Učesnici Treće interkatedarske srbističke konferencije - koju čine predstavnici svih srbističkih katedri na svim filološkim, filozofskim, učiteljskim i pedagoškim fakultetima u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, uključujući i predstavnike Instituta za srpski jezik SANU, Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, Odbora za standardizaciju srpskog jezika, Društva za srpski jezik i književnost Srbije i Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u Beogradu jednoglasno su usvojili:
Najnovije iz rubrike
PAJU KOPIRALI I NA BLISKOM ISTOKU: Replika Jovanovićeve slike "Igra mačeva" sa potpisom Kirjakosa Souliotisa na aukciji u Atini
JOŠ jedna slika Paje Jovanovića, nazvana "Odmor stražara", činiće ponudu predstojeće aukcije "Orijentalisti", 28. aprila u londonskom "Sadebiju", a na veliku popularnost našeg slikara među svojim savremenicima, nedavno je podsetilo i platno koje je prošlog meseca ponudila aukcijska kuća iz Grčke - "Vergos".
28. 03. 2026. u 09:00
„PROTEKCIJA“ NAJSMEŠNIJA, „ŠVEJK“ NAJBOLJA PREDSTAVA: Uručenjem nagrada završen 51. festival „Dani komedije“ u Jagodini
EPITET najsmešnije takmičarske predstave, nagrada „Miodrag Petrović Čkalja“ i statueta „Jovanča Micić“ na upravo završenom 51. festivalu „Dani komedije“ u Jagodini pripali su, po oceni pubike (4,85), predstavi „Protekcija”, nastaloj u koprodukciji Narodnog pozorišta Sombor i Grad teatra Budva, po tekstu Branislava Nušića i u režiji Milana Neškovića. Stručni žiri nagradu za najbolje pozorišno ostvarenje „Mija Aleksić” dodelio je „Švejku” Jaroslava Hašeka u izvođenju Beogradskog dramskog pozorišta, režija Veljko Mićunović.
27. 03. 2026. u 17:44
OD KNJAŽEVE TARČE, DO MODERNIH SCENA: Vekovi srpske teatarske magije
SVETSKI dan pozorišta, koji danas obeležavamo, podseća na trnovit, ali slavan put srpskog teatra – od prvih „dvorskih” predstava kneza Miloša i vizionarskog duha Joakima Vujića, preko izgradnje nacionalnog hrama kulture na današnjem Trgu republike, koji je tada s pravom nosio ime Pozorišni trg, pa sve do savremenih beogradskih scena koje, uprkos izazovima digitalnog doba, i dalje čuvaju plamen žive reči i magiju koja se rađa samo pod svetlima reflektora.
27. 03. 2026. u 17:18
ĆILIM LETI PO SVETU: Multimedijalna izložba dr Milice Živadinović i Vladimira Živankića u Silosima
KAO most između kultura, vremena i prostora, pirotski ćilim u središtu je multimedijalne izložbe autorke dr Milice Živadinović i Vladimira Živankića, koja će imati svečano otvaranje u Domu kulture "Silosi", večeras od 18 do 22 časa.
27. 03. 2026. u 16:57
PROMENE NA ČELU ISTORIJSKOG MUZEJA SRBIJE : Umesto Bojićeve - Jankovićeva
REŠENjEM koje je Vlada Srbije donela 5. marta ove godine, dr Dušica Bojić razrešena je dužnosti direktora Istorijskog muzeja Srbije, a na istoj sednici, za vršioca dužnosti imenovana je Zorica Janković.
27. 03. 2026. u 15:45
Dragoljub
22.06.2022. 02:53
А о савременим проблемима онога што се зове српски језик (језик Срба) данас не рече се ништа. Како толики српски лингвисти не приметише и не казаше ниша. Да ли је то добро за целину српскога народа да тако буде разбијен у стандардном језику (двоизговорност) само српски народ, да ли је вредно да само српски народ данас у целој Европи буде разбијен у свом писму, да своје писмо мења (замењује) туђим писмом (хрватским) у 21. веку, да ли је то нормално да су се други боље објединили у својој варијанти српског језика од самих Срба који су стандарднојезички лошије објединили од свих других корисника тог (лингвистички) истог језика? Ништа не рекоше толики српски лингвисти докле ће да замајавају српски народ својом лажном "борбом за ћирилицу" при чему у Правопису српскога језика Матице српске на 15. страни тврде да српска ћирилица "још није егзистенцијално угрожена"? Очигледно, српски лингвисти знају већ близу сто година да се баве само дескрипцијом, али не и нужном дорадом Вукове реформе и, наравно, решавањем питања писма Срба на начин на који су питање писма решили сви други народи у Европи, а ми замењујемо своје практичније, боље, једноставније и лепше писмо много лошијим писмом за српски језик -- хрватском гајицом.