PRIZNANJE ZA SVE MUKE, PORAZE I POBEDE: Vanja Ejdus, dobitnica Sterijine nagrade za ulogu u predstavi "Očevi i oci"

PREDSTAVA "Očevi i oci", prema istoimenom romanu Slobodana Selenića (dramatizacija Kata Đarmati), u režiji Veljka Mićunovića i izvođenju Narodnog pozorišta u Beogradu, nastavlja svoj trijumfalni pohod na priznanja: na upravo završenom 69. Sterijinom pozorju osvojila je čak sedam nagrada.

foto M.Obradović

Proglašena je za najbolju predstavu, osvojila je i nagradu za režiju, glumačka ostvarenja (Vanja Ejdus i Aleksandar Vučković), dramatizaciju, originalnu scensku muziku (Nevena Glušica) i scenski govor (Ljiljana Mrkić Popović). Tako se nacionalni teatar, dva puta zaredom, "upisao" u istoriju Pozorja s najboljom predstavom, a Vanja Ejdus osvojila trećeg "Steriju" - posle "Hasanaginice" i "Uspavanke za Aleksiju Rajčić", stiglo joj je priznanje i za Elizabetu Medaković u Selenićevom delu.

Naš najstariji festival četvrta je fešta na kojoj "Očevi i oci" suvereno vladaju u gotovo svim pozorišnim segmentima, kao što je od same premijere i "kasa štih" na beogradskom repertoaru:

- Pre svega, reč je o fantastičnom Selenićevom romanu. Sjajna je i dramatizacija Kate Đermati, dala nam je prostor u kojem ćemo raditi. Naravno, tu je Veljkov koncept, pristup temi i rad sa glumcima. Cela ekipa je odlična, a opet ni sve to ne mora da bude garancija za izuzetan uspeh - objašnjava Vanja Ejdus.- Ovde ima još "nešto" što se desilo, uz ostale bitne elemente. Sve zajedno, s temom koja nas se tiče i koja je i dalje važna,urodilo je plodom. Predstava je prijemčiva za publiku jer mogu s njom da se lako tematski povežu: kroz priču o jednoj porodici govorimo o sudbini čitavog naroda... Takođe, visoko je estetizovana, minuciozno rađena, sa minimalnim, svedenim sredstvima, a opet puna sadržaja. Konačno, imali smo dovoljno prostora da uradimo svoje uloge.

Prvakinja Drame Narodnog pozorišta ističe da za veliki uspeh i priznanja mora da se desi posebna pozorišna magija:

foto Narodno pozorište u Beogradu

- Radiš, radiš, ali ponekad treba da se desi i ono nešto...Hemija i neki veličanstveni momenti koje ti teatar pruža i za kojima svi tragamo, ne događaju se uvek. Očigledno, ova predstava to ima, jer ju je prepoznala i publika i kritika. Ne može da se dođe do karte, a i gde god smo s njom učestvovali osvajali smo nagrade. Sve su to oni veličanstveni momenti za koje svi živimo u pozorištu.

Elizabeta Medaković donela je do sada Vanji Ejdus priznanja na festivalima u Aleksandrovcu, Vršcu, Nikšiću, Užicu, dok je u Novom Sadu uz "Steriju", dobila i nagradu "Zoran Radmilović" za glumačku bravuru. Pre Selenićeve junakinje, našoj glumici mnogobrojne nagrade stizale su i za ulogu Aleksije Rajčić. Zanimljivo da je reč o dva sasvim različita karaktera i glumačka zadataka, izrasla na dugogodišnjem iskustvu naše sagovornice:

- Priznanja za ove uloge intimno doživljavam kao nagradu za sve godine koje sam provela u pozorištu, procese kroz koje sam prošla, iskustvo, trud oko svake uloge, za sve muke, poraze i pobede, strpljenja i nestrpljenja... Odnosno, za ovih dvadeset godina koliko sam u teatru i posvećivanje svim ulogama, za veru u ono što radim. Nekako dođe trenutak kada se sve to skupi u dugogodišnjem iskustvu i otelotvori u određenom trenutku.

Na pitanje da li je tokom prethodne dve decenije predanog i studioznog rada, u kome je postepeno i posvećeno gradila karijeru, bilo ostvarenja za koja su je priznanja nepravedno zaobilazila, naša sagovornica kaže:

- Od najmlađih dana, u svakom glumačkom zadatku sam se maksimalno davala. Bilo je raznih uloga. Ali, to je uvek sklop okolnosti. Ponekad je važno da predstava bude dovoljno prepoznatljiva, da ode na neki festival i plasira se na pravi način. Sećam se predstave "Seksualnih neuroza naših roditelja" koju su zaobišli svi festivali, a sigurno je bila vredna festivalskog života. Čini mi se da je tako bilo i zbog toga što Narodno pozorište u tom trenutku nije na pravi način komuniciralo sa festivalima. Predstavu je publika obožavala i mislim da je bila nepravedno zapostavljena. Ni "Bela kafa", recimo, nije otišla na Sterijino pozorje, niti je selektovana, a bila je odlična predstava...

Novi naslov u Vanjinoj biografiji biće premijerno izveden već ovog meseca: "Nije smrt biciklo da ti ga ukradu" Biljane Srbljanović (režija Andrej Nosov) pojaviće se krajem meseca u okviru Beogradskog letnjeg festivala, popularnog Belefa, na sceni njenog matičnog teatra.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije