TIHI I MUDRI ČAROBNJAK PRIČE: Veliki pisac i vrsni prevodilac David Albahari preminuo juče u 76. godini u Beogradu

DOMAĆA književna scena ostala je bez istaknutog pisca i prevodioca Davida Albaharija (1948-2023), koji je juče popodne preminuo u 76. godini. Iznenada mu je pozlilo u njegovom domu u Zemunu, porodica je pozvala Hitnu pomoć koja ga je prebacila u Urgentni centar, ali je već, nažalost, bilo kasno. Više od četvrt veka bolovao je od Parkinsonove bolesti, sa kojom se hrabro nosio i uspevao da objavi niz knjiga od kojih je neke i diktirao.

David Albahari, Foto P. Mitić

Bio je član van radnog sastava SANU, srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva. U književnost je ušao zbirkom priča "Porodično vreme" 1973. godine, u izdanju Matice srpske iz Novog Sada, koja mu je pet godina kasnije objavila i prvi roman "Sudija Dimitrijević".

Rođen je 1948. u Peći, u periodu između 1973. i 1994. godine radio je u redakcijama više beogradskih i novosadskih časopisa i izdavačkih kuća: "Vidici", "Književna reč", "Pismo", "Kulture Istoka", "Politika", edicija "Prva knjiga" Matice srpske. Od jeseni 1994. godine do 2012. godine živeo je u Kalgariju, u Kanadi, a 2012. godine vratio se u Beograd, u svoj Zemun.

Njegovi romani "Cink", "Snežni čovek", "Gec i Majer", "Ćerka" i "Pijavice" privukli su pažnju čitalaca i kritike. Njegove zbirke priča među kojima su "Obične priče", "Fras u šupi", "Jednostavnost", "Pelerina", "Neobične priče", "Drugi jezik", takođe su se istakle po originalnosti i dubini. Za zbirku priča "Opis smrti" dobio je Andrićevu nagradu. Roman "Mamac" ovenčan je "Ninovom" nagradom, nagradom Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, kao i priznanjima "Balkanika" i "Most-Berlin". Knjiga priča "Svake noći u drugom gradu" dobila je "Vitalovu" nagradu za knjigu godine. Prvi je i jedini dobitnik nagrade sa imenom Aleksandra Tišme, koji mu je bio i prvi urednik. Knjige su mu prevedene na dvadeset i jedan jezik.

Foto V. Danilov

Albahari je pokazao sklonost i za književnost za decu. U saradnji sa ilustratorom i karikaturistom Dušanom Petričićem objavio je knjigu za decu "Ema i jež koji nestaje" koja je osvojila srca najmlađih čitalaca.

Preveo je veliki broj knjiga, priča, pesama i eseja istaknutih američkih, britanskih, australijskih i kanadskih pisaca, uključujući Sola Beloua, Vladimira Nabokova, Margaret Atvud, Isaka Baševisa Singera i Tomasa Pinčona. Preveo je i dramske tekstove Sema Šeparda, Keril Čerčil i Džejsona Šermana.

U jednom intervjuu nam je otkrio da bi, da nije postao pisac, bio kočijaš, jer ne zna šta bi drugo radio. U drugom je rekao da kada bi umeo da piše, bio bi to muk a ne govor. govorio nam je i da piscu nije mesto u politici:

- Pisac nema prava da preuzme ulogu lidera, nekog ko komanduje i predviđa kako će se stvari događati. U najboljem slučaju može da naslika jedan svet i da ga prikaže.

Pitao se i da li Kosovo čeka sudbina Jerusalima.

- Setite se da su oni koji su najviše palili i žarili u Drugom svetskom ratu danas na pročelju svetske vlasti - govorio je Albahari. - Istorijski gledano nikad ne bi trebalo da se nađu na tom mestu. Nije prošlo ni sto godina, a mnoge stvari su se promenile. Najteže je biti strpljiv. Čovek se boji jer je ljudski vek kratak. Ne može se sve rešavati u jednoj generaciji. Mi smo mala sekunda u vremenu i sve što možemo da uradimo je da naučimo da budemo strpljivi. Strpljen spasen.

