OTISCI ŽIVOTA NA NIČIJOJ ZEMLJI: Dela Marije Ilić (1959-2011) u B2, sećanje na grafičarku koja je od 1993. živela u Holandiji

BEOGRADSKA galerija B2 se od 2022. oprašta sećanjem na stvaralaštvo Marije Ilić (1959-2011), grafičarke koja je, kako navode, "uvela slikarsko rešenje u logiku otiska". Zato su ovu postavku i uvrstili u svoj tematski ciklus "prošireno polje".

Marije Ilić, Foto Sajt Grafičkog kolektiva

Rođena u Beogradu, Marija Ilić, koja je diplomirala, a potom i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti, od 1993, živela je i radila u Holandiji. Samostalno je izlagala od 1983. i to na više od 20 izložbi u Beogradu, Zagrebu, Vranju, Požarevcu, Nišu, a kada je napustila zemlju, i u Harlemu, Alkmaru, Bevervijku, Amsterdamu, Mikaelskerku, Luijvardeu. Učestvovala je na grupnim izložbama u Italiji, Francuskoj, Japanu, Poljskoj, Austriji, Holandiji, Mađarskoj, Engleskoj, Grčkoj, Belgiji. Radovi joj se nalaze u domaćim i inostranim kolekcijama, između ostalih, u Muzeju savremene umetnosti, Stedelijk muzeju i Grafičkom ateljeu u Alkmaru, Fondaciji "Dženerali" u Beču, Muzeju lepih umetnosti u Antverpenu...

BEZ REČI, Foto Vladimir Popović

- Grafički opus Marije Ilić obuhvata cikluse grafika i crteža od kojih je prvi, "Semafori i autobusi", predstavljen javnosti 1986, dok su ciklusi From Here to Reality i Memory Game nastajali u dužem vremenskom periodu - prvi od 1994. do 2008. i drugi od 1999. do 2008. godine - navodi u katalogu profesorka Jasmina Čubrilo.

- U predgovorima, kritikama i pregledima o grafičkoj umetnosti u Srbiji poslednjih godina 20. veka i u prvoj deceniji 21. veka, ukazivano je na Marijino istraživanje grafičkog medija, i pre svega isticano da se ona bavila istraživanjem potencijalnosti grafičke matrice, da je u tu svrhu manipulisala materijalnim karakteristikama različitih i uglavnom nekonvencionalnih grafičkih podloga i primenjivala (ne)konvencionalne tehnološke postupke (kolografija, drvorez, akvatinta, bakrorez, linogravura), te je skretana pažnja na posebnosti likovnih vrednosti dobijenih ovim putem.

DOKUMENT, Foto Vladimir Popović

Takvim pristupom grafičkoj matrici, kako objašnjava profesorka Čubrilo, svi nivoi procesa tretiranja matrice, ili stvaranja postajali integrisani, vidljivi na grafičkom listu, odnosno, prizor je na svakom otisku ujedno i "dokument" o procesu stvaranja:

- Podvlačeno je da je Marija uključivala i izlagala matricu paralelno sa otiskom i da je zbog toga delila pristup grafičkoj umetnosti kakav su takođe istraživale njene kolege Branko Pavić i Zoran Todović u tom trenutku. Marija je matrici davala samostalnost u odnosu na otisak (i otisku u odnosu na matricu), u matrici i otisku je videla dva vizuelna sadržaja (zadovoljstva, želje) neraskidivo uzročno-posledično povezanih logikom grafičkog postupka i, istovremeno, potpuno samostalnih estetsko-diskurzivnih predmeta.

Na kraju, isticana je gestualnost, mešavina snažnih, izražajnih, ali i senzualnih i delikatnih poteza što se implicitno i neodređeno prepoznavalo kao neoekspresionističko obeležje koje je za novotalasnu generaciju, formiranu u osamdesetim, bilo opšte mesto i zajednički horizont - zaključuje se u tekstu kataloga za postavku nazvanu "Marija Ilić-Matica i otisak", koja će trajati do 13. januara.

HAJDE DA IGRAMO, GOSPODINE, Foto Vladimir Popović

U katalogu je objavljen i tekst Dejana Anđelkovića, koji se fokusira na ulogu koju su rat devedesetih i emigracija (u Holandiju je otišla sa mužem i sinom) imali u stvaralaštvu ove umetnica. Ali, bavi se i njenom pobunom protiv matrice, klišea u koje su smešteni naši životi:

- To je čovečuljak sa semafora koji napušta semafor! To su ćoškovi zaboravljanja na koje tako nežno ukazuje rad Memory Game. Iz te perspektive su nastala impresivna, nenametljiva dela koja upravo svojom jednostavnošću reflektuju Marijinu izuzetnu moć uvida i kapacitet da taj uvid plastički predstavi. Njena dela su ostala ispod praga adekvatne evaluacije i neophodno ih je nanovo razmotriti sa ove vremenske distance i iskoristiti dragocene uvide autora o ljudima koji su odlučili da žive na ničijoj zemlji - smatra Anđelković.

Slojeviti izraz i punoća boja

PREMA beleškama koje je umetnica vodila, kolografija je tehnika koju je primenjivala, za nju je imala, kako navodi profesorka Čubrilo, sledeće značenje:

- Kolograf je otisak sa matrice (ploče) tvrde površine kao što su metal, drvo ili plastika koja se priprema lepljenjem elemenata različite teksture. Površina se oboji i štampa, obično kao reljefni otisak. Ploča se takođe može obrisati i provući kroz presu da bi se napravio reljefni otisak. Ovi otisci su napravljeni kombinacijom principa tradicionalnih tehnika duboke štampe i eksperimentisanjem sa raznim novim materijalima. Pri štampanju svih nivoa boje koristi se samo jedna ploča... Ovakav način štampe daje spontaniji izraz, punoću boja, ali manji broj otisaka.

Preporučujemo

Kultura

0 1

LUCIDNE ATRAKCIJE: Kamerna izložba odabranih dela iz opusa profesora Čedomira Vasića

24. 06. 2022. u 06:00

Kultura

0 0

ŽIVOT MU JE BIO UMETNIČKO DELO: Posthumna izložba Slobodana Ere Milivojevića projekat Galerija "B2" i "Nju moment"

13. 03. 2022. u 11:00

Kultura

0 0

POSTAVKA "PROSTOR DELA. GODINA IZA NAS": Susret umetnika, galerije i publike

01. 02. 2022. u 18:17

Kultura

0 0

ŽIVIMO U NEVIDLjIVIM KAVEZIMA: Vajar Rajko Popivoda o izložbi u Galeriji "B2", svetu koji luta opasnim lavirintima

11. 01. 2022. u 09:24

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije