Kultura

LET ČOVEKA KA SLOBODI: Izložba novih radova Petra Mošića

M.Kralj

01. 06. 2024. u 10:00

DORĆOL će 1. juna dobiti još jedan izložbeni prostor, dizajn studio "Vanda & Martina", u ulici Džordža Vašingtona, koji će u 16 časova biti otvoren postavkom slika beogradskog umetnika Petra Mošića. Izložba višestruko nagrađivanog umetnika, kome je pripalo i priznanje "Momo Kapor", koju je nazvao "Let", premijerno će predstaviti novi ciklus njegovih radova. Posle naše prestonice naći će se i pred publikom u Holandiji, Hrvatskoj i Sloveniji.

ЛЕТ ЧОВЕКА КА СЛОБОДИ: Изложба нових радова Петра Мошића

- Letenje je veoma čest motiv u snovima i umetnosti - tvrdi Mošić. - Ono obično predstavlja osećaj oslobođenja, kao da se sanjar konačno oslobodio okova ljudi, situacija ili okolnosti koje su ga sputavale ili su mu na neki način nanosile štetu. Usred tuge i bola, lucidni snovi letenja pružaju nadu. Letenje predstavlja slobodu od spoljnih problema. Sa psihološkog aspekta letenje se može tumačiti i kao čežnja za autonomijom i nezavisnošću, da smo uspešno prevazišli svoja ograničenja i da se sa lakoćom možemo kretati u teškim situacijama u svakodnevnom životu.

Svoj san o letenju autor je prikazao na 11 slika nastalih u poslednjih godinu i po dana. Reč je i o radovima različitih formata, od srednjih do velikih, na kojima su pretežno portreti, ali i motivi ptica.

- Na mojim platnima letenje, koje je iskazano kroz prikaz ptica ili leptira, simboliše paradoks savremenog čoveka - nastavlja umetnik. - Ušuškani u svom pozlaćenom kavezu, mi smo istovremeno osnaženi u toj zoni komfora ali i paralizovani degradacijom i konfuzijom savremenog čoveka. Savremen način života sa sobom donosi sve veću otuđenost čoveka od čoveka, čoveka od njegovog rada.

Pokušaj da se osvoji nebo

KOPNO nam nije bilo dovoljno, pa smo osvajali mora i okeane. Hteli smo da osvojimo i nebo, ali ne možemo da letimo. Pokušali smo da sebi zalepimo krila, smislili balon, padobran, avion... i dokle smo stigli? Pita se Mošić u teksti koji prati postavku "Let", a prema rečima likovnog kritičara Maje Živanović, njegova dela ukazuju na problematičan položaj individue u modernom društvu koje relativizuje ideje dobrog i lošeg:

- Autor nudi svoje poglede i kritiku suštinski važnih tema koje se odnose na neutemeljene vrednosti današnjice, njegovo slikarstvo je društveno angažovano na način jedinstven na savremenoj srpskoj sceni, i to ne samo među umetnicima srednje generacije.

Prema Mošićevom mišljenju, jedan od najlakše uočljivih aspekata otuđenja urbanog načina života vidi se u pojavi usamljenosti u masi:

- Usred masovnog milionskog auditorijuma svako sedi kao hipnotisan, gledajući u magični ekran, upijajući program, najčešće davno sažvakan raznim tehnikama i tehnologijama. Iako smo svi mi stanari jednog velikog društva, ipak se često osećamo usamljeno. Otuđenost čoveka od čoveka i čoveka od društva stvara pogodno tle za razvoj samoljublja, egocentričnosti i perverzija. Mera je u nečemu između našeg ja i onoga što je kolektiv, ali svedočimo da u savremenom svetu pojedinac to teško pronalazi - zaključuje slikar.

Aktuelna postavka, nastavlja se na prošlogodišnju, pod nazivom "Deca loših uzora", a pored Beograda, planirano je da gostuje u Ljubljani, Dubrovniku, Mastrihtu i Kragujevcu. Rođen u Beogradu 1981. ovaj stvaralac završio je doktorske umetničke studije na Fakultetu likovnih umetnosti. Njegovi radovi nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu, a neki i na fasadama beogradskih zgrada, kao murali.

- Moje umetničko istraživanje proizilazi iz goruće potrebe da razumemo svoje mesto u ovoj kakofoniji postojanja - objašnjava Mošić. - Ono nije puko objašnjavanje, već prkosan ples pred prazninom, šaputavi razgovor sa platnom, sa nadom da će njegovi odjeci zapaliti iskru u drugoj duši. Nije to samo umetnost; to je poziv za let u jatu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije