Učesnici Treće interkatedarske srbističke konferencije - koju čine predstavnici svih srbističkih katedri na svim filološkim, filozofskim, učiteljskim i pedagoškim fakultetima u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, uključujući i predstavnike Instituta za srpski jezik SANU, Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, Odbora za standardizaciju srpskog jezika, Društva za srpski jezik i književnost Srbije i Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u Beogradu jednoglasno su usvojili:
А о савременим проблемима онога што се зове српски језик (језик Срба) данас не рече се ништа. Како толики српски лингвисти не приметише и не казаше ниша. Да ли је то добро за целину српскога народа да тако буде разбијен у стандардном језику (двоизговорност) само српски народ, да ли је вредно да само српски народ данас у целој Европи буде разбијен у свом писму, да своје писмо мења (замењује) туђим писмом (хрватским) у 21. веку, да ли је то нормално да су се други боље објединили у својој варијанти српског језика од самих Срба који су стандарднојезички лошије објединили од свих других корисника тог (лингвистички) истог језика? Ништа не рекоше толики српски лингвисти докле ће да замајавају српски народ својом лажном "борбом за ћирилицу" при чему у Правопису српскога језика Матице српске на 15. страни тврде да српска ћирилица "још није егзистенцијално угрожена"? Очигледно, српски лингвисти знају већ близу сто година да се баве само дескрипцијом, али не и нужном дорадом Вукове реформе и, наравно, решавањем питања писма Срба на начин на који су питање писма решили сви други народи у Европи, а ми замењујемо своје практичније, боље, једноставније и лепше писмо много лошијим писмом за српски језик -- хрватском гајицом.
JUBILARNI, 30. Festival autorskog filma, je svečano otvoren filmom Pedra Almodovara "Susedna soba" u "MTS dvorani" i predstaviće 80 ostvarenja, u sedam bioskopskih sala u Beogradu i Srbiji, u deset programskih celina.
NA trodnevnoj likovnoj smotri Paper positions ("Pozicija paira"), u "Kursalonu", koja se završava 23. novembra, u samom srcu Beča, beogradska galerija "Iks vitamin" nastupila je sa delima dvoje domaćih umetnika- Marine Marković i Mihaela Milunovića.
KOREOGRAFKINjA Jovana Ikonić predstavnica je Srbije na 35. Internacionalnom festivalu koreografije u Belorusiji, u Vitebsku, u svojstvu člana umetničkog žirija.
SVET iberoameričke kulture, dizajna i tipografije, na nedavno otvorenoj izložbi "Iberoamerička tipografija" koja će u Institutu Servantes, moći će da se upozna i pomoću stučnog vođenja kroz postavku, zakazanog za subotu, 30. novembra u 12 časova.
U MALOM pozorištu "Duško Radović", u okviru Scene za mladu publiku, najavljena je jedna gostujuća predstava - "Zeke ili o skakačima" u režiji Tare Mitrović.
Dragoljub
22.06.2022. 02:53
А о савременим проблемима онога што се зове српски језик (језик Срба) данас не рече се ништа. Како толики српски лингвисти не приметише и не казаше ниша. Да ли је то добро за целину српскога народа да тако буде разбијен у стандардном језику (двоизговорност) само српски народ, да ли је вредно да само српски народ данас у целој Европи буде разбијен у свом писму, да своје писмо мења (замењује) туђим писмом (хрватским) у 21. веку, да ли је то нормално да су се други боље објединили у својој варијанти српског језика од самих Срба који су стандарднојезички лошије објединили од свих других корисника тог (лингвистички) истог језика? Ништа не рекоше толики српски лингвисти докле ће да замајавају српски народ својом лажном "борбом за ћирилицу" при чему у Правопису српскога језика Матице српске на 15. страни тврде да српска ћирилица "још није егзистенцијално угрожена"? Очигледно, српски лингвисти знају већ близу сто година да се баве само дескрипцијом, али не и нужном дорадом Вукове реформе и, наравно, решавањем питања писма Срба на начин на који су питање писма решили сви други народи у Европи, а ми замењујемо своје практичније, боље, једноставније и лепше писмо много лошијим писмом за српски језик -- хрватском гајицом.