Kultura

NJUJORK KAO SCENOGRAFIJA I GLAVNI LIK: Kultni američki romanopisac Pol Oster preminuo u Bruklinu

Marina Mirković

02. 05. 2024. u 16:59

JEDAN od najznačajnijih američkih romansijera, pesnik, esejista, scenarista, reditelj i prevodilac, svestrani stvaralac koji se svojim postojanim društvenim angažmanom svrstao među uticajne kritičare stanja savremenog sveta - pre svega savremenog američkog društva.

ЊУЈОРК КАО СЦЕНОГРАФИЈА И ГЛАВНИ ЛИК: Култни амерички романописац Пол Остер преминуо у Бруклину

Sve to je bio Pol Oster, koji je pre dva dana usled teške bolesti napustio ovaj svet, svet koji je voleo i kritikovao, svet o kakvom je pisao, i Njujork kakav je (o)živeo, Njujork koji će zauvek živeti, i biti najživlji, upravo u njegovim knjigama.

U svetu bez Ostera, nastaviće da žive i dela koje nam je ostavio, a mi ćemo na srpskom u izdanju "Geopoetike" nastaviti da čitamo romane kao što su "Levijatan", "Mesečeva palata", "Njujorška trilogija", "U zemlji poslednjih stvari", "Knjiga opsena", "Zimski dnevnik", "4321" na bezmalo 900 stranica i mnogi drugi, njegove memoarske knjige, knjigu eseja "Umetnost gladovanja", zbirku pesama "Iščezavanja"... Gledaćemo filmove, kultne baš poput njegovih knjiga, za koje je Oster napisao scenario ili ih i režirao: "Dim", "Modri u licu", "Pandorina kutija", "Unutrašnji život Martina Frosta".

Otišao je u 77. godini, ostvarivši pre toga u svakom smislu respektabilan opus - i u onom danas uobičajenom, izraženom u brojkama, 34 knjige prevedene na preko dvadeset jezika, milioni čitalaca... Ali još više u onom neuhvatljivom značenju, onom koje daje odgovore na pitanje šta to jednog pisca čini velikim, važnim, istinski voljenim... A sve to jeste bio Pol Oster, i to ostaje.

Pol Benjamin Oster rođen je u Njuarku, Nju Džerzi, u jevrejskoj porodici, diplomirao 1970. na Univerzitetu Kolumbija, nakon čega se preselio u Pariz gde je radio kao prevodilac francuske književnosti (i pisao), a potom se vratio u SAD. Premda rodom iz Nju Džersija, ostvaruje nerakidivu vezu sa pulsom svog usvojenog Njujorka, koji postaje ključni lik u njegovim delima - posebno Bruklin, gde se doselio 1980. godine, i gde je umro. Stilizovano, zagonetno, postmodernistički pristup, reči su koje se koriste ne bi li se opisala Osterova proza, zavodljive i upečatljive priče o ljudima, autsajderima, o očevima i sinovima, o slučajnim susretima, sudbinama, životima, i - gradu.

Tragedije

PRETHODNE godine, Oster je sa rođakom Spenserom Ostranderom objavio Bloodbath Nation, o nasilju vatrenim oružjem u Americi - Osterove reči pratile su crno-bele fotografije koje je Ostrander načinio na lokacijama 30 masovnih pucnjava.

Poslednjih godina i život pisca pratile su tragedije, tragična smrt male unuke, a potom i Polovog sina, oca devojčice. Oster nikada javno nije govorio o njihovim smrtima.

Oster je kao romanopisac i scenarista slavu stekao tokom osamdesetih godina, postavši jedan od prepoznatljivih njujorških pisaca svoje generacije, i od tada, decenijama, slovi pre svega za to - njujorškog pisca.

- Pol Oster je bio njujorški romanopisac tokom 1980-ih i 1990-ih, dok sam ja odrastala tamo, u vreme kada je veoma malo poznatih pisaca živelo u tom delu grada - zapisala je pesnikinja Megan O Rurk, koja je odrasla u Bruklinu, i dodala:

- Njegove knjige bile su na policama svih prijatelja mojih roditelja. Kao tinejdžeri, moji prijatelji i ja sa oduševljenjem smo čitali Osterova dela kako bismo osetili njegovu čudnovatost - taj dodir evropskog nadrealizma - i njegovu blizinu. Dugo pre nego što je Bruklin postao mesto gde je svaki romanopisac želeo kao da živi.

Njujorški, bruklinski, koliko god bili precizni i tačni, opisi su koji mogu da zavaraju neupućene, jer Osterova je slava bila sve drugo osim - lokalna, a ugled ovog pisca u Evropi možda je čak i nadilazio onaj koji je uživao u SAD.

