MAKSA JE MOGAO DA ODIGRA SVE - I KRALJA I PREVARANTA: Dokumentarni film o tragično preminulom glumcu Draganu Maksimoviću

TRAGIČNIJI od svih svojih junaka, glumac Dragan Maksimović Maksa (1949 - 2001) izgubio je život na Zelenom vencu pošto su ga prebili skinhedsi: za ovaj zločin niko nije odgovarao, nikada se nisu otkrili počinioci. Čovek koji je ostvario više od šezdeset uloga u pozorištu, filmu i televiziji, izgubio je život zato što ga zločinci - nisu prepoznali. Nisu videli njegovog Nedeljka Čubrinovića ("Sarajevski antentat"), Simketa ("Otpisani"), Lazara ("Vreme čuda"), Belog ("Šmeker"), Azema ("Stršljen), pa ni čuvenog Masu ("Petrijin venac"). Za njih je bio bezimeni čovek, crne puti,a samim tim i meta krvoločne mržnje...

Foto: Printskrin Youtube

Dokumentarni dugometražni film "Maksa, od šibicara do kralja" Miroslava Bate Petrovića i Gorana Musića premijerno će biti izveden 2. februara u Jugoslovenskoj kinoteci, više od dve decenije posle glumčeve smrti.

- Radio sam sa njim jedan kratki igrani film 1986. - "Strah". Tada su mi svi govorili "gde si njega našao, pa on je nervozan, bivši alkoholičar, neprijatan za saradnju". Ali, shvatio sam da je Maksa sve suprotno od onoga što čaršija priča. Posle filma postali smo prijatelji, viđali se s vremena na vreme, u blizini njegovog Narodnog pozorišta - kaže Bata Petrović. - Kad se desilo šta se desilo, imao sam ideju da treba napraviti film, ne samo o Maksi nego i pošasti skinhedsa. Pravo da vam kažem, očekivao sam da to uradi neko mlađi. Međutim, danas mlade mnogo ne interesuje šta je bilo pre njih. Pozvao sam Musića jer sam bio svestan da ja to ne mogu sam da izguram. I koliko sam ja doprineo tom filmu, dao je i on. Zato ga zajedno i potpisujemo. Možda malo sa zakašnjenjem, ipak, nikad nije kasno...

Kako objašnjava naš sagovornik, naziv filma inspirisan je širokim rasponom uloga i karaktera u kratkom životu i karijeri ovog vrsnog glumca:

- Igrao je veliki repertoar različitih likova. I kraljeve, i šibicare, i Cigane, i prevarante, i rudare. Hteli smo, na neki način, da to potcrtamo. Apsolutno, mogao je sve da igra. U filmu pratimo Maksin uspon od 70-ih godina kada se pojavio, pa do kraja. Paralelno, u manjoj meri, pominjemo i skinhedse, kad su se i gde pojavili. Napali su ga, jer su mislili da je Rom. Bio je tamnoput, mali rastom. Nikada nisu uhvaćeni, nikada niko nije priveden pravdi, ne zna se čak ni ko su... Priča se da su to bili navijači FK Rad, ali nema čvrstih dokaza. Niko nije odgovarao, uprkos činjenici da postoje svedoci. Bilo je tu, ipak, naroda. Prometno je mesto Zeleni venac, kao i stepenište gde su ga sustigli. Mnogi su gledali i ništa nisu učinili da pomognu čoveku. Jednostavno, nisu reagovali.

foto Arehiva "Novosti"

O Maksinom ljudskom i profesionalnom daru u filmu govore, između ostalih, Boro Drašković, Darko Bajić, Srđan Dragojević, drugovi s klase Milan Caci Mihailović i Dobrila Ćirjanić, a Mira Karanović svedoči da joj je mnogo pomogao na snimanju "Petrijinog venca", debitantskog filma koji ju je proslavio.

- Toliko toga je odigrao da mi se srce cepa što neke inserte nismo mogli da stavimo u film, jer bi onda trajao pet sati. Pored "Petrijinog venca", po mom mišljenju, ostvario je izuzetno dobru ulogu u TV dramama "Prokleta avlija", i "Hasanaginica". Trudili smo se da pokažemo što različitije uloge, a u svakoj je briljantan! Nije površno ulazio u uloge. Ako je igrao rudara, neko vreme je živeo sa njima - proučavao ponašanje, gledao kako se kreću. Maestralan je i kao šibicar u filmu "Šmeker". Danima je oko železničke stanice posmatrao njihove pokrete, mimiku. Kažu da je u pauzama snimanja, dok se drugi glumci šale i opuštaju, uzimao tekst i proučavao sledeću scenu. Nije on bio introvertna ličnost, samo se nije nudio niti nametao drugima. Ko je znao da mu priđe, prema njemu je bio vrlo otvoren i spreman za druženje.

Foto: Printskrin Youtube

U filmu je Bata Petrović i sam ispričao jednu ličnu uspomenu sa snimanja u Kačarevu. Radili su usred zime, na minus dvanaest stepeni.

- Scena u kojoj Maksa ide peške u neko selo da meri njive, a nema prevoza. Naiđe kombi, a ja kažem vozaču da ne stane odmah pored njega već da krene malo dalje, kao da s premišlja. A kada se zaustavi, Maksa treba sa skalamerijama koje vuče da potrči za kombijem i pozadi sedne. Zašao je iza kombija i - nestao. Kako je to potrajalo, potražim da vidim o čemu se radi, a on sa pumpicom sebi vraća dah. Nisam znao da je težak astmatičar... Na takvoj zimi nije smeo da izađe iz kuće, a kamoli da trči za kombijem. Prećutao je problem, toliko je bio profesionalan... A kad smo se sprijateljili, vodili smo razgovore o svemu i svačemu, od pozorišta do fudbala. Nalazili smo se na pola sata - sat, opušteno, odlazili na piće. Nije više pio alkohol već koka-kolu, kafu. Bio je sjajan glumac koji nijednog trenutka sebi nije pridavao naročitu važnost...

Na premijeri 2. februara okupiće se kolege i prijatelji. Ali, još se ne zna da li će se među njima nalaziti i neko iz Maksine porodice.

- Pred kraj života bio je u emotivnoj vezi iz koje ima ćerku koja bi sada mogla da ima, otprilike, 22 godine. Trudili smo se da je nađemo za premijeru, ali nismo uspeli. Inače, snimio sam je na obeležavanju 15 godina od Maksine smrti. Voja Brajović ju je tada predstavio i rekao: "Maksa nije ostavio samo veliki broj svojih dela, nego i ovu lepu devojčicu kao još jedno lepo delo". Žao mi je što tada nisam uzeo njenu adresu, uspostavio neki kontakt. Posle smo pokušavali na sve moguće načine da dođemo da nje, ali nije nam pošlo za rukom. Voleo bih da se pojavi na premijeri.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije