DIREKTOREKA NARODNOG MUZEJA BOJANA BORIĆ BREŠKOVIĆ O JUBILEJU VELIKE UMETNICE: Nadežda je naš nacionalni simbol

SLIKARKA, likovni kritičar, fotograf, pedagog, borac za ženska, politička i narodna prava, svestrana Nadežda Petrović je zbog svoje hrabrosti, humanosti i želje da unapredi našu kulturu i sredinu, vremenom postala - nacionalni simbol.

Bojana Borić Brešković, foto Narodni muzej

U razgovoru, za "Večernje novosti", ovo ističe Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja, objašnjavajući zašto početku obeležavanja 150-godišnjice Nadeždinog rođenja upravo priliči sinoć otvorena izložba u našoj najstarijoj kulturnoj instituciji i to u predvečerje Dana državnosti.

Postavka "Modernost i nacija", čiji su autori prof. dr Lidija Merenik i prof. dr Igor Borozan, uz podršku muzejskog savetnika Evgenije Blanuše i kustosa Jasmine Cukić, ima i međunarodni karakter: jubilej naše umetnice Unesko je uvrstio u svoj kalendar kojim podseća na datume važne za kulturu celog sveta, dodaje sagovornica. A posle Beograda izložba će obići i Galeriju "Božidar Jakac" u Kostanjevici na Krki i Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske, da bi 11. oktobra, na sam rođendan, došla u njen Čačak, u Umetničku galeriju "Nadežda Petrović". Stići će i do Niša i Galerije savremene likovne umetnosti, da podseti kako je ova žena nepresušnog entuzijazma u Sićevu pokrenula prvu likovnu koloniju kod nas.

- Bila je predvodnik svih mogućih pokušaja da se podigne nivo - umetnički, obrazovni, humanitarni, ljudski, u čemu nije u početku uvek imala podršku savremenika i okoline iz koje je poticala - objašnjava direktorka Narodnog muzeja, dodajući kako je o Nadeždi mnogo govoreno i pisano, da su priređene brojne njene izložbe, od kojih izdvaja "Put časti i slave", kojom je institucija na čijem je čelu obeležila 125-godišnjicu rođenja. - Po mnogo čemu osobena, bila je izraziti patriota, čak se i ratnički angažovala u balkanskim i Prvom svetskom ratu. Sa druge strane bila je i začetnica srpskog modrenog slikarstva i tu titulu joj nijedan kolega-savremenik nije mogao osporiti, niti uzeti. U Evropi, početkom 20. veka, ona je jedna od retkih, ako ne i jedina žena predvodnica u osnivanju društvenih, humanitarnih i umetničkih grupa. Zbog svega toga smo i izložbi dali naziv "Modernost i nacija".

Najveći deo od 102 eksponata koja mogu da se vide u Velikoj galeriji zdanja na Trgu republike, pripadaju kolekciji Narodnog muzeja, a tu su i radovi iz Muzeja savremene umetnosti, galerije sa slikarkinim imenom iz Čačka, Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, kao i dve slike Galerije Matice srpske. Složeno i sveobuhvatno Nadeždino umetničko nasleđe predstavljeno je kroz pet njenih razvojnih faza, naglašava sagovornica. Počinje sa školovanjem u Srbiji, preko minhenske faze, gde se usavršavala, od 1898. do 1903, do dela iz takozvanog najplodnijeg srbijanskog perioda (1903-1910). Sledi pariski period i finalni, ratni, započet 1912. kada se kao dobrovoljna bolničarka priključila srpskoj vojsci, koji traje do slikarkine tragične smrti 1915. godine. Pred publikom je i njen fotografski opus, ali i dokumentacija sa prikazima ključnih momenata ličnog razvoja, umetničkog, rodoljubivog i humanitarnog angažmana.

- Tokom cele godine biće organizovane i tribine i naučne konferencije, a 18. maja, za Međunarodni dan muzeja, u Kabinetu grafike, zasebnom izložbom predstavljamo i njen crtački opus, koji nije često viđen u javnosti. To će biti jedan komplementarni deo uvida u ukupno delo - otkriva Bojana Borić Brešković, dodajući da će Narodni muzej aktivno učestvovati u programima vezanim za Nadeždu u njenom rodnom Čačku, koji će s prvim danom proleća postati i prva srpska prestonica kulure.

Ovoga meseca, otkriva direktorka, biće obeležena još dva važna jubileja za našu kulturu i to jednom izložbom: Dan Muzeja Vuka i Dositeja, 28. februar biće proslavljen otvaranjem postavke u čast veka rođenja Borislava Mihajlovića Mihiza i Miće Popovića u ovom ogranku naše centralne muzejske institucije.

- Malo se zna da je na početku svoje karijere, u tek otvorenom Muzeju Vuka i Dositeja, Mihiz radio kao kustos - nastavlja sagovornica. - Tu je održana i druga samostalna izložba Miće Popovića, koju je organizovao - Mihiz. Bili su prijatelji celoga života, a mi smo želeli da predstavimo njihove mladalačke godine i stvaralaštvo vezano za taj period. Uz 17 Mićinih slika, koje su većinom iz naše kolekcije, izložićemo i Mihizove tekstove. Za neke eksponate zamolili smo pozajmicu iz Mihizove rodne kuće u Irigu, kao i iz legata Miće Popovića i Vere Božičković u Loznici, a njihov sin Jovan Popović ovu postavku je obogatio dragocenim porodičnim materijalom.

Period pandemije korone, koja je u jednom trenutku zatvorila vrata muzeja za posetioce, iskoristili su, priča sagovornica, da svoje zbirke predstave virtuelnim izložbama, što je bio još jedan način da se popularizuje naša baština. Nastavili su odličnu saradnju sa školama, u zemlji i dijaspori, a čine i sve da postanu inkluzivni i dostupni svim kategorijama stanovništva. Kako primećuje, i društvene mreže su znatno doprinele vidljivosti svih njihovih kolekcija, ali i sve većoj i većoj posećenosti.

- Narod se vratio u muzeje - zaključuje Bojana Borić Brešković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije