Kultura

STRAST ZA SLIKANJEM: Izložba povodom stogodišnjice rođenja buntovnika i akademika Milorada Bate Mihailovića

M. Kralj

30. 05. 2023. u 18:02

PRIPADNIKU čuvene Zadarske grupe, jednom od posetilaca jeretičke adrese Simina 9a, slikaru "našeg pariskog kruga", posvećena je izložba "Milorad Bata Mihailović. Povodom stogodišnjice rođenja buntovnika akademika", u Galeriji SANU.

СТРАСТ ЗА СЛИКАЊЕМ: Изложба поводом стогодишњице рођења бунтовника и академика Милорада Бате Михаиловића

Ova svojevrsna posveta ovom značajnom likovnom stvaraocu, članu Srpske akademije nauka i umetnosti (van radnog sastava), čija se dela nalaze u važnim muzejima u Srbiji i inostranstvu, ali i brojnim privatnim kolekcijama, realiozovana je u saradnji sa Galerijom Rima, a njeni autori su profesor Ješa Denegri i istoričarka umetnosti Marija S. Đorđević.

Izložbu čini izbor dela iz umetnikove porodične zaostavštine, Galerije Rima, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i privatnih kolekcija, a već kada budu stupili u galerijski prostor, posetioci će biti okruženi najznačajnijim periodom slikarstva Milorada Bate Mihailovića (1923-2011). Čine ga apstraktni pejzaži velikog formata, nastali u Parizu, tokom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.

Predstavljanje postavke- Otašević, Denegri, Đorđevićeva, Milojević i Smičiklas

- Posle više od decenije od Batine smrti, vrlo je indikativno i zanimljivo videti sa kakvim potencijalima, talentima, ambicijama je iz ove sredine otišao u Pariz, u rano poratno vreme, i šta je tamo uspeo da postigne - kaže Denegri za naš list. - U Parizu, šezdesetih godina, bio je deo umetničke scene lirske apstrakcije, jedne grupe okupljene oko Galerije Arijel, u kojoj su bili najveći umetnici tog opredeljenja.

Postavku prati studijski katalog i monografija koji, kako sagovornik kaže, pokušavaju da sagledaju celinu njegovog dela i umetničke ličnosti i jedan zanimljiv i važan slikarski opus:

- Ono što je najprivlačnije u svemu je jedna životna sudbina neprekidnog traženja sebe, predavanja do maksimuma pozivu umetnika.

Iz ranog beogradskog perioda, tvrdi Denegri, vidi se da se Mihailović u Pariz uputio sa već zrelim opusom i ambicijom da se u jednom velikom centru, ne samo ispolji slobodno, kako je govorio, nego i preispita u konkurenciji autora koji su tu dolazili sa svih strana sveta.

Beogradske premijere

NA postavci je oko 30 odsto slika koje se prvi put predstavljaju u Beogradu, a reč je o radovima iz zaostavštine, koji su stigli iz Pariza posle njegove smrti - objašnjava Aleksandar Milojević, osnivač "Rime", dodajući da je reč o apstraktnim pejzažima, ali i slikama nastalim tokom prvog boravka u Njujorku, 1962. - Tu je i jedan važan rad koji nosi naziv Pariz, a pored dela iz zaostavštine zastupljena su i ona iz važnih privatnih kolekcija, kao i dva rada iz Muzeja savrmene umetnosti. Žao nam je što nismo mogli da dobijemo taj veliki "Beograd", važnu sliku i za Batu i za našu umetnost pedesetih godina. Ona je u vlasništvu MSU.

- Sam je sebi neprestano postavljao to pitanje šta sam poneo, šta sam dobio odlaskom u Francusku, gde se razvio u smislu likovnog jezika, formata, gestualnosti, slobode slikanja. Bio je ubeđen da je uz talenat i strast za slikanjem poneo jednu genezu, tradiciju koja ga je ispunjavala. Objektivna ocena je da je novoj sredini doneo žestinu, ekspresiju, koju pripadnici visekoestetizovane pariske škole u svojoj finoći slikanja nisu imali. Na taj način, smatrao je da je opravdao svoj egzodus i bitku na sceni Pariza, sa rivalima, kolegama, kritikom, tržištem - zaključuje jedan od autora postavke.

Prema rečima drugog autora, Marije S. Đorđević, na izložbi je kao i u opusu ovog umetnika, dominantan žanr pejzaž, ali je ideja bila da se poveže sa tri njemu važna grada - Beogradom, Parizom i Njujorkom:

- Povezivanje ta dva segmenta, apstraktnih i gradskih pejzaža, može da nam otvori zanimljiva pitanja - ističe istoričarka umetnosti koja je podsetila i na stav Katarine Amrozić, koja je trvdila da Bata Mihailović grad slika kao deo svoje ličnosti.

Odrastanje uz Batu

NA ozbiljnoj, sveobuhvatnoj izložbi, koja pokazuje mesto koje Mihailoviću pripada u našoj istoriji umetnosti, ispred porodice se zahvalio njegov sestrić Nemanja Smičiklas.

- Bilo je zanimljivo živeti uz Batu, pratiti njegovo stvaralaštvo, rasti među njegovim slikama. I to je ostavilo traga - rekao je Smičiklas, koji je i sam slikar-restaurator, docent Fakuleta primenjenih umetnosti.

Zbog toga su, u trećem segmentu postavke, predstavljena lica ljudi koja je portretisao tokom svog beogradskog perioda, kojima se postavlja pitanje prisustva figure i njenog naizmeničnog iščeznuća u slikarevom opusu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 22

NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"

SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.

22. 11. 2024. u 09:14

RUSIJA POSTALA GLAVNI IGRAČ U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

Ekonomija

0 4

RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.

21. 11. 2024. u 11:32