MOZAIK O ODRASTANJU: Prvi roman Dragana Hamovića "Rod oraha" u Srpskoj književnoj zadruzi

PREBIVAM u mekom jezgru, između unutarnjeg videla i nevidela, sećanja i nesećanja. A jedno i drugo lako zamenjuju mesta.

Foto: P. Dragović

Ovako Dragan Hamović (1970) započinje "Rod oraha", kojim je prvi put ušao u romansijerske vode. Knjigu je objavila SKZ u znamenitoj ediciji Plavo kolo. Prethodno je ovaj pesnik, esejista, kritičar i pisac za decu, objavio pregršt zbirki stihova i studija za koje je dobio nekoliko prestižnih nagrada.

- Ko danas ne piše romane gubi i vreme i novac, ponajviše čitaoce. Pesnik Đorđe Nešić, nedavno, izreče da bi napisao i roman, ali samo jedan. SAMO JEDAN. Svako je najpozvaniji da ispriča jednu, svoju i svojsku priču. Čast izuzetnima, gospodarima i služiteljima priče. O čemu god pisali, saznajemo o sebi, kao plodovima ljudskog roda, tvrde voćke čudnovate. "Rod oraha" je takva povest, lirska i nadlična, pomalo iskošena, vedra i zasenčena setom, iznenadi nečim poznatim - kaže, za "Novosti", Hamović.

Roman je nastajao, objašnjava pisac, postepeno, na mahove, kao drukčiji oblik samootkrivanja. I samosakrivanja. Jezgro romana, proza "Domaće vaspitanje", prvo je poslužila kao uvod u zbirku pesama "Meko jezgro", kao zametak lične mitske priče o periodu oblikovanja, sedamdesetih i osamdesetih minulog veka, sa mestimičnim zadiranjem u dublju prošlost. Porodičnu i širu istoriju, prelomljenu kroz bliske figure, u romanu posreduje glas bivšeg dečaka u pripovednom mozaiku o odrastanju.

- Roman sam označio autofikcijskim, jer autofikcija izmišlja od neizmišljenog gradiva. Radni naslov bio je "Dečak iz tegle", što znači biti zaštićen ali i zaklopljen. Dečak je pušten iz tegle, kao davni duh iz boce. Ni toga dečaka, ni glavnine onih oraha iz naslova više nema tamo gde su bili. Nestali su ili izmešteni, u vremenu i prostoru - kaže pisac.

Ističući da je Hamovićev prozni prvenac autofikcija, zasnovana na nizu autobiografskih detalja o odrastanju, književni kritičar dr Radivoje Mikić kaže:

- Pripovedajući o detinjstvu i mladosti, Hamović nastoji da pokaže kako se formira jedan pogled na svet i kako se iz tog pogleda oblikuje i jedna stvaralačka imaginacija. A ta imaginacija je uvek vezana za prostor (dvorište u kući pored Ribnice, očev zavičaj u Hercegovini, kuća na Zlataru, Beograd) i uvek ima za cilj da pokaže kako se povezuju unutrašnji ritam jednog života i istorijski sadržaji, posebno oni koji svedoče i o porodičnoj i o nacionalnoj prošlosti i, primera radi, stradanja u Jasenovcu. Pričajući o svom detinjstvu, o naoko svakodnevnim događajima, Hamovićev pripovedač nas usmerava u onaj pripovedni svet u kome se kreću i junaci Vladana Desnice, Branka Ćopića, Danila Kiša.

Mozaički komponovan, sačinjen od kratkih narativnih sekvenci, roman Dragana Hamovića je sav u znaku jednog pripovednog majstorstva, jednog suverenog baratanja rukavcima vrlo složene priče, zaključuje Mikić.
 

Preporučujemo

Kultura

0 3

BOG ISKUŠAVA SAMO JAKE NARODE: Pesnik i prevodilac Babken Simonjan - Živimo u demonskim vremenima

10. 07. 2022. u 16:00

Kultura

0 3

MI SMO UVEK SA OTADžBINOM, ALI OTADžBINA JE BEZ NAS: Slikar Savo Rakočević o životu i Srbima u SAD

10. 07. 2022. u 14:30

Kultura

0 0

SVETSKA KLASIKA I SRPSKI SAVREMENICI: U prethodnoj pozorišnoj sezoni izvedeno više od tri stotine predstava Narodnog pozorišta

04. 07. 2022. u 15:30

Kultura

0 0

OVEKOVEČENO U KAMENU: Prva izložba fotografija Jugoslava Vlahovića od sutra u podne u NBS

04. 07. 2022. u 11:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije