Danima sam se pitao šta da kažem danas o Branku u njegovoj školi, u najstarijoj srpskoj gimnaziji, sa ovog mesta na kojem sam pre tačno četrdeset šest godina stajao sav ustreptao i primao nagradu sa njegovim imenom za svoj pesnički prvenac. Kud god da sam se pomerio tada, on je bio tu: ogroman, nevidljiv, i stajao nada mnom, zaštitnički. Tog dana, jedino tog dana, bio sam kao pesnik zaštićen od svega.

Komentari (0)