POZORIŠNA KRITIKA: Sudbina koja nema kraj

KRECOV pozorišni komad "Strah i nada u SR Nemačkoj" odvija se simultano, u devet stanova jedne zgrade u SR Nemačkoj, 1982. godine.

Novosti

Devetnaest lica, u formi ispovesti, svijeni su oko tragičnog događaja - skoka sa zgrade arapskog izbeglice, Kemala Altuna (Dušan Dimitrijević), kome je to bio jedini izlaz iz bezakonja, u koje je zapao. Ljubiša Ristić gradi scenu sa devet stanova, a u svakom se odigrava jedna sudbina koja nema kraj, ali ima presudu. Nekima, kao revolucionarima, istorija je presudila, godine, koje su minule u međuvremenu, otupile su oštricu radikalizma i zanosa, sve je, tragično, palo u zaborav...

Poltergajst (kućni duh), u tumačenju Milana Pelivanovića, verući se iz stana u stan, nevidljiv, saopštava istoriju nasilja, koja ima nastavak u radnji ostalih stanara ove zgrade, od kojih svaki ima svoju dramu čiji je pravi ishod, zapravo, Kemalova smrt...

Njegov duh je povod za možda centralnu ispovest u ovoj predstavi - mlada, plava, lepa Nemica se ispoveda Kemalovom duhu o svom neuspešnom ženskom životu, dok joj nago telo čedno masira ćutljivi maser, koga smo upoznali kao zavisnika od porno industrije, u ljubavnom činu sa napumpanom lutkom... Penzioneri, teroristi, pisci, direktorke banke, policajci, nezaposleni, kasirke iz Lidla, glumice aktivistkinje, mađarski emigranti iz 1956, fotografi i modeli, turski begunci od smrtne kazne - svi u "obećanoj zemlji", "šangri-la" liberalnog kapitalizma, ispovedaju se, kao na sudnjem času, jer ne znaju, zapravo, kad će on doći. Život-neživot koji vode Krec opisuje kao crnu misu, iz koje sledi samo jedno - samouništenje, kraj samopoštovanja i smisla, ako ničega drugog.

Duhovi Evrope se viju ukletom zgradom i Ljubiša Ristić, u svom poznatom aktivističkom maniru ih komponuje oko jednog mesta, koje je, očigledno, i njihova grobnica.

Savršeno saglasni, Krec i Ristić levičarski pravedno dele sudbine i dobrih, i rđavih, i ispravnih, i opasnih na dve časti - imaju li neki napredak tokom svoje ispovesti, ili su zatvoreni u sopstvenu patologiju - ljubomoru, pornofiliju, travestiju, revoluciju, kancer, nepravednu smrtnu presudu... Kada Ana Kostovska sa ekipom predstave na kraju gromko zapeva završni song, jasno je svima da je na delu Brehtov princip, koji neminovno uključuje i nas, sa ove strane scene, kao vinovnike i učesnike u zločinu evropske pomame za uspehom, prestižom, moći i kapitalom.

Osim pomenutih, u predstavi igraju, kao da žive pred publikom, i Tanja Tasić, Stanko Bogojević, Anisja Gavrilović, Vjera Mujović, Zoltan Pletl, seks lutka Lili, Nikola Marković, Alksandra Malivuk, Aleksandra Rukavina, Đorđe Galić, Uroš Novović, Uroš Stefanović, Nemanja Cerovac, Tašana Đorđević, Andrija Kovač, Tamara Milojković, Nevena Popović, Ognjen Petković... i drugi, jer se ekipa iz predstave u predstavu dopunjava i, verovatno, menja.

Stara šećerana je pravo mesto za ovu liturgijsku dramu.

Preporučujemo

Kultura

0 1

POZORIŠNA KRITIKA: Svet u kome smo zarobljeni

30. 03. 2023. u 11:58

Kultura

0 1

POZORIŠNA KRITIKA: Jonesko iz našeg sokaka

28. 03. 2023. u 12:47

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Lizistratska utopija

04. 03. 2023. u 10:42

Dodatak Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Krpež i trpež

20. 02. 2023. u 12:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije