POZORIŠNA KRITIKA: Scensko pevanje romana-poeme
"DRAMI za glasove" (drama Dilana Tomasa, "Pod mlečnom šumom", na primer), teško je dati "scensko telo", jer je kreirana za široku slušaočevu imaginaciju, vođenu intonacijom, emocijom i tonskom strukturom dramskog dela. Vrlo sličnu asocijaciju izaziva i opera Irene Popović Dragović, na tekst romana Milene Marković, "Deca", nagrađenog NIN-ovom nagradom za roman 2021. godine.
Novosti
Roman o identitetu ženskog bića, sagledan i opevan kroz slobodni, sublimni, a asocijativno raskošni stih, Irena Popović Dragović je multiplikovala svojom izvanrednom muzikom i u ontološkom, i u estetičkom smislu. Drama za glasove je zadobila svoju dinamičnu, raspevanu, raznoliku, autentičnu scensku pojavu, ovom muzikom. Poznata forma scenskog čitanja drame, proširila se, lako i prirodno, na scensko pevanje romana, koji je ostao (17 pesama) u izvornoj formi, odlukom autora libreta Dimitrija Kokanova. Na sceni Narodnog pozorišta, glumci (Nela Mihailović, Suzana Lukić, Predrag Miletić, Vanja Milačić, Pavle Jerinić, Milena Đorđević, Bojana Stefanović, Bojana Bambić, Dragana Varagić, Aleksandar Vučković, Miona Marković, Teodora Sparavalo, Jelena Blagojević, Vladan Matović), pevači (Tamara Mitrović, Iskra Sretović, Marko Kostić), dečji hor "Nade" i kamerni orkestar, stvorili su, zajedno sa Irenom, Igorom Korugom (koreograf), scenografom (Miraš Vuksanović), kostimografkinjom (Selena Orb) onu iluziju, koja je u pozorištu najdelotvornija - panoptikum različitosti, razigranosti, večitog kretanja, saglasja nespojivog, odjek sećanja, i to ne prevashodno Mileninim tekstom. Poema "Deca" je p(ostala) predložak, oko koga se svila igra, "homo ludens" je, kod svih, pa čak i kod muzičara iz orkestra, ispoljio svoju životnu radost, koja je, kao u pravom pozorištu, proizašla iz transformacije - tuge, sete, melanholije, razočaranja...Jer, opera "Deca" nije dramska, nego muzička predstava, njen unutrašnji dinamični motiv su muzika i pokret, koji nisu uvek svima razumljivi, ali komuniciraju i bez reči. Kao u klasičnim operama (koje se često pevaju na stranim jezicima), sve vreme predstave čitamo titl, originalne stihove iz romana "Deca". To odvlači pažnju i potpuno je nepotrebno, iz bar dva razloga: vrlo se artikulisano peva tekst, a zatim, on, kao takav, i nije najvažniji. Muzika Irene Popović Dragović, kao i uvek, ima svoju dramu, naraciju, strategiju i scensko telo. Njoj su reči samo dragocena podrška.
"Prolog", "Šuma solitera", "Kad sam bila mala", "Odrastanje", "Rođenje pesnikinje", "Buđenje proleća", "Začeće", "Dete nije kao druga deca"... Dovoljni su naslovi, da uđemo, opčinjeni, u ponovno rađanje dramskog teatra "iz duha muzike", Irenine. Ogoljenost stvarnosti u stihovima Milene Marković se, možda više pojačava, nego ublažava raznorodnim pevanjem. Pokret Igora Koruge daje scenskom događanju primarnu naivnost, a kostim Selene Orb podseća na eklektiku "Alise u zemlji čuda", samo bez utehe Belog Zeca.
Čitava opera Milene Marković i Irene Popović Dragović kao da se svrstava pod definiciju surove radnje drame "Pod mlečnom šumom", koju glavni lik, Ilaj Dženkins, s mnogo naklonosti naziva "ljudskom nevinošću".
Deca iz mnogoznačnog hora "Nade" čine ovu nevinost potpunom i vraćaju nam, kao kaznu, detinjstvo koje smo neoprezno napustili.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
LUDILO: Ovi navijači su šokirani kako su u Albaniji MLAKO dočekali Srbe?!
Albanija i Srbija odigrali su burnu utakmicu na početku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u fudbalu, a po završetku tog meča izbilo je na videlo i nezadovoljstvo određenih navijača zbog toga kako su pristalice domaćih iz same Albanije bile "mlake" prema Srbima.
10. 06. 2025. u 17:54
MOJ ŽIVOT IZMEĐU HAMLETA I LIRA: Rade Šerbedžija o svom životu i četvrt veka postojanja Kazališta "Ulisis" na Brionima
NAKON svih bura i oluja Kazalište "Ulisis" dočekalo je dvadeset i petu godinu postojanja, a reč je o pozorišnom projektu koji ne poznaje mržnju.
10. 06. 2025. u 07:15
PRE MESEC DANA ODRŽAO POSLEDNjI KONCERT Na vest o smrti Matije Dedića: Sanjao da se preseli u Njujork, žalio zbog lošeg zdravlja (FOTO)
NEMA tome mesec dana kada je Matija Dedić održao u Zagrebu svoj poslednji koncert, kome je prisustvovala i njegova majka Gabi Novak.
10. 06. 2025. u 22:07
UVEO NAS U JEVROPU, ALI UVEK PRIPADAO NAMA: Knjiga o Paji Jovanoviću pojavila se u "Plavom kolu" Srpske književne zadruge
U POSLEDNjIH nekoliko decenija u velikoj meri je obnovljeno interesovanje za Paju Jovanovića (1859- 1957), jednog od najpoznatijih umetnika u povesnici srpske umetnosti druge polovine 19. i prve polovine 20. veka i nesumnjivo najprepoznatljivijeg domaćeg slikara u evropskim okvirima, koji ne prestaje da intrigira, smatra profesor Igor Borozan sa beogradskog Filozofskog fakulteta. Ovaj dopisni član SANU je, uz Dragana Lakićevića, jedan od urednika "Knjige o Paji", koja se pojavila u "Plavom kolu" Srpske književne zadruge.
10. 06. 2025. u 20:10
DUBOKO, ISTORIJSKO PROŽIMANjE DVA NARODA: U Galeriji 73, jubilarni 10. "Dani slovačke kulture"
SRBIJA je među retkim zemljama u svetu, koja je međunarodno zaštitila nematerijalnu kulturnu baštinu jedne svoje nacionalne manjine, jer je na Uneskovu listu upisano likovno stvaralaštvo Slovaka, slikara naivaca iz Kovačice.
10. 06. 2025. u 19:30
SKULPTURE NA OTVORENOM POLjU LjUBAVI: Jelena Kršić predstavlja novu seriju radova na izložbi "Izlečište" u galeriji "Sanjaj"
JEDINO što može da zameni moć umetnosti je priroda sa svojim čarima, smatra vajarka Jelena Kršić, čija je izložba "Izlečište - revivarium", publikom u beogradskoj galeriji "Sanjaj".
10. 06. 2025. u 20:40
VEŠTAK OTKRIO JEZIVE DETALjE O DEČAKU UBICI: Evo zašto je Kosta pucao na čuvara škole, nije ga potreslo saznanje koga je sve ubio
ZAKLjUČILI smo da je Kosta bio sposoban da upravlja svojim postupcima u vreme izvršenja zločina i da ta sposobnost nije bila bitno smanjena. Postoji jedna kratkotrajna ometenost, za period u učionici za koji on kaže da nema sećanja, ali on je sve radio po planu. To ukazuje da je on upravljao svojim postupcima.
05. 06. 2025. u 17:05
SRPSKA POSLA: Nikola Jokić zapanjio svet! Vratio se u Srbiju i uradio OVO (VIDEO)
NIKOLA Jokić je najbolji košarkaš planete, ali dajte mu loptu i biće najbolji u svakom sportu. To je pokazao još jednom.
08. 06. 2025. u 08:54
DRASTIČNO SE PROMENIO: Kako danas izgleda Enes Begović nakon gubitka sina?
ENES BEGOVIĆ doživeo je porodičnu tragediju u junu 2023. godine, kada mu je preminuo sin.
10. 06. 2025. u 17:38
Najnovije iz rubrike
HOKNI, DRUGI PUT MEĐU SRBIMA: Jedan od najskupljih živih autora prvu samostalnu izložbu u Muzeju savremene umetnosti održao još 1970.
PRE tačno 55 godina, tada mladi britanski umetnik Dejvid Hokni (1937) održao je samostalnu izložbu u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, na čijem čelu je tada još bio njegov osnivač, legendarni Miodrag B. Protić, a u sredu, 11. juna, na istom mestu, na drugom nivou zdanja na Ušću, biće otvorena postavka "Od papira do ekrana" ovog sada verovatno globalno najuticajnijeg slikara.
10. 06. 2025. u 23:59
PRE MESEC DANA ODRŽAO POSLEDNJI KONCERT Na vest o smrti Matije Dedića: Sanjao da se preseli u NJujork, žalio zbog lošeg zdravlja (FOTO)
NEMA tome mesec dana kada je Matija Dedić održao u Zagrebu svoj poslednji koncert, kome je prisustvovala i njegova majka Gabi Novak.
10. 06. 2025. u 22:07
U NJEGOVOM OSMEHU UVEK JE BILO MALO GORČINE: Komemorativni skup posvećen akademiku LJubomiru Simoviću (1935-2025) održan u Srpskoj Akademiji
PIŠUĆI svoju biografiju ja sam, očito, napravio veliku grešku, koju sad ne umem da ispravim: naime, ja sam u svojoj biografiji, praktično, naveo i svoju bibliografiju.
10. 06. 2025. u 20:59
SKULPTURE NA OTVORENOM POLJU LJUBAVI: Jelena Kršić predstavlja novu seriju radova na izložbi "Izlečište" u galeriji "Sanjaj"
JEDINO što može da zameni moć umetnosti je priroda sa svojim čarima, smatra vajarka Jelena Kršić, čija je izložba "Izlečište - revivarium", publikom u beogradskoj galeriji "Sanjaj".
10. 06. 2025. u 20:40
UVEO NAS U JEVROPU, ALI UVEK PRIPADAO NAMA: Knjiga o Paji Jovanoviću pojavila se u "Plavom kolu" Srpske književne zadruge
U POSLEDNjIH nekoliko decenija u velikoj meri je obnovljeno interesovanje za Paju Jovanovića (1859- 1957), jednog od najpoznatijih umetnika u povesnici srpske umetnosti druge polovine 19. i prve polovine 20. veka i nesumnjivo najprepoznatljivijeg domaćeg slikara u evropskim okvirima, koji ne prestaje da intrigira, smatra profesor Igor Borozan sa beogradskog Filozofskog fakulteta. Ovaj dopisni član SANU je, uz Dragana Lakićevića, jedan od urednika "Knjige o Paji", koja se pojavila u "Plavom kolu" Srpske književne zadruge.
10. 06. 2025. u 20:10
Komentari (0)