TRAŽENJE PROSTORA SLOBODE: Izložbu na smotri "Mermer i zvuci" Saša Pančić posvetio nekadašnjem direktoru MSU

IZ naše kulture, gotovo nečujno u široj, ali i stručnoj javnosti, u leto pre dve godine, otišao je dr Zoran Gavrić (1949-2020), koji je ovu sredinu zadužio i kao teoretičar i hroničar likovne scene, ali i kao jedan od najuspešnijih direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Foto: Saša Pančić

I upravo ovom istoričaru umetnosti, koji je na čelu MSU bio od 1986. do 1993. naš ugledni umetik Saša Pančić posvetio je izložbu kojom se trenutno predstavlja na smotri "Mermer i zvuci" u galeriji "Aleksandar Alek Đonović" u Aranđelovcu.

Postavku je realizovao sa tradicionalnom aranđelovačkom likovnom manifestacijom i beogradskom galerijom "Arte", a naslovio po Gavrićevom tekstu od pre gotovo dve decenije  "Od konstruktivnog ka konkretnom u radovima Saše Pančića". U tekstu ovog znalca, štampanom i u katalogu aktuelne izložbe, piše da Pančićevi radovi "ma koliko se na prvi pogled za posmatranje nudili kao artikulacija konstruktivističkih elemenata" i izgledali kao da su nastali upotrebom "neumetničkih" pomagala, proizlaze iz zanatskog rada. A rezultat je - konkretno biće slike.

Foto: SEĆANjE Zoran Gavrić

- U ukidanju forme, na paradoksalan način, Saša Pančić dominantnu ulogu daje liniji. Samu liniju, međutim, kako sam kaže, on ne dovodi u vezu ni sa onim što nam je poznato kao kontura, ni sa gestom, izvršenjem ruke, već sa sopstvenim dahom. Tako se ovim novim ukidanjem, ukidanjem linearnog, odnos onih površina pomera prema dubini - zaključio je, između ostalog, Gavrić.

Gavrićeva zapažanja od pre 20 godina, kako, za "Novosti", ističe Pančić, mogu da važe i za dela sa sadašnje postavke, koju čine objekti, crteži i skulpture.

Foto: Saša Pančić

- Taj njegov dubinski pogled prodire i do ovih novih radova, i sa malim promenama, može da se odnosi i na njih - nastavlja sagovornik. - Ovu izložbu sam mu posvetio ne samo što zato što smo bili prijatelji, već smatram da je ono što je napisao o mojim radovima bilo nešto najtačnije što je o njima rečeno. I još je aktuelno. Bio je izuzetno veliki i značajan čovek za našu kulturu, umetničku scenu, a posebno za Muzej savremene umetnosti. Nažalost, ni dve godine posle njegove smrti, MSU nije organizovao nijedan skup koji bi mu bio posvećen.

Tokom četrdesetogodišnje izlagačke prakse, i stari i novi radovi Pančića, koji je diplomirao na odseku za slikarstvo FLU, a potom magistrirao na odseku za crtež, odražavaju sklonost ka istraživanju i upotrebi velikog broja različitih materijala, često i neumetničkih, industrijskih, koje rekontekstualizuje kroz svoje delo.
U svojoj umetničkoj praksi, kako objašnjava za naš list, najviše i najčešće istražuje - prostor. Tako u crtežima i slikama, pokušava da prevaziđe dvodimenzionalnost koristeći minimalna likovna sredstva, odnose površina, crnog i belog (Gavrić u tekstu napominje da Pančić, belu shvata kao "zemaljski spektar", a crnu kao "negativni prostor")... A izlazi i u treću dimenziju.

Foto: Фото: Саша Панчић

POGLEDAJ GALERIJU

- Zbog toga me neki čudno gledaju, kažu: "Ti si slikar, a ne vajar". A ja upravo tako, istražujući prostor pokušavam da nađem veću slobodu - ističe sagovornik, koji je imao dvadesetak samostalnih izložbi u zemlji i u inostranstvu i učestvovao u nizu grupnih izložbi kod nas i u Evropi.

Inače, autor čija se dela nalaze u više muzeja, galerija i javnih prostora - u Muzeju "Cepter", u Muzeju "Macura", Narodnom muzeju u Kraljevu, holu Beogradskog dramskog pozorišta, u Parku skulptura Kakslauttanen (Laponija-Finska), Javnom prostoru grada Sofije, u Parku umetničke škole "Šumatovačka", od 4. oktobra imaće i veliku, retrospektivnu izložbu u Centru savremene umetnosti u Podgorici. Na njoj će se naći i dela koja su trenutno pred publikom u Aranđelovcu.

Značajno nasleđe

DOK je Zoran Gavrić bio na čelu MSU, organizovane su po dve retrospektivne izložbe domaćih umetnika godišnje, među kojima su bili Petar Omčikus, Filo Filipović, Olga Jančić, Radomir Damnjanović Damnjan, Predrag Nešković, Kosta Hakman...
Odmah posle Bijenala u Veneciji, gde mu je izložba dobila glavnu nagradu, na Ušću je radove predstavio Bari Flagan. Od inostranih autora naša publika upoznala je i Jana Dibeca, Alvara Alta, Aterzea, i druge. Organizovao je i prve retrospektivne izložbe srpskih umetnika u inostranstvu, i to Save Šumanovića u Minhenu, u Novoj Pinakoteci i Milene Pavlović Barili, u Parmi, u Duždevoj palati. Pokrenuo je i stručne edicije "Teorija umetnosti","Poetike srpskih umetnika 20. veka" i "Srpski umetnički kritičari".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije