Kultura

IZDANCI IZ ISTOG HERCEGOVAČOG KORENA: Izložba u Galeriji 73 podsetila na brata i sestru, Milenu i Branka Šotru

Miljana Kralj

03. 10. 2023. u 17:25

UMETNIČKI gen "povukli" iz iste hercegovačke prodice, Milena Šotra Gaćinović (1909-2003), i njen brat Branko Šotra (1906- 1960), koji su imali i zajednička levičarska ubeđenja i etiku boraca za slobodu, nikada nisu imali zajedničku izložbu, donedavno, kada su im se dela našla na postavci u beogradskoj Galeriji 73.

ИЗДАНЦИ ИЗ ИСТОГ ХЕРЦЕГОВАЧОГ КОРЕНА: Изложба у Галерији 73 подсетила на брата и сестру, Милену и Бранка Шотру

Foto promo

Kako je povodom ove postavke primetio veteran naše likovne kritike Đorđe Kadijević, njih dvoje su kao ličnosti i kao stvaraoci veoma različiti:

- Neupućeni posetilac ove izložbe slika i grafika zaista ne bi nikada pretpostavio da se u istom izložbenom prostoru nalaze dela rođenog brata i sestre... Kao da ne potiču iz istog rodnog prostora i, većim delom života iz istog vremena. Izvesno da se ličnost Branka Šotre, slikara, a naročito grafičara dominantno nameće pažnji posetilaca ove izložbe, njega je, uostalom kao i njegovu sestru snašlo ono nesrećno vreme u kome se zahvaljujući ratnim prilikama i njima stvorenim kulturnim, društvenim i političkim razlozima, bitno menja. Dogođene životne promene i posledice, u njihovo vreme bile su toliko izražene da se čini kao da su živeli u dva različita sveta.

Foto promo

Branko Šotra, Gradina na obali Trebišnjice

Slikarka, aktivista, kostimograf, horovođa, publicista, Milena se udajom za novinara, a potom sveštenika i političara Vojislava Gaćinovića, rano otisnula iz rodnog stolačkog krajolika - za Beograd, pa Ameriku... A onda, sledeći supruga, nazad za Beograd, pa za Pariz i opet za SAD. Dok se, najstariji od šestoro dece Danila i Bože Šotre - Branko, uputio se na studije slikarstva u Beograd, pre nego će, kao afirmisani umetnik otići u partizane, i posle rata postati profesor i rektor Akademije primenjenih umetnosti.

Pjer o Branku

O DELIMA Branka Šotre, na jednoj međuratnoj izložbi, pisao je i Pjer Križanić:

- Njegov pejzaž "Hercegovačko selo", pa "Hercegovački zaselak" i "Krš" dočarani su rečitom kolorističkom senzibilnošću. Njegov sveži topli pejzaž "Zembiljeva ulica", gde do osobitog izraza dolazi čist slikarski talenat ovog mladog umetnika, spada među najbolje radove na izložbi - naglasio je Križanić o umetniku koji je posle rata osnovao i Dom JNA i obnovio Vojni muzej.

Likovno obrazovanje njegove sestre, međutim, bilo je skokovito: kada se 1932. posle rođenja dvoje dece u Americi, vratila sa suprugom (koji će postati narodni poslanik) u Jugoslaviju (u Skoplje, pa u Beograd), Milena je časove slikanja pohađala na Kolarčevom narodnom univerzitetu, kod Petra Dobrovića. Inače, dom Gaćinovića, u međuratnom Beogradu, bio je stecište znamenitih ljudi, među kojima su bili Branko Ćopić, Ivo Andrić, Veselin Masleša, Jovan Dučić, Jovan Popović, Božidar Prodanović... A onda je 1938. drugi put krenula za Ameriku, ali preko Pariza, gde je provela godinu dana na slikarskoj akademiji Andrea Lota. U Njujorku je školovanje nastavila kod Aleksandra Arhipenka.

Foto promo

Milena Šotra, Sa železničke stanice u Čopu

- Po njegovim uputstvima, počela je da slika pejzaže, što će kasnije postati nezaobilazna tema njenog slikarstva - piše Tamara Rajković, istoričarka umetnosti. - Kada je mogla da dostigne najviše u slikarstvu, sustigla je vest da je Jugoslavija napadnuta. Kroz plač je Arhipenku saopštila da će se posvetiti borbi za oslobođenje Jugoslavije i drugih zemalja od fašizma. Arhipenko je žalio što Milena odlazi, smatrajući da je mogla mnogo da postigne. Napuštajući Arhipenka, Milena je ispustila svoju najveću životnu šansu da u umetnost uđe na velika vrata.

Sarađivala i sa "Novostima"

MILENIN suprug Vojislav Gaćinović, na početku svoje profesionalne karijere, radio je za "Večernje novosti", koje su imenjak našeg lista, a ugašene su pre Drugog svetskog rata. Ali, kada se konačno vratila u zemlju, radeći kao novinar u Tanjugu, Milena je pored drugih listova sarađivala i sa našim "Novostima". Pored toga bila je jedan od snivača Matice iseljenika Srbije, njen prvi sekretar, ali i saradnik Enciklopedije Jugoslavije za srpsko stanovništvo u SAD.

Posle rata, u "stvarlačku ofanzivu" ušla je tek posle 1960. kada je otišla u penziju (to je i godina kada je ostala bez brata Branka, koji je iznenada umro u Stokholmu). Jedna od prvih hercegovačkih umetnica priredila je deset samostalnih izložbi, i slikala je do svoje duboke starosti.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

U NOVU 2025. - SA POLJUPCIMA: Kalendar Centra za grafiku FLU sa delima profesorke Vesne Knežević
Kultura

0 0

U NOVU 2025. - SA POLJUPCIMA: Kalendar Centra za grafiku FLU sa delima profesorke Vesne Knežević

POLjUBAC je stalno prisutan u stvaralaštvu Vesne Knežević, slikarke i redovne profesorke Fakulteta likovnih umetnosti. Tako će se naći i na novom kalendaru za 2025. godinu, koji tradicionalno objavljuje Galerija Centra za grafiku, a svečano će biti predstavljen na otvaranju istoimene izložbe - "Za taj slatki dan", u ovom izložbenom prostoru u Pariskoj ulici, večeras u 18 časova.

23. 12. 2024. u 16:23

Politika
Tenis
Fudbal
Pevačica usvojila sina, pa saznala ŠOK VEST: Malo je reći da sam u šoku, iskreno!

Pevačica usvojila sina, pa saznala ŠOK VEST: "Malo je reći da sam u šoku, iskreno!"