KNJIŽEVNA KRITIKA Aleksandar Šurbatović "Turčin šahista": Jedan vrlo savremeni roman
DELO "Turčin šahista" Aleksandra Šurbatovića (Blum izdavaštvo) jedan je od značajnijih romana objavljen 2020. godine.
Reč je o pikarskom romanu u kojem se pripoveda o pronalazaču Volfgangu fon Kempelenu (Habzburško carstvo, 18. vek) i njegovom izumu - Turčinu šahisti, s kojim je obišao carske dvorove i velike gradove širom sveta. Iz divljenja njegovom izumu proistekla je i želja mnogih - velikih majstora šaha, naučnika, vojskovođa, umetnika, političara... - da izađu na megdan toj pametnoj napravi. Sa njenom slavom - uprkos činjenici da ponekada i izgubi partiju - uvećava se broj zainteresovanih - i kao izazivača i kao gledalaca. Zahvaljujući njenim moćima, ponekad i zasenčenoj slavi, šou se nastavlja i poprima nove razmere i oblike.
Tako u Americi Fon Kempelen sklapa poslove sa šoumenom Fineasom Barnamom. Jedan od novih spektakla jeste pokazivanje još jednog čuda - dementne starice crnkinje Džojs Hit - za koju kreatori posla tvrde da je stara 160 godina. U vezi s njom širi se fama - da je bila dadilja oca nacije Džordža Vašingtona, potom o tome da li je zaista žena ili pak naprava, potom koliko je zaista stara te stoga, kada promeni svetom, i njena obdukcija biva javna. Sve vreme broj konzumenata atrakcije se, logično, uvećava, kao i zarada od prodatih karata.
Na osnovu dosadašnjih redova budući čitalac ove knjige može zaključiti da je reč o zabavnom i dinamičnom štivu, punom vrcavih epizoda sa čitavom galerijom likova.
Da, to je tačno, s tim što, da podvučemo, za roman i sve što on sadrži uopšte nije važno što nijedan junak nije Balkanac, mada je poneki tumač, on će valjda znati zašto, baš to izdvojio kao značajno. A značajno je to što su u pikarskom okviru "Turčina šahiste" sadržane univerzalne i vrlo složene priče, te stoga uopšte nije važno čak ni kako se sama naprava o kojoj je reč zove, a kamoli odakle su junaci ovog romana. Konačno, oni jesu svuda i to nam, valjda, nešto kazuje.
Da bismo ušli u biće ove knjige, mi ćemo istaknuti da je pripoveda upravo mašina, koja se otrgla izumitelju, pa i njegovim obmanama sveta, i stekla dušu kojom je najpre osetila strah. A on je, znamo i iz drugih knjiga, i ne samo iz njih, pokretač mnogo čega. Ta mašina nastala je iz haosa razsveta i nespokoja njenog izumitelja. Ovo je mesto na kojem bi trebalo napomenuti da roman "Turčin šahista" budi asocijacije na antologijsku pripovetku Radovana Belog Markovića "Mašinski elementi" - u kojoj Mašina izmiče svom tvorcu, revitalizujući se uprkos tome što je razgrađuju, postajući nesavladiva, strašna.
Čitajući i ovaj roman i narečenu pripovetku, potrebno je iznova i iznova misliti o prirodi samog stvaraoca (ili pak prevaranta), božjeg i/ili đavoljeg bića, o prirodi onoga što on stvara - da li je opasnije stvaranje Mašine koja će nas pokoriti stupanjem u samostalan život ili stvaranje mehanizma koji ne može bez čovekove pameti. Da li taj mehanizam treba da služi u humane svrhe, ukoliko je čovek u bilo kom vremenu i okolnostima uopšte važan (sam sebi ili pak strukturama svetskih moćnika) ili pak treba da pripada industriji obmane, tj. spektakla i zabave bilo kada i bilo gde - na Balkanu, u Nemačkoj, Ukrajini, Rusiji, Americi, Africi... u kojoj konzumenti i njihove duše i svest zapravo bivaju konzumirani - do potpunog uništenja.
Otuda je ova knjiga istovremeno i knjiga o umetniku i knjiga o sajber svetu, knjiga sa elementima fantastike, knjiga o gordosti i bezumlju, o lakomislenosti i autodestrukciji, kao i knjiga o književnosti i njenom statusu danas, jedna vrlo savremena knjiga!
Aleksandar Šurbatović, Balkanac otvorenog duha, koji prihvata razlike i uživa u njima, kazali bismo po njegovom opusu, služeći se ironijom, autoironijom, prožimajući kontinuiranu priču i postmodernističkim strategijama, fotografijama i dokumentima, pušta "mašinu" da nam ono što je najvažnije o svetu i nama, ukoliko već nije kasno, ispriča u svojim poslednjim trenucima, dok je, zaboravljenu i gurnutu na marginu, konačno ne proždere požar koji je već uzeo maha.
Konačno, autor u Dodatku (9671. godina nove ere) i poslednjoj napomeni vrlo duhovito mistifikuje - pronađeni - rukopis i njegovu sudbinu. Ukoliko čitalac otkrije zašto, doći će do sebe.
SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu
SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.
26. 11. 2024. u 17:09
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj
NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).
25. 11. 2024. u 15:22
Komentari (0)