Učesnici Treće interkatedarske srbističke konferencije - koju čine predstavnici svih srbističkih katedri na svim filološkim, filozofskim, učiteljskim i pedagoškim fakultetima u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, uključujući i predstavnike Instituta za srpski jezik SANU, Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, Odbora za standardizaciju srpskog jezika, Društva za srpski jezik i književnost Srbije i Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u Beogradu jednoglasno su usvojili:
Najnovije iz rubrike
ZLATNA ZBIRKA KRALJA MILANA: Šta se sve nalazilo u umetničkoj kolekciji Obrenovića, koja je uglavnom prodata na aukcijama u Beču i Parizu
DOKAZ da priča o značajnoj umetničkoj zbirci koju je prikupljao kralj Milan Obrenović nije samo apokrifna, ponekad se pojavi u ponudi svetskih aukcijskih kuća.
30. 09. 2025. u 17:14
"TVOJA NOVA PRIČA": Međunarodni beogradski sajam knjiga biće održan od 25. oktobra do 2. novembra
MEĐUNARODNI beogradski sajam knjiga biće održan od 25. oktobra do 2. novembra pod sloganom "Tvoja nova priča", a zemlja počasni gost je Kipar, najavili su danas organizatori.
30. 09. 2025. u 16:46
UMRLA DR VERA JOVANOVIĆ: U Novom Sadu preminula prva upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog
U Novom Sadu je u 92. godini preminula dr Vera Jovanović, istoričarka umetnosti i prva upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog.
30. 09. 2025. u 12:27
PREMINUO VOJISLAV BUBIŠA SIMIĆ: Napustio nas jedan od najznačajnijih srpskih muzičara, kompozitora i dirigenata
DANAS nas je u 101. godini života, zauvek napustio jedan od najznačajnijih srpskih muzičara, kompozitora i dirigenata Vojislav Bubiša Simić.
29. 09. 2025. u 20:00
SMEDEREVAC VELJKO NENADIĆ JEDAN OD NAJPERSPEKTIVNIJIH MLADIH KOMPOZITORA: Novo priznanje za Veljka
JEDAN od najboljih kompozitora nove generacije, Veljko Nenadić iz Smedereva, asistent na Katedri za kompoziciju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, dobitnik je prestižne međunarodne nagrade Claussen Simon Composition Prize.
29. 09. 2025. u 12:48
Dragoljub
22.06.2022. 02:53
А о савременим проблемима онога што се зове српски језик (језик Срба) данас не рече се ништа. Како толики српски лингвисти не приметише и не казаше ниша. Да ли је то добро за целину српскога народа да тако буде разбијен у стандардном језику (двоизговорност) само српски народ, да ли је вредно да само српски народ данас у целој Европи буде разбијен у свом писму, да своје писмо мења (замењује) туђим писмом (хрватским) у 21. веку, да ли је то нормално да су се други боље објединили у својој варијанти српског језика од самих Срба који су стандарднојезички лошије објединили од свих других корисника тог (лингвистички) истог језика? Ништа не рекоше толики српски лингвисти докле ће да замајавају српски народ својом лажном "борбом за ћирилицу" при чему у Правопису српскога језика Матице српске на 15. страни тврде да српска ћирилица "још није егзистенцијално угрожена"? Очигледно, српски лингвисти знају већ близу сто година да се баве само дескрипцијом, али не и нужном дорадом Вукове реформе и, наравно, решавањем питања писма Срба на начин на који су питање писма решили сви други народи у Европи, а ми замењујемо своје практичније, боље, једноставније и лепше писмо много лошијим писмом за српски језик -- хрватском гајицом.