POETIKA IZRAŽENA PRECIZNIM CRTEŽOM: Zapažena izložba u Galeriji "Lazar Vozarević" u Sremskoj Mitrovici

Dejan Đorić

23. 08. 2022. u 16:05

TOKOM avgusta u Sremskoj Mitrovici u Galeriji "Lazar Vozarević" održana je veća izložba pod naslovom "Crteži iz fonda Galerije likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića". Prati je kvalitetan katalog sa uvodnom studijom Irme Makeš, koja pomno određuju crtački rad 28 srpskih umetnika.

ПОЕТИКА ИЗРАЖЕНА ПРЕЦИЗНИМ ЦРТЕЖОМ: Запажена изложба у Галерији Лазар Возаревић у Сремској Митровици

Foto: Milan Popović

Ovakve izložbe su značajne u današnje vreme prevlasti novih medija, jer se crtež održao na razne načine, pokazao se vitalnim, što i jeste njegov smisao kao kičme, ose, prve ideje i ključne realizacije ustrojstva celokupne likovne umetnosti. Mladi umetnici crtaju i danas kao i stariji i to ne samo u pripremnoj nastavi na školama i fakultetima, već i u svojstvu samostalnih, studiozno rešenih radova, gde je crtež sam sebi cilj.

Predstavljeni crteži slikara i vajara od kojih su 11 bili profesori su podsticajni ali i terapeutski, u smislu šire obnove crteža. Posle 2000. godine kod nas se pojavilo više crtača koji neguju studiozni, detaljni, precizni crtež, koji se manje može videti na ovoj izložbi. Novi crtači su okrenuti svetovima iracionalizma, a u Sremskoj Mitrovici osim Milana Popovića takvih nema.

Čuveni poznavalac srpske moderne umetnosti, istoričar umetnosti Stanislav Staša Živković, smatrao je da srpska umetnost počiva na prastarim temeljima, da postoji jedna neprekinuta linija trajanja i nasleđivanja od neolita, grčke, rimske, vizantijske, umetnosti prvih modernista do onih međuratnih, poratnih i sadašnjih. Tradiciju zasnovanu na prevlasti boje, freske i svedene forme, često monumentalne u izrazu, zbacila je sa vlasti tek pojava beogradske grupe Mediala. Ona se po prvi put u našoj umetnosti okrenula ka Severu, prema Bošu, Brojgelu, Vicu, Šongaueru i Direru, otkrivši severnu renesansu i njen detaljistički, minuciozan, filigranski crtež malog formata.

Zato tu pojavu Pavle Vasić nije smatrao delom srpske umetnosti što je stav i Dragoslava Srejovića i profesora sa katedre za Istoriju umetnosti beogradskog Filozofskog fakulteta. Takav "germanski" vid crteža se neguje do najmlađih, ne samo fantasta već i realista. Zato je važno da se javnost upozna sa drugačijim, modernističkim, racionalnim crtežom, koji na razne načine rešavaju umetnici na delima iz fonda Poklon zbirke Rajka Mamuzića.

Crtež je toliko širok i dubok da ne poznaje granice a crtati se može na različite načine, u vidu skice, krokija, pripreme za neko veće delo u drugom mediju, portretski, u svojstvu pejzaža, čisto apstraktnih formi, kitnjasto, svedeno, kombinovanjem figure i simbola ili virtuozno - kako vidimo na ovim radovima. Mediala je modernistima odricala izvorni smisao za duhovnost, ali i ako ga nemaju ovi umetnici razvijaju suštinsku dimenziju crteža. Ne zalazeći u zaumne svetove podsvesti, istražuju realnost, ne gube kontakt sa stvarnošću i svoja likovna otkrića projektuju u pravcu onoga što je Pikaso smatrao najvrednijim - ka poetičkom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

CRNOGORCI KIPTE OD BESA ZBOG SKANDALA NA CRNOGORSKOJ TELEVIZIJI: U sopstvenu državu ne možemo da čujemo himnu!