"Prva stvar koju čujete dok čitate Ostera, bilo gde u svetu, je francuski jezik. Kao autor najprodavanijih knjiga u Francuskoj, Oster je rok zvezda u Parizu", davno je pisao jedan njujorški magazin.

Oster, koji je mladost proveo u Francuskoj baveći se prevodilačkim radom, postao je jedan od retkih Amerikanaca istinski, sa ljubavlju i poštovanjem, prihvaćenih u Francuskoj.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 16

NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"

SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.

22. 11. 2024. u 09:14

RUSIJA POSTALA GLAVNI IGRAČ U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

Ekonomija

0 4

RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.

21. 11. 2024. u 11:32

SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: Oni su totalni kreteni, rekao posle povika da je Francuska odgovorna za krvoproliće

Svet

0 0

SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: "Oni su totalni kreteni", rekao posle povika da je "Francuska odgovorna za krvoproliće"

"ONI si potpuni kreteni", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron o prelaznom telu i dodao da "nikada nisu smeli da ga smene".

22. 11. 2024. u 13:07 >> 13:17

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

ČETRNAESTI ČELO FEST OD 23. DO 30. NOVEMBRA: Zvuk čela na Kolarcu, u sali Filharmonije i u muzejima

Kultura

0 0

ČETRNAESTI ČELO FEST OD 23. DO 30. NOVEMBRA: Zvuk čela na Kolarcu, u sali Filharmonije i u muzejima

ČETRNAESTI Čelo fest 23. novembra na Kolarcu svečano otvara nastup Simfonijskog orkestra RTS pod upravom dirigenta Aleksandra Kojića, uz trio solista koji čine slavni violinista Roman Simović, violončelista Dragan Đorđević i pijanista Dino Imeri, a pored Trostrukog koncerta Ludviga Van Betovena, na programu je i popularna Simfonija br. 9 "Iz Novog sveta" Antonjina Dvoržaka.

22. 11. 2024. u 16:46

HUSA ALIJEVIĆ U VELIKOM INTERVJUU ZA NOVOSTI: Poziv mog života je muzika, a treba verovati u svoje snove (FOTO)

TV Novosti

0 0

HUSA ALIJEVIĆ U VELIKOM INTERVJUU ZA "NOVOSTI": Poziv mog života je muzika, a treba verovati u svoje snove (FOTO)

VELIKI sam ljubitelj jugoslovenske i srpske kinematografije, tako da mi je bilo zaista zadovoljstvo da učestvujem u ovakvom projektu. Ovo je bio moj prvi dodir sa filmom i sa serijom, jer sam obično samo gledalac, ali mislim da smo jako dobro to uradili. Na prvom mestu, moram da pomenem Nemanju Ćeranića koji je reditelj ovog ostvarenja, Miloša Radunovića koji je dao veliki doprinos i Stefana Boškovića koji je napisao scenario verodostojan onome što su ispričali Džejevi prijatelji.

22. 11. 2024. u 12:05

PRIČE LJUBLJANSKIH ČEFURJA PRED BEOGRADSKOM PUBLIKOM: Slovenački pisac Goran Vojnović gost programa Booking Balkan

Kultura

0 0

PRIČE LJUBLJANSKIH "ČEFURJA" PRED BEOGRADSKOM PUBLIKOM: Slovenački pisac Goran Vojnović gost programa "Booking Balkan"

U okviru programa Booking Balkan, gosti Kulturnog centra "Grad" u Beogradu, u nedelju 24. novembra, biće poznati slovenački pisac i reditelj Goran Vojnović, kao i pisac i kreativni direktor Slavoljub Stanković.

22. 11. 2024. u 10:12

Kultura

0 1

POZORIŠNA KRITIKA: Junačko s(trpljenje)

ČETVORO bivših studenata izvesnog američkog katoličkog univerziteta se sastaju na partiju kod čuvara kampusa, da roštiljaju, piju i da razgovaraju.

22. 11. 2024. u 06:30

MILIJA BELIĆ NOMINOVAN ZA NAGRADU ANDRE EVARD: Naš umetnik u najužem izboru za priznanje sa imenom švajcarskog konstruktiviste

Kultura

0 0

MILIJA BELIĆ NOMINOVAN ZA NAGRADU ANDRE EVARD: Naš umetnik u najužem izboru za priznanje sa imenom švajcarskog konstruktiviste

SRPSKI multimedijalni umetnik, koji decenijama radi i srtvara u Parizu,Milija Belić, sedmi put je nominovan za prestižnu nagradu Andre Evard, Fondacija Mesmer u nemačkom gradu Regel.

21. 11. 2024. u 17:14