VOLEO BIH DA VIDIM OLIVERU KATARINU: Nemački glumac Udo Kir, dobitnik "Beogradskog pobednika" na Festu

POZNATI nemački glumac Udo Kir međunarodni je dobitnik počasnog "Beogradskog pobednika" za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, koji mu je juče uručen na 51. Festu, uoči premijere njegovog poslednjeg filma "Moj komšija Adolf".

Uručenje "Beogradskog pobednika" / Foto Z. Jovanović

- Svaka nagrada je čast, bez obzira na ime koje nosi. Ranije sam u svom domu u Palm Springsu svoje nagrade čuvao u kupatilu, jer sam znao da će moji gosti koji dolaze na večere u nekom trenutku poželeti da tamo odu, a onda se vrate s rečima "nismo znali da si toliko slavan", na šta ja odglumim lažnu skromnost - kazao je nasmejani Udo Kir.

U svojoj biografiji upisao je više od 250 uloga ("internet to zna bolje od mene"), sarađivao sa rediteljima koji su ispisivali ili i dalje pišu istoriju filma, poput Fasbindera, Gasa van Santa, Vima Vendersa, Vernera Hercoga, Pola Morisija, Larsa fon Trira... a on se seća svoje prve uloge na filmu "Znak đavola" i svoje "prelepe, divne partnerke Olivere Katarine".

Udo i Olivera u filmu "Znak đavola" / Foto IMDb

- Prošlo je tačno 50 godina otkako smo snimili "Znak đavola". Ona je bila veštica, a ja lovac na veštice, ali sam se zaljubio u nju, zbog čega su me meštani ubili. Voleo bih da je opet vidim dok sam tu. Znam da je prošlo mnogo godina i da više ne izgleda isto, ali i ja sam se promenio - izjavio je Kir.

Cela njegova karijera, kaže, bila je niz srećnih slučajnosti. Nije studirao glumu, ali nikada nije bio bez posla. Fasbindera je upoznao još kao tinejdžer u jednom radničkom pabu u Kelnu, ali je tek na studijama u Londonu, kada je pročitao tekst o njemu, shvatio je ko je on. Ubrzo je i sam postao deo Fasbinderove filmske familije.

- Nije voleo da njegovi glumci rade sa drugim nemačkim rediteljima, poput Vendersa ili Hercoga, inače bi morali da ih "špijuniramo" za njega, da mu otkrivamo njihov način rada. Mislim da je u toj generaciji filmskih autora on najbolje pokazao kako je zaista izgledala posleratna Nemačka - otkrio je Kir.

Udo u filmu "Moj komšija Adolf" / Foto Cebef

Opisao je i svoje slučajne, ali sudbonosne susrete sa Polom Morisijem u avionu, a potom i sa Larsom fon Trirom i Gasom van Santom na filmskim festivalima. Sa Fon Trirom je sarađivao na gotovo svakom njegovom filmu, a na našu molbu da nam izdvoji neku od uloga, otkrio je detalje njihovog poznanstva, prvog filma i kasnijeg kumstva.

- Kada sam video njegov prvi film "Element zločina" na festivalu u Manhajmu, nisam mogao da ustanem sa sedišta, rekao sam kolegama da svi mogu da idu kući jer već imamo pobednika. Tada smo se upoznali, popili pivo, a nekoliko nedelja kasnije dobio sam poziv od njega, nudio mi je ulogu u "Medeji". To je bio početak naše saradnje i prijateljstva. Postali smo i kumovi, kada je dobio prvu ćerku Agnes, na koju, evo, pazim 21 godinu.

Zahvaljujući Van Santu, koji mu je ponudio ulogu u filmu "Moj privatni Ajdaho", počeo je da radi u Americi, gde živi već 30 godina. Kaže da nikada nije hteo da bude glumac, nije studirao, već je učio kroz rad sa kolegama. Smatra da je, za razliku od tehnike glume, talenat nešto što ne može da se nauči.

Od pomenutih 250 uloga najčešće je igrao negativce - vampire, drakule, razne zlikovce, a nekoliko puta je na platnu bio Hitler, baš kao u filmu Leona Pridovskog "Moj komšija Adolf", koji se prikazuje na Festu, ali su to uvek bile komedije.

- Za Hitlera ne postoji nikakva priprema. Dovoljni su ti brkovi i ispružena ruka. Nema tu nikakve psihološke studije lika. On je bio monstrum i najgori Nemac koji je ikada hodao zemljom.

Nije, dodaje, srećan stanjem u savremenoj kinematografiji. Nedostaju mu, kaže nam, nekadašnji ideali o filmu kao umetničkom delu.

- Poslednjih 20-ak godina film se mnogo promenio, posebno sa procvatom striming platformi. Danas se sve meri novcem, pokušajima da zaradiš što više. Fasbinder, Venders, Fon Trir i drugi nikada se nisu opterećivali time da njihov film mora da zaradi mnogo novca. Za njih je film poezija, najvažnije je da pišeš o onome što voliš, što osećaš, tako i snimaju, a ja sam srećnik koji je imao privilegiju da radi sa toliko njih koji su stvarali istoriju filma - zaključuje Udo Kir.

ĐAVO JE ANĐEO KOME JE DOSADILO DA BUDE DOBAR

ZA NAŠ list Kir kaže da onaj ko dobro igra zlikovca mora da bude dobar čovek, a negativci pružaju mnogo zabave.

- Volim da igram đavola, jer đavo je samo anđeo kome je dosadilo da bude dobar. Privatno, ja sam potpuno drugačija osoba. Volim da kuvam i to činim često za svoje prijatelje, vodim normalan život, okružen porodicom i prijateljima, s puno ljubavi i smeha. Uloge negativaca su zato za mene jedna velika zabava.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije