Kultura

LEPOTA BELOG MORA MASLINJAKA: Nastup Srbije na prvom Bijenalu umetnosti na Malti (FOTO)

М.А.К.

15. 03. 2024. u 17:27

UGLEDNIM svetskim smotrama vizuelnih umetnosti, poput Bijenala u Veneciji, Kvadrijenala u Pragu, Bijenala dizajna u Londonu, Trijenala u Milanu, na kojima učestvuje Srbija, od pre neki dan se priključilo Bijenale umetnosti na Malti.

ЛЕПОТА БЕЛОГ МОРА МАСЛИЊАКА: Наступ Србије на првом Бијеналу уметности на Малти (ФОТО)

Tema prvog Bijenala umetnosti u Valeti, koje se održava pod patronatom Uneska, jeste "Belo more maslinjaka", a naša zemlja je među onima koja se predstavlja u nacionalnom paviljonu, u prostoru tvrđave Svetoga Elma, izložbom "Likovnost i nasleđe: vizuelni dijalog koji nosi poruku o potrebama čuvanja i zaštite".

- Slikarstvo i vajarstvo kao mediji koji nose ideju potiču od samih početaka prepoznavanja umetničkog izraza u čoveku. Tema koncepta izložbe sa site-specific karakterom, dva pola (ženski i muški), dva osnovna elementa (voda i zemlja) i dva medija pokretnog nasleđa (slika i skulptura) spajaju se u dijalogu potreba za zaštitom specifičnosti, istovremeno nasleđa i savremenog stvaralaštva. Ovaj pomalo romantičan koncept odnosi se na romantični pogled na ideju "belog mora maslina" - ističe u konceptu postavke kustoskinja i komesar Biljana Jotić, direktor Muzeja primenje umetnosti.

Čuvari taktilnih formi

IAKO smo u većini slučajeva pod zaštitom smatrali arhitektonsko projektovanje, nepokretno i nematerijalno nasleđe, ovaj projekat nameće potrebu zaštite pokretnog i materijalnog nasleđa i likovnih stvaralačkih tehnika. U doba paralelnih realnosti, fizičke i virtuelne perspektive postojanja, slika i skulptura predstavljaju materiju, taktilnu formu koja proizlazi iz čoveka. Vizuelni elementi kompozicije međusobno komuniciraju i deluju unutar kompozicije, noseći u sebi konceptualne ili prostorne osnove - piše u konceptu izložbe kojom se Srbija predstavlja na Malti.

Na smotri koja se održava od 11. marta do 31. maja, u Paviljonu Republike Srbije, našu likovnu scenu predstavljaju tri umetnika, i to slikari Ivana Živić i

, kao i vajar Miodrag Rogan.

- Za Srbiju je ovo važan kulturni događaj na međunarodnom planu - istakao je pomoćnik ministra kulture za međunarodne odnose i evropske integracije Stanko Blagojević, otvarajući Paviljon Srbije i prenoseći poruku potpredsednice Vlade i ministarke kulture Maje Gojković. - Predstavljanje savremenog stvaralašta na značajnim međunarodnim manifestacijama, i umetničke scene u kojoj se ogleda kreativnost, originalnost, kao i utkanost tradicije u naš osećaj realnosti, istovremeno reflektuje posebnost stila i univerzalnost izraza i u kulturnoj politici Republike Srbije zauzima jedno od najvažnijih mesta.

Jotićeva je istakla da u samom početku razvijanja novog bijenala umetnosti, Malta poziva na teme istorije, nasleđa, multikulturalnosti, spajanja vremena i prostora.

- Ovaj pomalo romantičan koncept kritički odgovara na potrebe trajanja i očuvanja čoveka i prirodnih procesa fizičke realnosti i bića u vremenu sa prefiksom "post" i paralelnih realnosti. Vreme i prostor su nedeljivi, a umetnost reaguje senzibilitetom svojstvenom čoveku - zaključila je Jotićeva.

BONUS VIDEO - DR Novosti: Kada treba početi sa anti-age rutinom

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

(MAPA) KRAJEM LETA ČEKA NAS KATASTROFA: Morske temperature na rekordnom nivou, veliki rizik od razornih oluja

Svet

0 13

(MAPA) KRAJEM LETA ČEKA NAS KATASTROFA: Morske temperature na rekordnom nivou, veliki rizik od razornih oluja

ISTORIJSKI toplotni talas koji je zahvatio Mediteran i Evropu podigao je temperaturu mora na rekordne nivoe, povećavajući rizik od razornih poplava i ekstremnih vremenskih nepogoda širom južne Evrope u narednim mesecima, piše sajt Severe Weather Europe.

01. 07. 2025. u 13:58

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

Svet

0 6

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45