ZAGLEDANOST UMETNIKA U SVEMIR: Posle skoro dve decenije, radovi Neše Paripovića ponovo pred publikom u Galeriji "B2"

M.Kralj

16. 12. 2023. u 12:46

CEO moj odnos prema umetničkom radu polazi od momenta kada sam napustio slikarstvo.

ЗАГЛЕДАНОСТ УМЕТНИКА У СВЕМИР: После скоро две деценије, радови Неше Париповића поново пред публиком у Галерији Б2

Foto: G. Matić

To je ključni momenat, tvrdi Neša Paripović, beogradski umetnik, jedan iz čuvene šestorke okupljene sedamdesetih godina u SKC-u, gde su u ono vreme stvarali revolucionarne promene na domaćoj likovnoj sceni.

Njegovu izložbu "Gledanje u svemir", prvu posle one koju mu je Muzej savremene umetnosti organizovao 2006. godine, organizovala je galerija"B2" (Balkanska 2).

Na postavci će se naći većina njegovih najvažnijih dela, među kojima su i plakati i objekti koje je radio za "Dah teatar", i kao ekskluzivitet, prvi put će predstaviti "Šešir bez naziva" iz 2012. posle koga više nije radio.

Paripović kaže da je radio daleko od slikarstva, drugim sredstvima, i tako napravio nekoliko filmova, fotografija, konceptualnih profila, "a tu se skrivalo nešto vrlo važno":

Foto: V.Popović

Šešir bez naziva

- To je u vezi sa filozofskom pričom kako radovi nastaju, kako filozofi postavljaju svoje otkriće. Ne prave ga tako što prave proizvodnju. Filozofija, odnosno otkriće u filozofiji nema proizvodnju za razliku od slikarstva koje je imalo ogromnu proizvodnju. Proizvodnju kao fabrika. I tu je propast i kraj cele umetnosti, slikarske takođe. U svom radu ja se ugledam na filozofiju koja ne proizvodi dela. Veliki filozofi ne proizvode dela i žive desetinama godina ali ne proizvode seriju dela za davanje, prodaju itd. Već imaju jezgro pronalaska u dobu blizu tridesete, četrdesete godine, kad forsiraju svoje filozofsko otkriće i ono se više ne dešava u ponavljanju već se dešava samo u otkriću daljih podataka u vezi centra tog filozofskog otkrića.

Foto: V.Popović

Ukrštanje

Pronalazak koji obogaćuje

U OPUSU ovoga umetnika se, kako sam kaže, postoji samo "pronalazak koji se obogaćuje, pronalazi, preporučuje i na razne načine upućuje poznavaocima i drugima".

Inače, nakon što je diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti 1969. Paripović se usavršavao kod Krsta Hegedušića u Zagrebu. Između 1975. i 1980. sarađivao je sa Grupom 143, a od 1991. sa Dah teatarom. Izlagao je na velikom broju grupnih izložbi u Beogradu, Edinburgu, Dablinu, Belfastu, Glazgovu, Beču, Veneciji, Varšavi, Modeni, Dortmundu, Luksemburgu, Gracu, Milanu, Sao Paulu, Bilbaou...

U katalogu izložbe je i tekst profesora Ješe Denegrija, u kome se osvrće na celokupno delo ovo autora i u kome, između ostalog stoji:

- Paripović svoje umetničko delovanje počinje u burnoj društvenoj i kulturnoj atmosferi ranih sedamdesetih, kada se zasnivaju i primenjuju novi izražajni jezici i uvode nove umetničke discipline, kada se formira izmenjeni operativni profil savremenog umetnika za kojega više ne važe pojmovi poput slikara ili skulptora kao tvoraca trajnih materijalnih objekata (slike, skulpture) prikazanih u zatvorenom prostoru galerije. Umesto njih, uvodi se pojam privremenog multimedijalnog produkta kao dela umetnika čiji se nastupi odvijaju u projekcijama filma i videa, nastalih upotrebom kamere, u performansima u galerijskim, ali i izvan galerijskim uslovima, sa ciljem ispoljavanja i evociranja umetnikovih sopstvenih egzistencijalnih, društveno-političkih i ukupnih životnih iskustava saopštenih sa izrazito ličnih i subjektivnih stanovištva govorom umetnika "u prvom licu".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ZAVRŠENA ERA DOMINACIJE: Orban saopštio užasne vesti za Zapad