UGASLA ZVEZDA MUZEJSKOG NEBA: Odlazak Dušana Milovanovića, istoričara umetnosti i autentičnog tumača naše tradicije

Stevan MARTINOVIĆ

08. 06. 2022. u 06:20

VEST da je juče preminuo Dušan Milovanović (1947-2022), istoričar umetnosti i muzejski savetnik, rastužila je, osim njegove porodice, čitavu srpsku kulturnu javnost.

УГАСЛА ЗВЕЗДА МУЗЕЈСКОГ НЕБА: Одлазак Душана Миловановића, историчара уметности и аутентичног тумача наше традиције

Foto: Z. Jovanović

Odlazak ovakve autentične ličnosti, gotovo filmske biografije i klasičnog obrazovanja, koja je prošla put od siromašnih četvrti provincije, preko velegradskih univerziteta do svetskih muzeja (pa i mnogih nestalih kafana), nenadoknadiv je gubitak kako za umetničku scenu, tako i za život sam.

Sadržajnost njegovog postojanja dozvoljava, čak i sada kada nas je napustio, da se stavi na stranu subjektivnost, i da se s osmehom na licu, i verom u večni život, zagleda u sve one stranice života koje je uspeo da "napiše". Od samih početaka se "ljuljao" između svoje dve velike ljubavi - televizije (isprva na Studiju B), i istorije umetnosti, odnosno Muzeja primenjene umetnosti u kome je proveo čitav radni vek.

A onda je iskustvo stečeno na radiju i televiziji preneo na polje muzejskog rada, gde je imao čast i privilegiju, da uz nesumnjive bardove struke - poput Bojane Radojković, ili Dobrile Stojanović i drugih - započne karijeru. Kasnije će se dešavati suprotno - veliko znanje i nesumnjiv autoritet iz oblasti srednjevekovne umetnosti, posebno one s predznakom "sakralna" i "primenjena", prenosio je na male ekrane, uspevajući da vrlo brzo postane "javna ličnost", ma kako da posao kojim se bavio delovao neinteresantan široj javnosti. Upravo toj publici, koja je znala da ga zaustavlja na ulici, ili prilazi u porti Hilandara da se zahvali na divnoj emisiji koju su imali prilike da gledaju, ostaje u pamćenju kao pomalo renesansa ličnost koja stoji pred zadužbinom Svetog Save i Svetog Simeona na Svetoj Gori i pred kamerom samouvereno govori o srpskoj prošlosti.

SPAJAO JE NESPOJIVO

OVENČAN je bio brojnim nagradama, od kojih se izdvajaju priznanje "Mihajlo Valtrović" iz oblasti muzejskog pregalaštva i "Vukova nagrada" za doprinos kulturi i umetnosti naše zemlje. Autor studija koje i danas predstavljaju nezaobilaznu literaturu - "Riznice manastira Hilandara", "Osvežavanje memorije", Dušan Milovanović bio je svojevrsna paradigma ličnosti što je uspela da za života spoji nespojivo.

Stručnoj javnosti, s druge strane, ostaće u sećanju njegove izložbe, počev od "krstova", "satova", "savremene pravoslavne umetnosti", "hilandarskih riznica", pa sve do "ornamenata" - izložbe o srenjevekovnom ornamentu koja je stekla veliku popularnost kod nas i obišla mnoge zemlje. Bila je kruna njegove karijere, i njome je, još jednom, u smiraj svog profesionalnog rada, pomerio granice na srpskom "muzejskom nebu" u načinu prezentovanja kulturnog nasleđa, ali i i njegove dalje primene.

Foto: Z. Jovanović

 

U vreme kada je svima preporuka da svoje veštine upravljaju prema jednoj temi, ili oblasti, Dušan je pomalo tvrdoglavo odbijao da posegne za ovom "metodologijom". Na šta je zapravo i imao pravo, budući da su njegova znanja, i osećaj za umetnost, prevazilazila razne domete. Tako smo mogli da ga viđamo i kao govornika na izložbama savremene umetnosti, koju je odlično osećao i razumeo, pa sve do arheoloških tema, što su budile njegovu pažnju i podsticale višedisciplinarni duh.

Bogatom karijerom i entuzijazmom za radom do gotovo poslednjeg dana, postao je uzor svim mlađim kolegama. Ponosan sam što sam bio deo Duletovog sveta.


 

(Autor je istoričar umetnosti i direktor Narodnog muzeja u Smederevskoj palanci)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (2)

ALTA BANKA PROSLAVILA SLAVU SVETOG ARHANGELA MIHAILA: Tradicija u cilju očivanja vrednosti