MEĐU onima koji su se svojevremeno dokopali školske klupe nema nijednoga koji nije znao napamet neku Zmajevu pesmu. Prvu njegovu pesmu, a i prvu pesmu uopšte - "Mali konjanik" čuo sam od oca Veliše. I sad kao da čujem oca kako bratu Slavku i meni tu pesmu deklamuje, pred spavanje. Kad dođe do onoga "điha-điha", malo nas ljuljušne i mi usnimo. Kasnije sam se naravno sreo sa tužnim i ozbiljnim Zmajem. Porodična nesreća koja ga je zadesila skoro da nema pandana u srpskoj literaturi. Ali on je i pored toga nastavio da ispunjava zadatak koji je sebi namenio.
AKO "smeti znači želeti, a želeti smeti", kako Ana Atanasković veli u rano jutro svog novog romana, onda se može reći da je autorka dela "Zmajeva žena" i u svom kreativnom postupku, a i u svom životu uspela da ostvari sintezu ili, bolje reći, simbiozu smelosti i želje.
JEDNOGLASNOM odukom žirija nagrada „Poleksija Todorović“ 37. Čukaričkog likovnog salona pripala je Aleksandru Đuriću, slikaru i počasnom predsedniku udruženja „Lada“, za rad „Karta severnog neba“.
NOVINARSTVO za Slavicu Vučković (1947- 2024), koja je najveći deo svog profesionalnog puta prešla u „Večernjim novostima“ , nije bilo profesija, već način mišljenja, i pitanje stava. A kako je pisala, ne praveći kompromise i ne uzmičući ni pred čim, tako je i živela- uspravno, osobeno, i do kraja dosledno.
Komentari (0)