SLAKAR ISTINE I POBUNE: U Galeriji SANU otvorena velika retrospektiva Miće Popovića
IZLOŽBA "Mića Popović - slikarstvo permanentne pobune", otvorena u Galeriji SANU, zamišljena je kao centralni događaj obeležavanja veka od rođenja akademika, slikara, filmskog i pozorišnog reditelja, scenografa, pisca, likovnog kritičara , ali i kritičara društvenih anomalija...
Čitav Popovićev opus, koji je na ovoj retrospektivi predstavljen delima nastalim od 1946. do 1990, imao je jedan postojani centar, a to je istina, pre svega o običnom čoveku i njegovoj sudbini u konkretnom istorijskom vremenu i sredini, ističe dr Vesna Kruljac, istoričarka umetnosti i docent Fakulteta primenjenih umetnosti, koja je i autor naučne monografije - kataloga. A o njegovoj permanentoj pobuni, koja je dospela i u naziv ove izložbe, za naš list objašnjava:
- Pobuna koju paletom inicira Popović, još od stupanja na umetničku scenu, tačnije od kada upisuje Akademiju, čita se ne samo na ikonografskoj, već i na formalnoj ravni njegovih slika. I to kroz prikrivenu igru simbolima i izražajnim jezikom kojim se služio u saopštavanju kodifikovanih poruka. Uz poznavanje šireg društvenog konteksta u kojem određene slike nastaju, dekodiramo to buntovništvo i krički stav. Naravno, kasnije, u slikarstvu prizora, ta poruka je bila jasno saopštena.
To njegovo buntovništvo ne odnosi se samo na figuraciju, već i na njegova apstraktna dela, iz perioda enformela:
- Apstrakcija u srpskoj umetnosti 20. veka nije imala veliku tradiciju, tako da nikada do pojave beogradskog enformela u delima Miće Popovića dela nisu bila stvarana tim antiumetničkim sredstvima, nestandardnim oprativnim postupcima, sirovim i odbačenim materijalima od urbane realnosti - nastavlja autorka postavke u Galeriji SANU.
Popovića i danas čini aktuelnim, kako tvrdi Vesna Kruljac, insistiranje na istini i slobodi, konfrontiranju zabludama i dogmama aktuelnog istorijskog trenutka kroz stav i delo:
- Na taj način on deluje podsticajno na mlađe generacije umetnika, ali i na ljude koji slobodno misle. Bio je i jedan od prvih naših umetnika kod koga se detektuje postmodernistička citatnost, odnosno sklonst ka aproprijacijama različitih tuđih, ali i sopstvenih rešenja, kako iz bliže, tako i dalje prošlosti. Taj princip, nastao osamdesetih godina prošlog veka još je aktuelan, a on ga je primenjivao još od 1946.
Za ovaj presek ukupnog Popovićevog stvaralaštva odabrana su paradigmatična dela iz svih razvojnih faza slikarevog opusa. Postavku tako čine autoportreti, portreti, figuralne kompozicije, mrtve prirode i pejzaži. Sva ova dela ukazuju koliko je Popovićeva umetnost bila istraživački otvorena za nove formalne podsticaje i istovremeno vezana za tradiciju.
Dela su odabrana i tako da demonstriraju promene na planu formalnog jezika: počev od reafirmacije međuratnog "poetskog realizma" ili intimizma, preko simboličkog govora, asocijativne i enformelne apstrakcije, do figuracije u duhu pop znaka i postmodernističkog simulakruma.
Fenomen izložbe iz 1984.
IZLOŽBU Miće Popovića u Galeriji SANU videlo je 1984. pola miliona ljudi, čime je oborila sve rekorde, a o tom fenomenu njegov sin kaže:
- Tada su izložbe bile mnogo važnije nego danas. U modernom svetu sa vizuelnim komunikacijama i zujanjem na sve strane tako nešto je gotovo nemoguće - zaključuje Jovan Popović.
U pitanju su slike koje se čuvaju u muzejskim i galerijskim ustanovama i državnim institucijama i zbirkama, i to u SANU, Narodnom muzeju Srbije, Muzeju savremene umetnosti, Muzeju "Cepter", Predsedništvu Srbije, Galeriji Matice srpske, Kulturnom centru "Vuk Karadžić" u Loznici, Savremenoj galeriji Umetničke kolonije Ečka u Zrenjaninu, Narodnom muzeju u Kragujevcu, Narodnom muzeju u Nišu, Srpskoj čitaonici u Irigu, kao i u privatnim kolekcijama. Postavka će biti upotpunjena filmovima iz Arhiva Jugoslovenske kinoteke, kao i vizuelnim materijalom iz produkcije RTS i TV "Novosti". Tokom trajanja izložbe biće organizovana predavanja dr Vesne Kruljac i drugih stručnjaka posvećenih istraživanju i interpretaciji stvaralaštva ovog značajnog autora 20. veka.
Kako se u ovoj godini obeležavaju dve stogodišnjice rođenja Miodraga Miće Popovića (1923-1996) i Milorada Bate Mihailovića (1923-2011), u SANU će sredinom oktobra biti održan naučni skup "Polemički aspekti srpskog modernizma posle 1945", posvećen upravo Zadarskoj grupi, koje su obojica bili osnivači. Tekstovi eminentnih učesnika ovog skupa biće objavljeni u zborniku.
Do kraja godine u Akademiji će biti održan i posebni naučni skup o Popoviću, a u novembru će Kinoteka prikazati izbor njegovih filmova.
Recenzenti izložbe u Galeriji SANU, koja će trajati do 5. novembra su Irina Subotić i Mrđan Bajić, stručni saradnici Jelena Mežinski Milovanović i Žaklina Marković, a organizator Katarina Živanović. Svečano će je, sutra u 19 časova, otvoriti predsednik SANU dr Zoran Knežević.
Novi "Putopisni dnevnici"
POVODOM izložbe kojom se obeležava vek Miće Popovića, "Geopoetika" objavljuje novo izdanje njegove knjige "Putopisni dnevnici", izašle 2006, koja sadrži i crteže poznatog slikara.Ova kuća objavila je i njegovu knjigu "Sveti Antun", a prva izdanja oba naslova izložena su u okviru kamerne izložbe u Biblioteci SANU.
PRED NAMA SU TRI VELIKA PRAZNIKA U NIZU: Sutra je Krstovdan - ove običaje bi trebalo da ispoštujete
SRPSKA pravoslavna crkva (SPC) sutra slavi Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi. Potom sledi Bogojavljenje, pa Jovanjdan.
17. 01. 2025. u 15:55
"LjUDI ĆE UMRETI" Vatrogasci nedeljama pre užasa u Los Anđelesu upozoravali na najgori scenario
MANjE od mesec dana pre nego što su požari zahvatili Los Anđeles, grupa iskusnih vatrogasaca okupila se na Gradskom veću kako bi tražili veća sredstva.
15. 01. 2025. u 14:03
SMRT ZA SRPSKU NOVU Preminula majka popularne folkerke, ona se oglasila: "Umrla je u miru"
POSLEDNjE trenutke provela je u Valjevu, gde je inače i živela.
17. 01. 2025. u 15:45
Komentari (0)