Kultura

OSLUŠKIVAO NARODNI JEZIK I POSTAO "NJEGOŠ U PROZI": Dvesta godina od rođenja Stefana Mitrova LJubiše, pripovedača i velikog borca za svoj rod

Jovanka SIMIĆ

07. 06. 2024. u 14:23

PROĐOŠE dva veka od rođenja Stefana Mitrova Ljubiše, izvanrednog pripovedača, književnika i doslednog borca za srpski jezik u epohi ništa manje nemirnoj od ove danas. Na tu godišnjicu podseća Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu elektronskom izložbom dokumenata o ovom velikanu iz Paštrovića, rođenom poslednjeg dana februara prestupne 1824. godine.

ОСЛУШКИВАО НАРОДНИ ЈЕЗИК И ПОСТАО ЊЕГОШ У ПРОЗИ: Двеста година од рођења Стефана Митрова Љубише, приповедача и великог борца за свој род

Foto BMS

Ostavio nam je značajno kulturno nasleđe, sačuvao narodni duh i etičke norme 19. veka, opisujući posebno slikovito običaje i duh naroda, čestite i velike junake, kakvih je među Srpstvom toga doba bilo mnogo.

- Majstor pripovedanja i veliki romantičar, ponosan i častan, borac za svoj narod i pravoslavnu veru, težio je da ostvari ravnopravnost za svoje sunarodnike kako bi se školovali i napredovali na isti način kao i drugi narodi - kaže, za "Novosti", Tatjana Bogojević, autorka izložbe (urednik Selimir Radulović, upravnik BMS) koja će u javnom katalogu BMS i na njenom veb-sajtu (www.bms.rs.) biti dostupna do 23. juna.

Stefan Mitrov Ljubiša potekao je iz hercegovačke porodice junaka i sveštenika. Sasvim je verovatno da je njegovu posvećenost srpskom jeziku pojačalo upravo to što je kada je on stasao za školovanje, u Budvi, kao i u celom Primorju, postojala samo osnovna škola na italijanskom jeziku.

Kasnije je svoje znanje upotpunio samoučki te postao prvi građanski intelektualac među Paštrovićima, kod kojih se, kako je zabeleženo, "do tada samo kaluđeri nisu bavili fizičkim radom". Vrlo rano spoznao je moć politike u ostvarivanju viših ciljeva. Postao je jedan od najistaknutijih članova Narodne stranke, u više navrata bokeljski predstavnik na Dalmatinskom saboru i saborski predstavnik na Carevinskom veću u Beču.

Svoj program izneo je na Bokeškoj skupštini (1848), zalažući se za: ravnopravnost jezika, pravo veroispovesti u svim konfesijama i ekonomski razvoj Boke i Dalmacije. Posebno je naglašavao da Dubrovnik i Boka Kotorska nikada nisu pripadali ni Dalmaciji, a naročito ne Hrvatskoj. Ubrzo mu je oduzet poslanički mandat.

- Ja znam da vi mene ne trpite jer sam Srbin pravoslavne vjere. Izlazeć odavle, ostavljam u saboru mladijeh sila, koji, ako ih je Srpkinja zadojila, znati će braniti prava svoje narodnosti i vjere... Tko je to ovdje bolji Srbin od mene? Moj se grob znade od Kosova - odgovorio je napuštajući Dalmatinski sabor.

Spisateljstvu se posvetio tek u zrelijim godinama. Prvi njegov samostalni rad bila je pripovetka "Šćepan Mali" (1868),inspirisana Njegoševim spevom o Lažnom caru a objavljena u almanahu "Dubrovnik". Objavio je zatim "Prodaju patrijara Brkića" i "Kanjoša Macedonovića", te "Skočiđevojku", "Pop Andrović novi Obilić", "Krađa i prekrađa zvona" i "Gorde".

Njegove priče štampane su 1875. latinicom kao "Pripovijesti crnogorske i primorske", a onda su 1876. štampane ćirilicom u Beogradu. U poslednjim godinama radio je najviše na "Pričanjima Vuka Dojčevića". Zbog prerane smrti napisao ih je samo 37, koje je objavljivao u listu "Srpska zora". Njegova najpoznatija pripovetka "Kanjoš Macedonović" dramatizovana je više puta. Celokupna dela objavljena su 1928-1929, a Sabrana djela, 1985. i 2022. Knjige su mu prevedene na češki, ruski, engleski, poljski, italijanski, nemački, rumunski, bugarski, mađarski, francuski i albanski. Posebna izdanja pripovedaka objavljena su na italijanskom.

U svojim pričama osluškivao je ne samo sadržaj već i zvuk narodnog govora, a to je predstavljalo novinu u srpskoj književnost tog vremena. Bio je dobar poznavalac svoga kraja, pun ljubavi za Boku i njene žitelje.

Jedan od najpotpunijih osvrta na pripovedanje Stefana Mitrova Ljubiše dao je Radomir V. Ivanović, srpski univerzitetski profesor i književni kritičar:

- Nije nikakvo čudo što ga je V. Đorđević proglasio "Njegošem u prozi", što je inventivni S. Vulović jedan period razvoja srpske književnosti nazvao "Ljubišinim periodom", što ga strogi logičar Lj. Nedić naziva "nacionalnim piscem" i "retkim umetnikom", a lucidna I. Sekulić kaže da je delo Ljubišino "čista klasika i ovejano duhovno blago".

Stefan, Stjepan i Stevan

KAKO tačno glasi kršteno ime Ljubišino nije utvrđeno jer pisani trag o njegovom krštenju u Pravoslavnoj parohiji budvanskoj nije nađen. U literaturi, pak, javljaju se različiti njegovi potpisi.

- Od svih sačuvanih potpisa S. M. Ljubiše, nalazimo 45 potpisa sa imenom Stefan i to ćirilicom, pet potpisa Stefan latinicom, četiri potpisa Stefano latinicom, sedam potpisa Stevan ćirilicom, 39 s inicijalom S. (na oba pisma) i devet s inicijalom St. (oba pisma)- navodi Ivan T. Kaluđerović u tekstu "Ne/poznati Ljubiša".

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

PO DOSTOJEVSKOM: Ovih 6 znakova otkrivaju ZLE LJUDE
Panorama

0 0

PO DOSTOJEVSKOM: Ovih 6 znakova otkrivaju ZLE LjUDE

ČUVAJTE se onih koji se smeju kada vam je loše, govorio je Dostojevski, gorostas pisane reči i majstor psihološkog realizma, koji je kroz svoja dela istraživao dubine i mračne ponore ljudske duše. Mudre misli velikog književnika i danas se citiraju, pomažući nam da shvatimo suštinu života, a kada se nađemo u nedoumici ne znajući kako da odgovorimo na zlo, setićemo se, možda, i njegovog saveta da "ne treba pobeđivati silom, već smirenom ljubavlju"...

07. 12. 2025. u 19:40

TA KUĆA JE STVARNO UKLETA Majci i ocu prerezao grkljan, pa sebi isekao vene: Novi detalji porodične tragedije u Čačku
Zločin

0 12

"TA KUĆA JE STVARNO UKLETA" Majci i ocu prerezao grkljan, pa sebi isekao vene: Novi detalji porodične tragedije u Čačku

PRVI rezultati istrage tragedije koja je otkrivena u subotu ujutru u porodičnoj kući u blizini „Slobodine“ raskrsnice u Čačku, govore da je Vladimir Čarapić (47) nožem preklao vrat svojoj majci Mili (72), a potom i svom ocu Neđu (79). Zatim je sebi istim sečivom naneo više uboda po grudima i stomaku, a na kraju je prerezao vene leve ruke i tako na smrt iskrvario.

07. 12. 2025. u 13:36

Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića
Poznati

0 0

Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića

DETINjSTVO glumca Jova Maksića oblikovalo se u maloj seoskoj sredini podno Dinare, u selu Plavno kod Knina, gde je porodica živela zbog očevog svešteničkog službovanja. Rani period života opisuje kao vreme potpune slobode i radosti, kada je gotovo čitavo selo bilo prostor za igru i maštarije. U takvoj atmosferi formirala se njegova emotivna struktura — vezanost za zajednicu, toplina porodičnih odnosa i zahvalnost za jednostavne stvari.

07. 12. 2025. u 11:41

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NATAŠA PAVLOVIĆ ZA TV NOVOSTI: Publika ceni iskrenost više od upeglane slike, a praktična žena nije savršena, samo je normalna (FOTO)
TV Novosti

0 1

NATAŠA PAVLOVIĆ ZA "TV NOVOSTI": Publika ceni iskrenost više od "upeglane" slike, a praktična žena nije savršena, samo je normalna (FOTO)

TELEVIZIJSKA voditeljka i autorka emisije „Praktična žena“ Nataša Pavlović, koju gledamo svakog radnog dana u 16 časova na TV Prva, više od decenije gradi prepoznatljiv televizijski svet u kojem kombinuje tradicionalne vrednosti, savremene izazove i svakodnevicu realne žene koja se ne stidi da pokaže da nije savršena.

05. 12. 2025. u 12:05

„NIT SE NASTAVLJA“: Dodeljene nagrade najboljim autorima na 11. žiriranoj izložbi „100 žena – 100 minijatura“
Kultura

0 1

„NIT SE NASTAVLJA“: Dodeljene nagrade najboljim autorima na 11. žiriranoj izložbi „100 žena – 100 minijatura“

SVEČANA dodela nagrada najboljim autorima ručnog rada u formatu minijature, održana je u Sava centru u okviru jedinstvene 11. žirirane izložbe minijatura „100 žena – 100 minijatura“, koja čuvarima tradicije, pre svega ženama iz lokalnih zanatskih udruženja, pruža priliku da se takmiče, afirmišu i dobiju priznanje javnosti za svoj autentičan rad.

03. 12. 2025. u 11:36

Politika
Tenis
Fudbal
KARLEUŠA OTKRILA CECI ISTINU O SNAJI: Nije ostala ravnodušna na reči o Veljku i Bogdani

KARLEUŠA OTKRILA CECI ISTINU O SNAJI: Nije ostala ravnodušna na reči o Veljku i Bogdani