Kultura

UŠLA U DUBINU DUŠE ŽIVOTINJA: Izložba fotografija Ile Kofler (1911-1955) u Muzeju primenjene umetnosti, od 11. maja do 24. juna

M. Kralj

08. 05. 2023. u 14:56

PRVA žena fotograf koja je svetski renome stekla snimanjem životinja - kućnih ljubimaca, stanovnika zoo-vrtova, ali i onih u afričkoj divljini i Indiji, Kamila Ila Kofler (1911-1955), umetnički put je započela u Beogradu, na vajarskom odseku Umetničke škole.

УШЛА У ДУБИНУ ДУШЕ ЖИВОТИЊА: Изложба фотографија Иле Кофлер (1911-1955) у Музеју примењенe уметности, од 11. маја до 24. јуна

Neki od radova, koje je potom izlagala po slavnim galerijama i svetskim časopisima, gradeći karijeru između Pariza i Njujorka, ponovo će njen avanturistički duh dovesti na ušće Save u Dunav, tačnije u Muzej primenjene umetnosti, na izložbu čiji je autor istoričarka umetnosti Jasna Kujundžić Jovanov, a kustos Jelena Perić.

Bez svečanog otvaranja

ZBOG tragedija u Beogradu i Mladenovcu, MPU je, kao izraz saučešća prema žrtvama i pordicama, otkazao svečano otvaranje ove postavke, kao i pratećće programske aktivnosti. Posetioci će moći individualno da obiđu postavku.

Postavku će biti otvorena od 11. maja do 24. juna, a čine je digitalne reprodukcije Ilinih fotografija i dokumentarnog materijala. Ustupio ih je Prajor Dodž, naslednik i vlasnik autorskih prava, ove neobične, kreativne žene, uzbudljivog života. Kao jedan od autora tekstova u katalogu (uz autorku i kustoskinju izložbe, ali i Bojanu Popović i Gordanu Krstić Faj), Dodž primećuje:

- Sve je počelo jednom slučajno objavljenom ilustracijom u beogradskim novinama 1930, fotografijom Ilinog dela - skulpture nage umetnice, zapravo autoportretom, i to u časopisu "Nedelja" (12. oktobar), a potom su njeni radovi izlazili redovno u publikacijama u Evropi i Americi.

Rođena je u Beču, u braku Margite Lajpnik iz Siska i rumunskog aristokrate mađarskog porekla Maksa Hajnriha Koflera. Kamila Henrijeta Kofler, poznatija kao Ila, došla je u naš glavni grad 1926. Tu je živela sa majkom (držala je salon za uređenje enterijera "Lepi dom"), i četiri godine pohađala Umetničku školu. Učeći od Bete Vukanović, Ljube Ivanovića, Simeona Roksandića, Milana Milovanovića, Milana Kašanina, i pre svih Petra Palavičinija, već tada je pokazivala naklonost prema životinjama, posebno napuštenim psima i mačkama.

- Kasniji period života Ile Kofler znatno je iscrpnije dokumentovan nego njene formativne godine posebno, za nas u Srbiji najzanimljiviji period njenog života u Beogradu - piše Jasna Kujundžić Jovanov, dodajući da ta etapa njene biografije podseća na nedovršenu slagalicu. - Ipak, čak i delimično zaokružena, slagalica pokazuje na koji način je Beograd uticao na formiranje ličnosti, interesovanja i umetničkog profila.

U Pariz, koji će joj biti odskočna daska za ostatak sveta, dolazi 1931. i vajarstvo ubrzo menja fotografijom.

- Ilina prva samostalna izložba, u decembru 1933. u Galeriji "Plejade", ocenjena je privlačnom, kompleksnom i očaravajućom - piše Gordana Krstić Faj, i ističe kako iste godine, povodom njene prve grupne postavke, časopis "Fotograf", primećuje veštinu u "portretisanju" životinja: "Životinje na njenim fotografijama u raznim pozama, mrzovoljne, vesele ili pune prezira, izražavaju dubine njihovih duša. Ila poseduje božanstven dar za razumevanje životinja i uspeva da im izmami ekspresivne izraze. Taj dar je kod nje uravnotežen sa zadivljujućim talentom za fotografiju."

Smrt zbog fotografije

OKO 1950. godine Ila Kofler počinje da snima životinje u prirodnom okruženju, na safariju po Africi i Indiji, a bila je inspiracija Hauardu Hoksu za lik fotoreporterke u filmu "Hatari", objašnjava Jasna Jovanov:

-Upravo je boravak u Indiji bio je koban: uvek odlučna da dobije što autentičniji snimak nije preživeka pad iz vozila u pokretu, iz kog je snimala prizor trke bivola.

Početkom četrdesetih odselila se u Njujork, gde je uz izlaganje u najprestižnijim prostorima i objavljivanje foto-albuma, počela da radi i dečje slikovnice, za koje su tekstove pisali autori, poput Žaka Prevera, a među njenim prijateljima iz umetničkog miljea, bio je Antoan de Sent-Egziperi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 24

NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"

SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.

22. 11. 2024. u 09:14

RUSIJA POSTALA GLAVNI IGRAČ U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

Ekonomija

0 4

RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.

21. 11. 2024. u 11:32