Kultura

SPAJA PROŠLOST MUZIKE SA BUDUĆNOŠĆU: Gabrijel Prokofjev, unuk slavnog kompozitora, nastupao sinoć na Kolarcu

Marina Mirković

18. 02. 2023. u 17:41

ČOVEK koji spaja prošlost sa budućnošću muzike, u svakom smislu, to je Gabrijel Prokofjev, koji klasično i savremeno sažima i u svom (prez)imenu ali i u korenima - pa i genima, budući unuk jednog od najvećih klasičnih kompozitora, Sergeja Prokofjeva.

СПАЈА ПРОШЛОСТ МУЗИКЕ СА БУДУЋНОШЋУ: Габријел Прокофјев, унук славног композитора, наступао синоћ на Коларцу

Privatna arhiva

Izazovu i teretu odgovornosti koje to slavno "muzičko" prezime nosi, Gabrijel kao svestrani stvaralac odgovara na više no dostojan način - što dokazuje i subotnjim nastupom u Kolačevoj zadužbini. Ovaj kompozitor, di-džej i muzički producent svetskog glasa scenu Kolarca deli sa umetnicima iz orkestra mladih evropskog instituta FAME`S, predstavljajući beogradskoj publici jedinstven spoj moderne i klasične simfonijske muzike.

- Zaista volim klasiku - istakao je, za "Novosti", Gabrijel Prokofjev, koji je stigavši u Beograd najpre studentima instituta SAE održao predavanje o svojoj muzici i zvuku, te kombinaciji klasike sa elektronikom. - Ipak, ona se stalno iznova pokazuje nedovoljno sposobnom da privuče dovoljno široku publiku, pogotovo mlade ljude, a pritom je dodatno zapala u krizu. Znam to, pozivao sam prijatelje na resitale sa svojom klasičnom muzikom, i niko ne bi došao. Kako imam iskustva i sa nastupima u noćnim klubovima, počeo sam mnogo da razmišljam o ne-tradicionalnom pristupu klasici.

Gabrijel smatra da klasična muzika ostaje podjednako velika - pravo blago, uvek i svuda, bilo da dolazi iz slušalica najrazličitijih uređaja u ovom digitalnom dobu, ili sa koncertnih podijuma - ali je ogromnom broju ljudi "verzija" sa slušalicama neuporedivo bliskija i u skladu sa njihovim načinom života.

- Klasika će uvek ostati na svom pijedestalu kao visoka kultura, a i sam pišem i dela koja se mogu svrstati u klasiku, koliko prošle nedelje u Zagrebu je izveden moj koncert za violu, sa orkestrom RTV Hrvatske. Ipak,  program koncerta u Beogradu osmišljen je  hibridnije, kao mešavina retko spajanih žanrova, koja je nudi za svakoga ponešto - od poštovalaca Betovena do ljubitelja tehno ritmova.

NOVI PRISTUPI

KOMPONUJUĆI muziku koja istovremeno obuhvata i izaziva zapadnu klasičnu tradiciju, Gabrijel Prokofjev se pojavio kao značajan glas u novim pristupima klasičnoj muzici na početku 21. veka. Nakon studija muzike na univerzitetima u Birmingemu i Jorku, nezadovoljan naizgled izolovanim svetom savremene klasične muzike, razvio je paralelnu muzičku karijeru kao dens, grajm, elektro i hip-hop producent. Plesna muzika u kombinaciji sa njegovim klasičnim korenima daje ovoj muzici jedinstven i istinski savremeni zvuk. Autor je brojnih orkestarskih i kamernih dela, komponovao je sedam koncerata (tri sa gramofonima), kao i mnogoborojna dela elektronske muzike, često kombinujući sintisajzere i semplove sa klasičnom instrumentacijom.

Na tom programu se našla originalna muzika Gabrijela Prokofjeva, fantastični simfonijski remiks Betovenove Devete simfonije, kao i kompozicija "Tehno svita". Otkrio nam je kako nije baš lako "prelomio" da pristupi Betovenovom veličanstvenom delu i preradi ga.

Privatna arhiva

- Bio je to možda najizazovniji projekat za mene, ipak je to Betoven, najveći majstor, kompozicija od ogromnog značaja, kako to dirati, makar i sa najboljom namerom? Međutim, uvideo sam da će Betovenova Deveta, u svoj svojoj veličini, postojati zauvek, a ovaj remiks za simfonijski orkestar samo je jedna od mogućih verzija, na moj način - kaže o osvojoj hrabroj i dinamičnoj kompoziciji, savremenom eklektičnom remiksu, svojevrsnom modernom omažu Betovenovom remek-delu.

MAESTRO KOJI INSPIRIŠE

ORKESTAR na sceni Kolarca vodi maestro Etjen Abelen, švajcarski dirigent, kreativni preduzetnik i violinista, sa istom strašću da inspiriše ljude i istražuje nove mogućnosti klasične muzike. Etjenov muzički rad je širok i raznolik, suosnivač je mreže Ycal, Omladinskog orkestra Sistema Europe i inicijative Superar Suisse inspirisane projektom Sistema. On je i ko-umetnički direktor Apples & Olives Indie Classical festivala (Švajcarska) i serije Ynight classical-in-club. Etjen je govorio i nastupao na TED događajima, prenoseći svoju strast prema modernim perspektivama klasične muzike na publiku širom sveta.

Sa druge strane, na jedno od najčešće mu postavljanih pitanja, koje se tiče muzike njegovog dede i postojanja mogućnosti da na sličan način obradi i muziku Sergeja Prokofjeva, Gabrijel i dalje odlučno odgovara odrično.

- Muzika mog dede mi je oduvek veoma bliska. Sa druge strane, možda zbog toga još i više, mnogo sam godina proveo tragajući za sopstvenim, samo svojim glasom i muzičkim izrazom. I iako je to nešto što se očigledno očekuje od mene, ili baš zbog toga, sumnjam da ću to ikada uraditi.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

IZMEĐU STVARNOSTI I MAGIJE: U Muzeju savremene umetnosti iz Dualnost Milene Pavlović Barili, sa čak 150 dela, autora Mišele Blanuše
Kultura

0 0

IZMEĐU STVARNOSTI I MAGIJE: U Muzeju savremene umetnosti iz "Dualnost Milene Pavlović Barili", sa čak 150 dela, autora Mišele Blanuše

NADREALISTIČKI crteži, nepoznati javnosti, ali i stihovi koje je pisala na italijanskom, francuskom i španskom (prevedeni na srpski i engleski) uvešće publiku u magični svet Milene Pavlović Barili (1909-1945), na izložbi koja će biti otvorena sledećeg četvrtka (7. novembar), na četvrtom i petom nivou Muzeja savremene umetnosti.

02. 11. 2024. u 06:00

Politika
Tenis
Fudbal
SUPERŠUT OTVARA VRATA HUMANOSTI – „POGLED SRCEM“ STIGAO I DO „ANĐELA“ IZ UŽICA

SUPERŠUT OTVARA VRATA HUMANOSTI – „POGLED SRCEM“ STIGAO I DO „ANĐELA“ IZ UŽICA