POLITIČKI KOMESARI BEZOČNO CENZURISALI I KNJIGE ROALDA DALA: Nema više "debele" dece, "patuljaka" i "konjskih faca"

Revizionizam usled političke i svake druge korektnosti dotakao je dno sa novim izdanjima knjiga jednog od najslavnijih pisaca za decu Roalda Dala.

Džoni Dep u filmu "Čarli i fabrika čokolade" / Foto IMDb

Naime, izdavačka kuća Puffin, u dogovoru sa Dalovim naslednicima, objavila je reizdanja njegovih čuvenih naslova, kao što su "Čarli i fabrika čokolade", "Matilda", Veštice"... iz kojih je izbacila na stotine "uvredljivih" rečenica, promenila opise junaka, zamenila rodove i polove neutralnim zamenicama... Tako u ovim čuvenim dečjim knjigama više niko nije "debeo", "ružan", "lud", "patuljci" su zamenjeni "malim ljudima", "Indijci" su postali "ljudi iz daleke zemlje", "sluškinja" je u novom izdanju "čistačica", a "veštice" više nemaju bradavice i ne rade za kasom u supermarketu već su postale "naučnice". Niko više nema "konjsku facu", "krastavo lice", "debeo podbradak", niko nije "krivonog", "asimetričan", "bubuljičav".

- Naša namera je da divne priče i junake Roalda Dala s uživanjem nastave da čitaju današnja deca. Sve promene u knjigama su male i pažljivo promišljene - kažu naslednici slavnog pisca.

Novinari britanskog "Telegrafa" međutim, prelistali su sva reizdanja, uporedili ih sa originalima i otkrili na hiljade ne tako suptilnih promena. Ono zbog čega su deca širom sveta gutala Dalove knjige - oštar rečnik, pokoja psovka, bezobrazluk, zluradost, i gomila nepristojanih reči - više gotovo da ne postoje. Sve reference koje se tiču težine, mentalnog zdravlja, nasilja, oružja, ali što je još opasnije, roda i rase su ili izbačeni ili izmenjeni. "Te žene" su postale "one", "on" je postao "oni", "majka i otac" su od sada "roditelji", "dečaci i devojčice" su "deca", i tako u nedogled.

Džin Vajlder sa patuljcima Umpa-Lumpasima u filmu "Vili Vonka i fabrika čokolade" / Foto IMDb

Dal, koji je preminuo 1990, i za života se suočavao sa onima koji su kritikovali njegov "zlobni i neprimereni jezik", ali to je bilo upravo ono zbog čega su ga deca volela i čitala, a njegova dela prodata u više od 250 miliona primeraka širom sveta.

- Dala nije bilo briga šta odrasli misle sve dok su deca, njegovi čitaoci, bili srećni. Dal je pisao priče s namerom da u deci probudi ljubav prema knjigama i približi ih svetu mašte, magije, u čemu je bio nenadmašan i uspešan. I siguran sam da bi on znao da su izmene njegovih romana podstaknute političkom klimom pokrenuli odrasli, a ne deca, što je kod njega uvek izazivalo podsmeh, ako ne i prezir - tvrdi Dalov biograf Metju Denison.

Slavni pisac Salman Ruždi, koji je nedavno jedva preživeo napad zbog stavova u svojim knjigama, ponajviše "Satanskim stihovima", među prvima je stao u odbranu svog kolege po peru.

- Roald Dal nije bio anđeo, ali ovo što čine je apsurdna cenzura - kazao je Ruždi, aludirajući na Dalov otvoreni antisemitizam koji je pokazivao za života i poručio njegovim naslednicima i izdavaču da "treba da ih je sramota".

Pojedini kritičari su upozorili da je ova vrsta "političkih reizdanja" opasna, jer ukida umetnost i svaku individualnost.

- U svakom vremenu postojali su oni koji su bili "pametniji", "znali bolje" i kritikovali "nedostojne reči", a oni po pravilu nemaju ni zrno umetničkog dara u sebi, nisu pisci, već politički komesari. Opasno je vreme u kome takvi kroje umetnost - zapisao je kritičar "Telegrafa".

Koliko su cenzori vodili računa da im ne promakne ništa govori i to da su iz romana Roalda Dala "proterali" svaki pomen bele ili crne boje kože. Tako Matilda iz istoimenog romana više nije "pobelela u licu", već "prebledela". Odavno "problematičan" i "politički nekorektan" Radjard Kipling, autor dečjeg klasika "Knjiga o džungli" izbačen je iz Dalove knjige, baš kao i njegov kolega Džozef Konrad, koji je zamenjen sa Džejn Ostin. Umesto Kiplinga koji plovi za Indiju cenzori su ubacili "Džona Stajnbeka koji putuje u Kaliforniju".

Nažalost, pojedini (ne)voljeni Dalovi junaci izgubili su svoju prepoznatljivost. Tako današnja deca neće znati da je devetogodišnji Avgust Glup iz "Čarlija i fabrike čokolade" - bezobrazan, debeo i gramziv dečak, jer to u knjizi više ne postoji. Da li će im onda biti jasno zašto se zaglavio u cevi? Čuveni Umpa-Lupmasi više nisu zelenokosi patuljci narandžastog lica, već neimenovani "mali ljudi". Podrazumeva se, naravno, da nije politički korektno da njihovi muškarci nose kožu od jelena, a žene lišće, pa su pasusi sa tim opisima, jednostavno, izbačeni!

- Ja ću nastaviti da svojoj deci čitam originalne primerke Dalovih knjiga u njihovom "zlobnom, gadnom" rečniku, jer mislim da je ta vrsta "neprimerenosti" ono što Dala čini toliko zabavnim. Kada u "Matildi" Brus Bogtroter bude primoran da pojede celu čokoladnu tortu, ili kada su junaci zatvoreni u Čokiju, napravi za mučenje - to je ono što deca vole. Ako uklonite sve reference na nasilje ili bilo šta što nije "čisto i lepo", uklonili ste duh i svrhu tih priča - kazala je, u ime svih nas, Lora Heket, urednica kulture "Sandej tajmsa".

Sunak: Ne treba da se "zafrkavamo" sa rečima

U ODBRANU Vilija Vonke, veštica, Umpa-Lumpasa, debelog Avgusta Glupa i ostalih "nepodesnih" junaka ustao je čak i britanski premijer Riši Sunak, oglasivši se preko portparola.

- Književnost treba očuvati, a ne doterivati i prepravljati - preneo je portparol, a potom "pozajmio" reč koju je Dal izmislio poigravajući se jezikom i dodao. - Kada je reč o našem bogatom i raznovrsnom književnom nasleđu, premijer se slaže sa VDDž (Velikim dobroćudnim džinom) da ne treba da se "zafrkavamo" sa rečima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije