MUZEJSKA RIZNICA U PARKU PRIJATELJSTVA: Posle gotovo 130 godina postojanja, Prirodnjački muzej dobiće sopstvenu zgradu (FOTO)

Vukica STRUGAR

15. 08. 2023. u 18:13

PRIRODNjAČKI muzej prvi put u svojoj istoriji, dugoj gotovo 130 godina, dobiće sopstvenu zgradu na prostoru "Parka prijateljstva" u Novom Beogradu.

МУЗЕЈСКА РИЗНИЦА У ПАРКУ ПРИЈАТЕЉСТВА: После готово 130 година постојања, Природњачки музеј добиће сопствену зграду (ФОТО)

foto Z.Jovanović

Vest da će jedna od najstarijih i najvažnijih kulturnih institucija, smeštena u zgradi u Njegoševoj 51, konačno steći namenski prostor, obradovala je celokupnu javnost, tim pre što će to biti prvi korak u ostvarenju ideje da se formira muzejska četvrt u jednom od najlepših delova glavnog grada.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva kulture, lokacija je idealna iz više razloga: lako je dostupna, postoje saobraćajni i komunikacioni uslovi, pruža mogućnost dovoljno velike površine za izgradnju odgovarajuće zgrade, nalazi se u prijatnom ambijentu modifikovane prirodne sredine (park-šuma).

- Ovaj prostor, zajedno sa kompleksom Memorijalnog centra "Staro sajmište", u više pozitivno ocenjenih studija viđen je kao budući kvart kulture, u kome je predviđena izgradnja Nacionalne koncertne dvorane, pozorišta i bioskopa, i gde se već nalazi Muzej savremene umetnosti i održavaju brojne kulturne manifestacije na otvorenom. Sa ovom prostornom celinom graniči se Blok 16, kompleks ispunjen komercijalnim sadržajima i sa velikom frekvencijom posetilaca. U neposrednoj blizini nalazi se Veliko ratno ostrvo, jedinstveno područje zakonom zaštićene prirode nadomak centra grada, sa značajnim vizitorskim potencijalom za publiku koja želi da se upozna sa prirodnjačkim sadržajima - ističe se, između ostalog, u saopštenju.

Za novi prostor planirano je oko 15.000 kvadratnih metara u tri nivoa, od čega nekoliko hiljada kvadratnih metara za izložbene sale. U saopštenju Ministarstva navodi se i da će se izgradnjom namenske zgrade, koja po veličini, strukturi i opremi zadovoljava savremene međunarodne standarde i kriterijume, Prirodnjački muzej će dobiti neophodne uslove za smeštaj zbirki i njihovo trajno čuvanje, kao i za primenu savremenih tehnika i tehnologija prepariranja, konzerviranja i obrade predmeta.

 

Foto: Z. Jovanović

Direktor Slavko Spasić ispred zgrade Muzeja u Njegoševoj ulici

Da podsetimo, Prirodnjački muzej u Beogradu osnovan je 1895. godine i jedini je muzej takve vrste u Srbiji, a po bogatstvu i raznovrsnosti zbirki, najveći je prirodnjački muzej u jugoistočnoj Evropi. Nažalost, i posle 128 godina od osnivanja, još uvek je u privremenom smeštaju, bez stalne izložbene postavke koja bi na jednom mestu prezentovala veliku prirodnu i kulturnu baštinu Srbije, sakupljanu i čuvanu decenijama. Trenutno se u Prirodnjačkom muzeju čuva 125 zbirki sa blizu dva miliona primeraka stena, minerala, fosila, biljaka, životinja i lovačkih trofeja, koje imaju neprocenjivu naučnu, muzeološku i kulturnu vrednost.

- Osećamo jednu pozitivnu euforiju. Bilo je teško i zaspati od sreće! Uostalom, ovo nije samo naša radost, to je nešto o čemu sanja naša kulturna elita više od jednog veka. Evo, da mi sada dosanjamo taj san: da uđemo svi u istoriju i izgradimo Prirodnjački muzej Srbije - kaže u izjavi, za "Večernje novosti", Slavko Spasić, direktor Muzeja. - Što se tiče dinamike, ono što sigurno znamo je da ćemo ove jeseni da raspišemo urbanističko-arhitektonski konkurs, tako da bismo početkom godine mogli da znamo pobedničko rešenje. Krećemo u izradu kompletne urbanističko-tehničke dokumentacije, posle toga sledi izbor izvođača, a ono što možda sve to može da skrati je izjava predsednika Aleksandra Vučića da se donosi lex specialis kojim će se stvari pojednostaviti. Tako da možemo da očekujemo da gradnja počne 2025. godine.

MONTAŽNE KONSTRUKCIJE

TVELIKO nacionalno blago Prirodnjačkog muzeja čuva se u krajnje nepodesnim uslovima, u nenamenskoj zgradi nekadašnje Prve ženske gimnazije u Beogradu u Njegoševoj 51, u kojoj je Muzej u privremenom smeštaju već 85 godina. Kako se ističe, u ovom nenamenskom objektu nema elementarnih uslova za čuvanje zbirki i moderan naučni rad. Veliki deo zbirki smešten je u dve montažne konstrukcije u dvorištu Muzeja i podrumima. Prirodnjački muzej ne raspolaže izložbenim prostorom za stalnu postavku, zbog čega nema mogućnosti da javnosti predstavi nacionalnu baštinu.

Na konstataciju da će se njihova ustanova naći u atraktivnom muzejskom kompleksu, u kome će konačno na svetlost dana izneti iz depoa bogatstvo svojih zbirki, naš sagovornik kaže:

- Mi smo davno razmišljali o toj lokaciji. Nekada su nam nuđena druga rešenja, ali ako smo već čekali toliko godina, želeli smo da to bude namenski građena zgrada. Kad se izgradi svaki centimentar prostora, onda je to stvarno iskorišćen prostor. I to bude kako treba za narednih, najmanje, sto godina.

Za sada još nema reči o Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Malom Kalemegdanu, s kojom većina posetilaca identifikuje ceo muzej.

Iako prostorno mala i funkcionalno nepodesna za stalnu i kompleksnu postavku, uspevala je da godinama organizuje atraktivne izložbe na kojima su se na zanimljiv način obrađivale različite teme iz istorije prirode.

Foto Ministarstvo kulture

I ovo zdanje ima bogatu istoriju. Prvi put se pominje na jednom turskom planu iz sredine XIX veka, gde je bila označena kao Karaula i služila je za smeštaj straže koja je čuvala glavni prilaz tvrđavi iz pravca Stambol kapije. Muzealci navode da kao izraz vremena u kome je sagrađena, zgrada ima odlike turske arhitekture, ali predstavlja i prelaz od balkansko-turskog ka evropskom graditeljstvu. Od 1957. do 1973. godine ovde se nalazio Muzej šumarstva i lova koji je, zatim, kao posebna organizaciona jedinica, pripojen Prirodnjačkom muzeju. Izložbenu postavku su pretežno činili lovački trofeji Elima Demidova - grofa od San Donata (rođaka Kneza Pavla Karađorđevića), kao i mala izložba pod nazivom "Naše šume". Nedostatak odgovarajućeg prostora u zgradama na Vračaru, prinudio je Prirodnjački muzej da 1993. godine svoju izložbenu delatnost preseli na Kalemegdan. Tada su predmeti sa stalne postavke na Kalemegdanu preneti u depoe Muzeja, a zamenile su ih mnogobrojne izložbe sa prirodnjačkom tematikom.

Posle renoviranja i adaptiranja zgrade (1992-1994), kao najava proslave 100 godina od osnivanja Prirodnjačkog muzeja, Galerija je zvanično otvorena 19. decembra 1994. godine izložbom "Iz riznica Prirodnjačkog muzeja". Od tada do danas tu je održano oko 60 prirodnjačkih izložbi. Pored njih, ovde se održavaju i predavanja, promocije, kreativne radionice, tribine i seminari.

BONUS VIDEO - U DINOSAURUSOVOM GNEZDU: U Kini pronađena fosilizovana jaja stara desetine miliona godina

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

Kulinarski spektakl ukusa i inovacija u Beogradu