O Davidu Albahariju pisac i izdavač Predrag Marković, inače bivši predsednik Skupštine Srbije i ministar kulture, napisao je dva romana "David protiv Otužnog Zloduha" i "Zemunska Knjiga mrtvih". Povodom toga su vodili dugogodišnju prepisku, o čemu za "Novost" Marković kaže:

- Otišao je najbolji. Jedan od najvećih pisaca na srpskom jeziku. Iz nekog razloga, sad vidim, poslednja prepiska mejlom nosila je naziv "Na kraju" a poslednja poruka, njegova: "Negde smo se zamrsili u ovom tekstu o znanju i neznanju, kao da smo nadistorijski mag ali takva sudbina mora da nađe svakoga ko želi da bude nekakav tvorac van odobrenih merila sa kažiprstom na čelu..." Prepiska se odnosila, u stvari, na početak. ("I na početku nema nikakve razlike. Da li se slažeš?", počinjala je prethodna poruka.) U igri koju smo igrali skoro četrdeset godina došao je red na njega. Posle dva moja romana u kojima je on glavni junak, došao je na red roman koji je on diktirao i koji se delom odigrava u Paraćinu tokom Drugog svetskog rata. O Japancu kamikazi koji poleti na Perl Harbur, ali ga vetrovi ponesu s puta i donesu čak do ratom zahvaćene Srbije. Prepiska se otud i ticala provere da li je pre tog rata u Paraćinu postojala Jevrejska ulica.
Nekoliko poslednjih Albaharijevih knjiga kao i njegova izabrana dela uređivao je Nikola Petaković iz "Čarobne knjige", koji nam je rekao:

- Kada se saznalo među prijateljima da je umro, svi su bili izuzetno iznenađeni. Ali ne zato što nisu znali da je dugo bolovao od teške bolesti, već zato što su znali da je bio življi od svih nas. Bio je čovek koji je duboko uživao u književnosti i kao pisac i kao čitalac. Kao malo ko, izuzetno otvoren za sve, u svom domu je s vremena na vreme okupljao mlade pisce koji su tu čitali svoje radove. Malo koji naš pisac je imao toliko razumevanja za one koji su tek počinjali u književnosti.

Albahari je, po rečima pisca i izdavača Gojka Božovića, oblikovao prepoznatljiv pripovedački glas u modernom srpskom romanu i u pričama.

- Postigao ono što je u književnosti najteže i najvažnije - oblikovao je svoj svet i svoj pripovedački ton, koji zovemo po imenu pisca - albaharijevskim. Bila je to, i jeste, jedna od nabrižljivijih rečenica u modernoj srpskoj književnosti. Posvećen istraživanju jezika i njegovim nijansama i prelazima, Albahari je vrhunskim stilom pripovedao i svoje priče "porodičnih vremena" i svoje povesti u kojima se, kako već u modernim vremenima biva, suočio sa iskušenjima istorije i geografije, unutrašnjim čovekovim rascepima i njegovim nemogućnostima da sopstveni život oblikuje mimo velikih sila egzistencije. Ovaj čarobnjak priče bio je veliki inovator, modernizator i čovek koji je osluškivao i razumevao moderna vremena - kaže Božović, i dodaje. - Priča je, napisao je negde Albahari, "ono što ostane nakon smenjivanja trajnog i nepostojanog: pokušaj da se dosegne svet, i uvid da se, čak i u najboljem slučaju, može stići samo do opisa sveta". Taj tihi i mirni, istrajni i dobri, sabrani i mudri čovek David Albahari ostavio je izuzetno delo, opisao je svet koji će kao retko gde drugde biti postojan, upečatljiv i uverljiv u njegovoj književnosti.

Iza sebe je ostavio suprugu Bojanu, ćerku Rebeku i sina Natana. Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije