Kultura

IN MEMORIAM - POSLEDNJI SRPSKI RAPSOD: U 75. godini preminuo Vitomir Vico Dardić (1947-2022)

D. Bt.

29. 05. 2022. u 22:50

AKO je neko strastveno i do kraja bio predan poeziji, i to ne svojoj već "tuđoj", a opet kao da je njegova, onda je to svakako Vitomir Vica Dardić, koji je preminuo u Beogradu, u 75. godini.

IN MEMORIAM - ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ РАПСОД: У 75. години преминуо Витомир Вицо Дардић (1947-2022)

Foto N. Fifić

Otišao je poslednji srpski rapsod koji je jedinstvenim, magičnim kazivanjem stihova, oduševljeno dočekivan na svim velikim kulturnim manifestacijama, od Ohridskog leta, Smederevske pesničke večeri, Gardoša do Dubrovačkih letnjih igara. Stihovima je za više od pola veka obišao i mnoge zemlje, a povodom veka od rođenja Miloša Crnjanskog, na inicijativu Ministarstva kulture, gostovao je u svim gradovima u kojima je veliki pisac boravio: u Toskani, Temišvaru, Londonu, Pragu, Minhenu, Parizu, gde je u zanosu, pred zemljacima koji su ga netremice pratili kazivao "Lament nad Beogradom", "Stražilovo", "Itaku", "Rastanak kod Kalemegdana". Zbog njega su mnogi definitivno zavoleli poeziju, a neki i postali pesnici.

Vico se među prvima pridružio beogradskom recitatorskom klubu pri univerzitetu na čijem je čelu bio čudesni Rale Damjanović. Mladi zaljubljenici u pisanu reč jedan po jedan su odustajali od tog "ćoravog posla", okrenuli se raznim profesijama, Rale je postao uspešni pisac, a Vico je do kraja ostao veran svom izboru, iako mu nije omogućavao siguran i udoban život.

Opčinjen Lorkom sprijateljio se sa tada mladim gitaristom Urošem Dojčinevićem, pa su raspevana gitara i recitatorski glas nailazili na velike odjeke na koncertima širom Srbije. Pisao je i sam pesme, ali ih je retko i stidljivo govorio, uglavnom u krugu prijatelja, ali je na osnovu stihova Radeta Drainca "Bandit ili pesnik" načinio celovečernju predstavu koju je režirao Miša Janketić. Predstava je zaživela u malom teatru u Nušićevoj ulici da bi zatim imala veliki broj izvođenja širom Srbije.

Vico je snimio nekoliko CD-ova i ozvučio više od 10.000 sati naše i svetske književnosti za ljude oštećenog vida. Pripadao je, a gde bi drugde, pesničkoj i glumačkoj boemskoj Skadarliji i poslednjih godina često žalio što više nema Šoleta, Krce, Ambre, Brane, Ace... kojima se sada pridružio. Ostale su upamćene njegove reči: "Ja u poeziju nisam ušao slučajno ni uzgred. Meni je poezija sve! Bez ostatka kao trava i vetar."

STRASNO ODAN PEVANjU

DARDIĆ je ostao na palubi, veran pesmi, strasno odan pevanju kao što je to Odisej koji privezan za katarku broda mora da čuje pevanje sirena, od kojeg se više zna, ali se i gubi život. Njegove interpretacije Lorke ("Romansa mesečarke"), Stevana Raičkovića ("Poema o Crnom Vladimiru") i Rada Drainca su antologijske, prave zvučne skulpture najveće lepote i moćne zvučne sugestije, na šta je on posebno obraćao pažnju. Dardić će na poetskoj mapi sveta ostati zabeležen zahvaljujući ne samo sećanju ljudi nego i internetu i "Jutjubu" koji su sačuvali mnoštvo njegovih interpretacija - rekao je, za "Novosti", Ratomir Rale Damjanović.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi

SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi