno od Drine kroz čitav dvadeseti vek.

ТЕШКЕ ТЕМЕ СУ ПРОТЕРАНЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ: Жељко Пржуљ о свом новом роману Лов на Мирослављево јеванђеље

Foto Ruski dom

Tad je to izgledalo suludo, ali evo devetnaest godina posle, nazire se cilj. "Lov na Miroslavljevo jevanđelje" je sedmi objavljeni roman, osmi je gotov u rukopisu, a deveti pišem - ovako o svom književnom opusu, za "Novosti", govori Željko Pržulj koji je nedavno u Ruskom domu predstavio "Lov na jevanđelje".

Ruski dom je odabran i zato što je Rusija, čini se, bolje prepoznala Pružuljev književni rad dodelivši mu u Sankt Peterbugru prošle godine nagradu za roman "Sami na svijetu" kao najčitaniju knjigu u njihovoj gradskoj biblioteci, a u Moskvi ga čekaju odmah nakon beogradske premijere da predstavi svoje rano književno delo "Braća po ulici", prevedeno na ruski.

- U seriji romana o srpskim porodicama Videž i Vujičić s oboda Treskavice, koje pratim od onog trenutka kad u "Ruci anđela" Gavrilo Princip dobija vest da Ferdinand dolazi u Sarajevo, do dana kad posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma Srbi, u koloni, zajedno živi i mrtvi, u "Sami na svijetu" napuštaju taj grad, ostala je nikad ispričana njihova priča o Drugom svetskom ratu. Na knjigu "Lov na Miroslavljevo jevanđelje" gledam kao na moj skromni doprinos da se popuni ta istorijska šupljina - objašnjava autor.

Knjige pisca iz Istočnog Sarajeva su već skoro dve decenije omiljene među Srbima zaljubljenim u nacionalnu literaturu, međutim, etablirani beogradski književni kritičari redovno ih previđaju.

- Nije profitabilno pisati istorijske romane, kažu da su teški za čitanje, bolje bi mi bilo da pišem biografiju Gorana Bregovića ili o prostitutkama na estradi - priča ozbiljno Željko, dodajući da mu dva i po miliona direktno ubijenih Srba u 20. veku, i još najmanje dvadeset miliona indirektno, ne daju da piše "isplative stvari".

- Dok sam bio mlađi ljutio sam se što takvo moje pisanje nema veći odjek u književnim krugovima, što pisce iz Republike Srpske, a i druge umetnike, u Beogradu gledaju nekako potcenjivački, ali sad, kako sam omatorio, to mi više i ne izgleda toliko strašno. Mora da sam navikao.

Pržulj se osvrnuo i na nagradu "Meša Selimović" Kompanije "Novosti".

- Evo sad je Vesna Kapor, pisac iz RS, dobila "Mešu" za najbolju srpsku knjigu u 2021. godini. Ali i ta Vesnina nagrada u Republici Srpskoj medijski nije propraćena koliko bi trebalo. Ona je jedna skromna i pristojna gospođa, a to znači nezanimljiva medijima koji prate politiku, rijalitije i razna takmičenja pevača amatera. A kad nam se desi neka nevolja, onda smo začuđeni i iznenađeni otkud to. A neki pametni ljudi, Njegoš, Andrić, Ćosić, Crnjanski, Krakov sve su to davno napisali i objasnili. Trebalo je samo pročitati i priremiti se. A ne da čudimo i žalimo kako dobijamo vojne, a gubimo medijske ratove.

Foto Promo

PISAC SA MISIJOM

PRŽULj je voljen kod čitalaca jer ga od prve knjige doživljavaju kao "pisca sa misijom".

- Ako "Lov na Miroslavljevo jevanđelje" i svi moji romani barem za metar i barem na jednom mestu isprave krivu Drinu u glavama kodiranim na bečku, vatikansku, karađorđevićku, komunističku istoriju, to ću smatrati svojim uspehom i nagradom većom od Nobelove. O "Ninovoj nagradi" za najbolji roman pisci iz Republike Srpske nemaju pravo ni da maštaju. Zbog ćirilice.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

MEČ ZA ZABORAV: Srpski napadač ušao u klinč sa protivničkim igračem (VIDEO)