Kultura

SRPSKA POLICA: Ono što je bilo u plavim koricama ostalo je kao trajna vrednost

ZA 130 godina, Zadruga je prošla kroz više epoha - država i poredaka, kulturnih miljea. Svaka epoha obeležila je Zadrugu, a Zadruga svaku epohu.

СРПСКА ПОЛИЦА: Оно што је било у плавим корицама остало је као трајна вредност

Bista Vuka Karadžića, gusle i znak Srpske književne zadruge, Foto M. Anđela

I kad je društvo bilo najdalje od Zadruginih programa i vrednosti - društvo je moralo da računa na te vrednosti - bilo da ih hvali ili osporava - i u književno-estetskom i u idejno-političkom smislu.

Dešavalo se i to da je Zadruga najviše napadana kad je afirmisala, otkrivala i sistematizovala najveće vrednosti - doba "Srbljaka" i doba "Istorije srpskog naroda" u 10 tomova. Od nje se tražilo i to da ne bude istorija svih Srba, gde god da oni žive u toj istoriji, nego istorija Srbije (u granicama socijalističke republike); i da se ne završi sa 1918. godinom, kako je Odbor sa akademikom Radovanom Samardžićem na čelu bio zamislio (i ostvario), nego da se produži na istoriju NOB-a, s namerom da predoči svoju istoriju i istinu o Drugom svetskom ratu, koja se ni do danas nije razbistrila.

Kao što su neki izbori, kriterijumi i književni pečati velikih pisaca i kritičara (recimo, Bogdana Popovića i Jovana Skerlića) ne samo potrajali, nego i ostali kao pečat klasičnosti, tako su i Zadrugini izbori i pečati "Zmajevog znaka na koricama" određivali klasiku - staru i novu. Ono što je bilo u plavim koricama ostalo je kao trajna vrednost, jer se verovalo i veruje se Zadruginim kriterijumima, odborima, autorima.

Prvih trista naslova Zadruginog Kola do Drugog svetskog rata, i 460 naslova od rata naovamo predstavlja svojevrsnu biblioteku - kućnu i nacionalnu, srpsku i svetsku antologiju. I da se više ne širi, ona je postigla svoj cilj, a da u narednim decenijama objavi sve - do hiljadu naslova - ne bi bilo mnogo za vrednosti svetske i srpske, starije i novije književnosti i nauke... Treba zamisliti kuće krajem 19. veka, one skromne, ratovima opustošene Srbije i uopšte srpske porodice, koja u prikrajku drži zbirku knjiga plavog "Kola" i tim se ponosi: ima čim da zabavi i pouči decu.

Zadruga je uvek umela da stare greške popravlja. U njoj su cvetali svi cvetovi, jedino je nepromenljivo srpsko pismo i vrednosti kao što su Homer, Šekspir, Montenj, Dostojevski, a na srpskoj polici: Sveti Sava, Vuk, Dositej, Njegoš, Andrić, Crnjanski, Desanka...

Mi u SKZ ne volimo sažaljenja. Javnost je, po pravilu, zainteresovanija za Zadrugu kad je u nevoljama, nego kad ostvari kakav uspeh ili poduhvat - to im se čini reklamom... I staro saznanje da se uspeh ne prašta... Za SKZ prilike nikad nisu bile lagodne, najviše stoga što je nezavisna. Zavisnom se radije pomaže - pomaže onaj od kog se zavisi... SKZ je, po prirodi i duhu, nezavisna - u izboru uprave i u izboru dela, tema i autora. Ta je nezavisnost tekovina mnogih decenija i časnika koji su uložili trud i pamet da biblioteka SKZ bude lepa i svestrana.

Odmah po osnivanju, Zadruginu Upravu primio je u audijenciju kralj Aleksandar Obrenović. (Sačuvana je zahvalnica SKZ - kralju za podršku.) Postoji i podatak da je crnogorski kralj Nikola oslobodio poštarine izdanja SKZ za svoju državu. U letopisima osnovnih škola Crne Gore toga doba ostalo je zapisano koje su Zadrugine knjige dolazile u škole po ondašnjoj Crnoj Gori.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
NEVEROVATNA PONUDA PO SJAJNIM CENAMA

NEVEROVATNA PONUDA PO SJAJNIM CENAMA