SLOBODU MI NE DIRAJTE: Umetnik Pjer Švarcenbah o slikarstvu, visokoj modi, minimalizmu, Maljeviču, slovenskoj duši...

SLOVENSKA duša je za mene veoma dragocena i važna. Vrlo je intenzivna i predstavlja nešto što je u ljudskom smislu suštinski. Volim slovensku dušu.

Foto promo

Umetnik Pjer Švarcenbah, koji deo bogatog opusa izlaže na postavci POST CONCRETE, u ARTE galerije na Andrićevom venacu, ovako, za "Večernje novosti", objašnjava sklonost ka ruskoj avangardi, ali i dostignućima drugih kultura iz slovenskog kruga, pa i interesovanje koje ima za našu sredinu. Tokom višedecenijskog rada bavio se dizajnom, slikarstvom, skulpturom, eksperimentisao sa novim umetničkim disciplinama i stekao značajno mesto na savremenoj sceni, kako u Švajcarskoj, tako i van nje.

Foto promo

Rano detinjstvo bilo mu je vezano za Francusku, živeo je potom u Nemačkoj, Južnoj Americi, opet u Francuskoj, Gruziji (član je tamošnjeg udruženja likovnih umenika), često boravio u Kini, Japanu... Sebe zato smatra građaninom sveta:

- Nisam uopšte tipičan Švajcarac. Ali, kada je umetnost u pitanju, sazrevao sam pod velikim uticajem švajcarskih autora kao što su Maks Bil, ili Đakometi. Ne želim da me smeštaju u fioke, tako da ne bih rekao da sam samo švajcarski umetnik. Pripadam svim ljudima koji su senzibilni, kultivisani... Srećom, ima ih mnogo, širom planete. Kada tri puta proputujete svet, shvatite da su osnovne ljudske potrebe - za uvažavanjem, nežnošću, razumevanjem, razmenom misli i osećanja - svuda iste. Što ljudi više putuju, manje su ekstremni u svojim stavovima.

Foto promo

Slike koje su pred našom publikom, kaže, svojevrsni su dijalog sa konkretnom umetnošću (posebno autorima koji su stvarali u Cirihu), ali predstavljaju geometrijsku apstrakciju s dušom:

- Moja umetnost se naziva postkonkretna, jer kršim pravila konkretne umetnosti. Težim njenoj minimalističkoj filozofiji, ali koristim različite materijale, strukture... U konkretnoj umetnosti pravila i boje su strogi, a ja želim da moja dela imaju i dušu, i vibraciju, i emociju... Između dela i publike bi trebalo da postoji interakcija, jer gledalac mora da oseti nešto.

Slike ovog autora izlagane su sa radovima Sola Levita, Roberta Mangolda, Janisa Kunelisa, Igora Makareviča, Roberta Rajmana... Bio je deo projekta posvećenog Maljeviču u "Kulturnom ateljeu" u Cirihu, čiji je kustos Arine Kovner.

- Njegov crni kvadrat je apsolutno savremen - izričit je Švarcenbah. - I dalje inspiriše. Rusku avangradu smatram jednim od najkreativnijih umetničkih pravaca.

U svet umetnosti sagovornik je ušao, kako nam priča, preko slikarstva. Učitelj mu je bio čuveni ciriški umetnik Klaus Deniker (1930-2009), koji mu je preneo znanje o tehnikama kroz koje se izražava:

- Želeo sam da budem "hudožnik", pravi umetnik, ali je moj otac smatrao da me to neće nahraniti u životu. Poznavao je moju prirodu i predložio da se okrenem dizajnu tekstila. Pristao sam na kompormis, jer je podrazumevao kreativnost, senzibilitet, osećajnost... Studirao sam dizajn tekstila, što mi je potom otvorilo mogućnost da radim sa velikim imenima visoke mode poput Iv Sen Lorana, Živanšija, Sonje Rikel... Vrhunac tog dela karijere su bile kolekcije koje sam radio kao izvršni umetnički direktor pariske kuće "Hermes".

Kroz rad u modnoj industriji, priča, naučio je mnogo toga o strukturi, bojama, "izoštrio" oko. U "Hermesu" mu se dešavalo da u danu pregleda po 2.400 različitih "mustri", da bi na kraju morao da se odluči samo za pet:

- Ili, kada bi se odlučivalo koje će se boje promovisati u nekoj sezoni, to se radilo po tri godine pre nego što se trend pojavi na tržištu. Da biste razumeli ono što se dešava u modi neophodna vam je intuicija. I da stalno mislite unapred, na zimu kada je leto i obrnuto. Bila je to vežba za senzibilitet. Učite da budete strogi prema sebi, ali i da slušate unutrašnji glas.

Kada mu je bilo 47 godina, prizaje, nadvladavalo ga je osećanje da njegovu kreativnost kontroliše marketing, prodaja, novac, cifre...

- Sve mi je više i više računovođa bilo za vratom, prateći šta radim. I onda sam izveo sopstvenu, malu revoluciju i postao stoprocentni "hudožnik".

A sada, kada se bavi čistom umetnošću, našao se u sasvim drugoj situaciji:

- Dok radim ne razmišljam uopšte o prodaji. Imam impuls, čekam da ideja sazri i to onda razvijam na platnu. Još sa 17 godina počeo sam da se bavim jogom, i danas mi dan počinje meditacijom, disanjem... Taj mir i pogled ka unutrašnjem svetu doveli su me do suštine, do osećaja šta je važno. I kada pogledate moje radove, u njima je uvek manje ono što je više. Moje slike su minimalističke, ali ne sasvim. Bitna mi je sloboda, ako mi neko u to dirne, podignem revoluciju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije