PAZOLINIJEV VEK: Sto godina od rođenja Pjera Paola Pazolinija obeleženo i izložbom u Jugoslovenskoj kinoteci

PRE tačno jednog veka rođen je reditelj, dramaturg, pisac, pesnik, slikar, političar, marksista, jedan od najvećih intelektualaca 20. veka, uticajan i kao umetnik i kao politička ličnost, hvaljen koliko i osporavan - Pjer Paolo Pazolini (1922-1975).

Foto: Z. Jovanović

Iza njega je ostalo oko dvadesetak igranih i dokumentarnih filmova, više od 30 knjiga, drame i veliki broj eseja, ali je njegov uticaj na generacije umetnika bio mnogo dalekosežniji i veći.

Pazolini je, baš kao i njegova dela, bio kontroverzan. Otvoreni gej i marksista "na svoj način", snažno je kritikovao sitnoburžoaske vrednosti, istovremeno testirajući brojne seksualne tabue. Zahvaljujući oštrom jeziku i kritikama nije mu nedostajalo neprijatelja. Ipak, ceo svet je ostao zatečen kada je brutalno ubijen u novembru 1975, navodno, posle svađe sa muškom prostitutkom. Čak i pola veka otkako je njegovo unakaženo telo pronađeno na plaži Ostija nadomak Rima ubistvo je ostalo nerešeno.

Na zanimljivu biografiju, privatnu i radnu, velikog Pazolinija podseća i izložba u Jugoslovenskoj kinoteci. Prema konceptu Marjana Vujovića i kustoskinje Irine Kondić, postavka, koja će biti otvorena do sredine novembra, uključuje monitore sa insertima iz šest reprezentativnih filmova ("Mama Roma", "Jevanđelje po Mateju", "Teorema", "Kenterberijske priče", "Cvet 1001 noći" i "Salo, ili 120 dana Sodome"), kao i trejlere iz celokupnog Pazolinijevog opusa.

Instalacija obuhvata fotografije velikog formata iz Fototeke Kinoteke, ilustraciju Pazolinijevog lika (rad Vuka Popadića), podatke iz biografije i filmografije i kratke tekstove o Pazolinijevim filmovima.

- Kada sanjamo i prisećamo se, u svojim glavama snimamo kratke filmove. Prema tome, film je utemeljen, vuče korene iz potpuno iracionalnog jezika: iz snova, sećanja i stvarnosti, koji se posmatraju kao činjenice. Zato je slika beskrajno oniričnija od reči. Na kraju, dok gledate neki film, to izgleda kao san - govorio je Pazolini.

Sin italijanskog vojnog oficira, Pazolini se školovao širom severne Italije gde je njegov otac bio na službi. Pohađao je Univerzitet u Bolonji, studirajući istoriju umetnosti i književnost. Zbog vremena provedenog među potlačenim seljacima Furlanije tokom Drugog svetskog rata okrenuće se kasnije marksizmu, iako je i tu bio neortodoksan.

- Celog života težio je tradicionalnom, predindustrijskom, predglobalističkom, zemljoradničkom svetu koji je smatrao nevinim i iskrenim - rekao je njegov prijatelj, italijanski pisac Dačija Maraini.

Pazolini je već bio poznat u Italiji po svojoj poeziji kada je počeo da se bavi filmom. Njegov poslednji film "Salo ili 120 dana Sodome" objavljen je nakon njegove smrti. Filmovi se kreću od grubog realizma do labavih adaptacija punih simbolizma, dok njegovi romani otkrivaju fascinaciju malim huliganima iz predgrađa Rima.

- Skandalizovati je pravo. Biti skandalizovan je zadovoljstvo - rekao je veliki Pazolini u svom poslednjem televizijskom intervjuu, datom samo tri dana pre smrti, a ovo svoje geslo dosledno je sprovodio i za života i u smrti.

Problem sa istinom

Pazolini je imao samo 53 godine kada je umro, pretučen pesnicama i motkama, a zatim ga je nekoliko puta pregazio "alfa romeo", njegov ili nečiji drugi. Sedamnaestogodišnja muška prostitutka Đuzepe Pino Pelosi, uhvaćen dok je bežao iz rediteljevog auta, najpre je priznao ubistvo da bi 2005. povukao priznanje, okrivljujući trojicu nepoznatih muškaraca sa sicilijanskim naglaskom. Gotovo pedeset godina posle njegove smrti kolaju najrazličitije teorije o tome zašto je umetnik ubijen, od ucene do smrtonosnog napada tadašnje italijanske desnice ili mafije.

- Nikada nije bilo volje da se sazna šta se zaista dogodilo. Italija ima problem sa istinom, jer je ta istina često prolazila kroz mračnu stranu naših institucija - smatra kriminolog Simona Zeki, autor brojnih studija o Pazoliniju.

BONUS VIDEO: SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI: Kuća znanja i čuvar srpske kulture i identiteta

Preporučujemo

Kultura

0 2

ČOVEK I PISAC NA SUNČANOJ STRANI: Uoči obeležavanja 130. godišnjice rođenja Ive Andrića

04. 10. 2022. u 17:47

Kultura

0 0

KOMENTAR - BITEF: Ko radi, taj i greši

04. 10. 2022. u 15:51

Poznati

0 0

IBRINA HELENA Lepa plavuša deceniju starija od njega - nije tipična žena fudbalera: "Videla sam zlatan sat i veliki nos" (FOTO)

03. 10. 2022. u 12:44

Poznati

0 0

MORALA DA POBEGNE: Zašto je Dubravka napustila Srećne ljude

03. 10. 2022. u 19:58

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije