Oluj iznad Fruške gore

Danima sam se pitao šta da kažem danas o Branku u njegovoj školi, u najstarijoj srpskoj gimnaziji, sa ovog mesta na kojem sam pre tačno četrdeset šest godina stajao sav ustreptao i primao nagradu sa njegovim imenom za svoj pesnički prvenac. Kud god da sam se pomerio tada, on je bio tu: ogroman, nevidljiv, i stajao nada mnom, zaštitnički. Tog dana, jedino tog dana, bio sam kao pesnik zaštićen od svega.

Snežana Bojić

Šta bih, danas, mogao da kažem?

Ne verujem da se danas, posle svih saznanja, moja predstava o Branku mnogo razlikuje od drugih. Pa ipak, svako Branka doživljava kao svog. A šta je i ko je bio Branko?

Na njegovim stihovima u srpsku poeziju se uselila uzbudljiva veselost života. Nema ni pre, ni posle Branka pesnika koji je tako slavio život: sa toliko usklika, poziva na igru, u prirodu, u središte arkadijskih slika u kojima će mladost i lepota biti slavljeni pesmom.

Možda je najbolje, u samo jednoj rečenici, Brankovu prirodu izrazila Isidora Sekulić: "Branko je redak Sloven i Srbin koji je imao hrabrosti da bude srećan; - na podlozi patriotizma; na podlozi pronarođavanja književnosti kroz snagu jezika koji je i Brankovim radom postajao heroj naše duhovne stvarnosti". Tako je o njemu govorila mudra Isidora.
Branko se pojavio u pravom trenutku, na pravom, mestu, onda kada je srpski narod sticao svoj identitet uobličavajući fizionomiju jezika. U njemu je Vuk dobio prvog pregaoca koji je bio kadar da jednu pravu zamisao otelotvori i da u nju uloži sve: mladost, talenat, delo... Njegova predstava o srpskom književnom jeziku bila je šira od Vukove. On je u svoje pesme unosio vokabular sa čitavog srpskog govornog područja. I, da je poživeo duže, da je napisao više - njegove bi pesme bile izražene rečima sa svih srpskih govornih prostora. Jer i u pesme koje je napisao on je slobodno unosio narodne reči, ma odakle one bile. Od četiri hiljade reči, koliko ih ima u Brankovoj poeziji, "oko dve stotine se ne nalazi u Vukovom rečniku". Pedantni Svetislav Vulović beleži da su njegove pesme pisane jezikom kojim se onda govorilo u Vojvodini, ali i da je Branko zahvatao sa raznih vrela: iz Crne Gore, Srbije, Hercegovine, Bosne, Hrvatske, Dalmacije, Dubrovnika, Krajine, Južne Srbije, Šumadije...

Tvorac novog pesničkog jezika je smeo da načini takav zamah. Njemu je bilo dato: da uleti kao mlad vetar u učmalu, ustajalu, sholastičku atmosferu i unese svež jezik koji opija i donosi nove boje, zvukove i slike, da onima koji će tek doći širom otvori vrata i prozore za strujanje srpskog jezika. Zato njegova pojava, među onima koji ne vole promaju, nije dočekana aplauzima. Pre su je sačekala negodovanja i zvižduci. Jovan Sterija Popović piše kako je to "poezija detinje nestašnosti, nepokrivene pohotljivosti, nerazborite samopouzdanosti, bestidne grubosti, krajnjega neznanstva o ljudima i stvarima".

Kao što je u svemu bio prvi, Branko je bio i prvi srpski pesnik koji je bio zabranjen. Ruka karlovačke mitropolije, glavnog Vukovog protivnika, pružila se daleko. Brankova prva knjiga pesama bila je zabranjena u Beogradu. No, u Brankovu odbranu ustaje u Beču mladi Đuro Daničić koji tvrdi da "do danas nijedan učeni Srbin nije ovako pjevao kao ovaj Radičević", a u Zagrebu Stanko Vraz ističe Brankov "čist i točan narodni jezik", dodajući tome i "poetičan duh".

I ta se zabrana, neznano kad, izgubila. Pre bih rekao da nije ni poštovana.
Brankova poezija je, u otvorenoj i bespoštednoj borbi za jezik, vrlo brzo poprimila satirične tonove. U tim stihovima, prema onome što je za njim ostalo, on nastoji da dosegne visine svoje briljantne lirike, čija je, nažalost, rana kruna - elegija "Kad mlidijah umreti".

Vreme je počelo da izmiče.

Branku je bilo suđeno da najlepšu, najbolju svoju pesmu napiše na samom kraju života.
Kako se naglo pojavio, tako je naglo i nestao: kao oluj iznad Fruške gore, odlazeći u isto vreme i na istok, i na zapad, i na sever i na jug srpske zemlje.... A tragove je ostavio u jedinoj materiji koja se nikada ne gasi - u jeziku.

(Beseda na Svečanom otvaranju 51. Brankovog kola u Sremskim Karlovcima, 9. septembra 2022)

Preporučujemo

Poznati

0 0

O SVADBI "PSSST": Šta je Jelena Đoković objavila usred venčanja (FOTO)

12. 09. 2022. u 15:46

Svet

0 0

DRAMATIČNI SNIMAK NEUSPELOG ATENTATA NA ČARLSA III: Čula se dva pucnja, potom je usledio haos - incident na turneji 1994. (VIDEO)

12. 09. 2022. u 11:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije