Kultura

POZORIŠNA KRITIKA: Igrokaz o Svetom Savi

Драгана Бошковић

31. 01. 2024. u 14:00

MILAN Karadžić je, davno, u matičnom pozorištu za decu "Boško Buha" već režirao predstavu o Svetom Savi, po tekstu dragocenog čuvara srpske istorije, preminulog književnika, Milovana Vitezovića, sa istim protagoni­stom, Goranom Šušljikom.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Игроказ о Светом Сави

foto Privatna arhiva

Narodno pozorište je na Praznik Svetog Save upriličilo predstavu po istom predlošku, u režiji istog reditelja, sa istim tumačem glavne uloge, a u dramatizaciji Ivane Dimić, po "četvrtoj četvrtini dramske epopeje M. Vite­zovića". Uprkos odličnom "tajmingu", premijeri tačno na Dan Svetog Save, predstava Milana Karadžića je, zahvalju­jući temi, imala aristotelovsku "veličinu" (značaj), ali je ostala veoma daleko od dramske forme, protumačene i na najdobronamerniji način. Sadašnja "predstava za odrasle" u Narodnom pozorištu nije, nažalost, u nekom ozbiljnijem smislu odmakla od one za decu, iako joj je dodata uzvišenost (nebeska svetlost, muzika Irene Po­pović, povišen ton, patetika umesto dramskog...).

Svetla tačka ove pripovesti o srpskom princu, Rastku Ne­manjiću i njegovom životu monaha Save je, svakako, Goran Šušljik, kome prirodno i organski "leže" ovakve ulo­ge, a naročito je autentičan i obasjan Božjom svetlošću na sceni kao Sveti Sava.

Pravolinijsko pripovedanje o raskolu Nemanjića i Savinoj moći da izmiri, izleči i prosvetli svoj i svekoliki srpski rod bi bilo mnogo manje zanimljivo (radi se o poznatim istorijskim či­njenicama) da Šušljik nije snagom svog umetničkog bića uspeo da Svetom Savi da obličje i duh čoveka, pogledanog od Boga, koji pred nama jednostavno živi svoju duhovnost i poslušanje. Ta vrhunska spontanost i jednostavnost su bili Šušljiku najbolji saveznici da prosvetitelja i mesiju srpskog predstavi kao živog i istinitog. Da bi, iz toga, proistekla neka dramska forma, bilo je neophodno dozvoliti mu i da se pokoleba, i da pogreši, i da svoj put učini i predstavi složenijim i duhovno razgranatijim.

Ostali akteri predstave, Miodrag Krstović (Stefan Ne­manja), Boris Pingović (Stefan Prvovenčani), Vladan Gajović (Vukan) i ostali bili su kostimirani nosioci istorijske poruke, mnogo puta izgovorene, i slozi, koja ovde redovno ne počiva. Na premijeri je bilo i problema sa izgovorenim tekstom, pa su važne istorijske ličnosti ponekad bile i neuverljive.

Bilo je mnogo svrsishodnije da je ova predstava pripre­mljena kao prigodan scenski program u slavu Svetog Save, na Dan školske slave i se­ćanja na njegovu ključnu ulogu u uređenju i funkcionisanju moderne srpske države i pravoslavlja. Mimo ovog svečanog dana, predstava "U ime oca i si­na" bi trebalo da se igra u svrhu edukacije mladih o najznačajnijim događa­jima srpske istorije i u znak čuvanja večnog seća­nja na žrtvu i misiju Svetog Save, koji i danas imaju puni značaj.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
MI SMO USPAVANI DIV, DRUGO MESTO NA TABELI NIJE OPCIJA! Prvo obraćanje novog trenera Partizana od kad je stigao u klub

"MI SMO USPAVANI DIV, DRUGO MESTO NA TABELI NIJE OPCIJA!" Prvo obraćanje novog trenera Partizana od kad je stigao u klub